Prikaz knjige „Dete me izaziva“ Izabel Fijioze: Za više sreće u porodičnoj svakodnevici
Avantura se nastavlja. Avantura zvana – roditeljstvo. Dete raste, a problemi, nedoumice i strahovi roditelja ostaju isti: kako razumeti šta se dešava u glavama dece u novoj etapi njihovog razvoja, kako reagovati na neočekivano ponašanje, kako odgovoriti njihovim novim potrebama?
Rešenja nudi Izabel Fijoza u svojoj knjizi „Dete me izaziva“ – roditeljima dece uzrasta između šeste i jedanaeste godine daje praktične savete za probleme kao što su: laganje, mokrenje u krevetu, agresivnost, tikovi, preterano igranje video igara, neuklapanje deteta u kolektiv… Spektar problematičnih situacija je širok, a rešenja konkretna, praktična i jasna zahvaljujući tome što je autorka psihoterapeut sa dugogodišnjim iskustvom, ali je i majka dvoje dece. Osim toga, korisnosti knjige doprinose i ilustracije umetnice Anuk Diboa, koja je i stručnjak za psihomotorni razvoj, majka dve ćerke.
Njih dve, Izabel i Anuk, su nakon sjajne knjige „Sve smo pokušali“, priručnika za roditelje dece od prve do pete godine, sada ponudile rešenja i savete za bolje razumevanje dece u sledećem uzrastu. Kao i prethodnu knjigu i u ovu odlikuju humor, vedar ton, jednostavan stil pisanja, jezik razumljiv svima.
Poglavlja su razvrstana po uzrastima, a svako od njih obrađuje konkretne modele ponašanja koji se mogu očekivati u tom uzrastu: Nju drma kriza, Ona je besna, On me laže, On razbacuje stvari na sve strane, On je sve vreme zalepljen za mene, Oni nikad ništa ne pričaju…
Nakon naslova u kojem je iznet potencijalni problem, slede objašnjenje i predlozi na koje sve načine konkretan problem može da se reši. Na primer: između pete i desete godine dvoje od troje dece imaju izmišljenog prijatelja – dete tvrdi da ga vidi, čuje, a prijatalj ima i ime.
„To ne znači da će dete imati poteškoća da se sprijatelji s pravom decom. U pitanju je vrsta projekcije izvesnih delova detetove ličnosti, ono ih doživljava kao da su ti delovi izvan njega. Usvojiće ih malo-pomalo kao različite elemente svoje ličnosti. Pa tako taj drugar može da se plaši mraka ili da bude ljubomoran, čime se oslobađaju detetova osećanja. Taj prijatelj biće okrivljen za mnoge greške: Jona je polomio tanjir!“
Kako reagovati u ovoj situaciji, koja može da potraje i nekoliko meseci? Izabel Fijioza savetuje roditelje da prihvate izmišljenog prijatelja svog deteta, da mu postave tanjir na sto, isto kao što bi prihvatili da za sto sednu plišani meda ili lutka.
„Kada znamo da je prijatelj deo našeg deteta, možemo da ga koristimo kao posrednika da razgovaramo sa detetom. Naročito ako želimo da razgovaramo o osetljivim temama, za koje mislimo da bismo ih teško obradili s detetom. ‘Šta misli tvoja drugarica Ameli kada čuje tatu i mene kako se svađamo?’“
U knjizi „Dete me izaziva“, pročitaćete i o tome kako ishrana utiče na ponašanje dece, koje vežbe i igre podstiču pravilan razvoj mozga, ali i zašto kažnjavanje nije dobar alat za vaspitavanje dece.
„Kazne se odnose na simptome, a ne na uzroke problema. I već zbog toga bi ih trebalo izbegavati. Pošto problem neće biti rešen, pojaviće se ponovo u obliku nekog drugog devijantnog ponašanja i neumitno će eskalirati.“
Važan savet koji autorka nudi je i kako da se roditelji obuzdaju i ostanu smireni i pribrani u problematičnim situacijama. Duboko disanje, kocka crne čokolade, kotrljanje loptice za tenis, šetnja, smeh… tehnike su koje pomažu, a koje ćes vremenom usvojiti i deca i tako naučiti, kroz roditeljski uzor, kako da se nose sa stresom tokom života.
Dakle, nakon čitanja ove knjige porodična svakodnevica će biti opuštenija i srećnija jer će roditelji bolje razumeti svoju decu ali i ulogu koju imaju u njihovom odrastanju.
Autor: Dragana Todorović
Rešenja nudi Izabel Fijoza u svojoj knjizi „Dete me izaziva“ – roditeljima dece uzrasta između šeste i jedanaeste godine daje praktične savete za probleme kao što su: laganje, mokrenje u krevetu, agresivnost, tikovi, preterano igranje video igara, neuklapanje deteta u kolektiv… Spektar problematičnih situacija je širok, a rešenja konkretna, praktična i jasna zahvaljujući tome što je autorka psihoterapeut sa dugogodišnjim iskustvom, ali je i majka dvoje dece. Osim toga, korisnosti knjige doprinose i ilustracije umetnice Anuk Diboa, koja je i stručnjak za psihomotorni razvoj, majka dve ćerke.
Njih dve, Izabel i Anuk, su nakon sjajne knjige „Sve smo pokušali“, priručnika za roditelje dece od prve do pete godine, sada ponudile rešenja i savete za bolje razumevanje dece u sledećem uzrastu. Kao i prethodnu knjigu i u ovu odlikuju humor, vedar ton, jednostavan stil pisanja, jezik razumljiv svima.
Poglavlja su razvrstana po uzrastima, a svako od njih obrađuje konkretne modele ponašanja koji se mogu očekivati u tom uzrastu: Nju drma kriza, Ona je besna, On me laže, On razbacuje stvari na sve strane, On je sve vreme zalepljen za mene, Oni nikad ništa ne pričaju…
Nakon naslova u kojem je iznet potencijalni problem, slede objašnjenje i predlozi na koje sve načine konkretan problem može da se reši. Na primer: između pete i desete godine dvoje od troje dece imaju izmišljenog prijatelja – dete tvrdi da ga vidi, čuje, a prijatalj ima i ime.
„To ne znači da će dete imati poteškoća da se sprijatelji s pravom decom. U pitanju je vrsta projekcije izvesnih delova detetove ličnosti, ono ih doživljava kao da su ti delovi izvan njega. Usvojiće ih malo-pomalo kao različite elemente svoje ličnosti. Pa tako taj drugar može da se plaši mraka ili da bude ljubomoran, čime se oslobađaju detetova osećanja. Taj prijatelj biće okrivljen za mnoge greške: Jona je polomio tanjir!“
Kako reagovati u ovoj situaciji, koja može da potraje i nekoliko meseci? Izabel Fijioza savetuje roditelje da prihvate izmišljenog prijatelja svog deteta, da mu postave tanjir na sto, isto kao što bi prihvatili da za sto sednu plišani meda ili lutka.
„Kada znamo da je prijatelj deo našeg deteta, možemo da ga koristimo kao posrednika da razgovaramo sa detetom. Naročito ako želimo da razgovaramo o osetljivim temama, za koje mislimo da bismo ih teško obradili s detetom. ‘Šta misli tvoja drugarica Ameli kada čuje tatu i mene kako se svađamo?’“
U knjizi „Dete me izaziva“, pročitaćete i o tome kako ishrana utiče na ponašanje dece, koje vežbe i igre podstiču pravilan razvoj mozga, ali i zašto kažnjavanje nije dobar alat za vaspitavanje dece.
„Kazne se odnose na simptome, a ne na uzroke problema. I već zbog toga bi ih trebalo izbegavati. Pošto problem neće biti rešen, pojaviće se ponovo u obliku nekog drugog devijantnog ponašanja i neumitno će eskalirati.“
Važan savet koji autorka nudi je i kako da se roditelji obuzdaju i ostanu smireni i pribrani u problematičnim situacijama. Duboko disanje, kocka crne čokolade, kotrljanje loptice za tenis, šetnja, smeh… tehnike su koje pomažu, a koje ćes vremenom usvojiti i deca i tako naučiti, kroz roditeljski uzor, kako da se nose sa stresom tokom života.
Dakle, nakon čitanja ove knjige porodična svakodnevica će biti opuštenija i srećnija jer će roditelji bolje razumeti svoju decu ali i ulogu koju imaju u njihovom odrastanju.
Autor: Dragana Todorović
