Kao što se Džoana Haris, koja je inače i predsednik Udruženja pisaca Velike Britanije, hrabro i nepokolebivo u javnosti bori protiv diskriminatorskih i neprosvećenih stavova izvesnih svojih kolega (posebno jedne svoje podjednako slavne imenjakinje), tako se njena junakinja Vijan svojom dobrotom, toplinom i ljudskošću bori protiv učmalih i nazadnih karaktera ljudi u mestima u kojima otvara svoju čarobnu čokolateriju. Jer čokolada upravo to čini – budeći nežnost i vedrinu u nama svojim opojnim ukusom koji zavodi čula – ona nas tera da dobrim raspoloženjem i dobročinstvom otopimo led u hladnim srcima skamenjenim usled grubosti i surovosti svakodnevnog života. Nakon što je u sada već kultnoj „Čokoladi“ oplemenila srca žitelja francuskog seoceta, u njenom nastavku „Crvene cipele“ Vijan Roše zatičemo na ulicama Pariza, sada sa dve ćerke s kojima živi iznad nove čokolaterije. Jedina razlika je što je sada za sebe uzela novo ime i zove se Jana Šarbono, novi lik u čitavoj galeriji njenih uloga.

Prevarant

Pošto se navrludala po zemlji, menjajući identitet i kradući podatke od preminulih kako bi za sebe stvorila novi, vešta u sitnim i krupnim prevarama i kleptomaniji, ali ništa manje šarmantna i neuhvatljiva, vazda željna novih pustolovina i izazova, naš drugi narator Zozi del Alba zatekla se na Monmartru među ljupkim kafeima i pastelno obojenim kućama s drvenim kapcima na prozorima idilično ukrašenim muškatlama. Idealna scenografija za Zozi del Albu – damu stranog porekla, mada ne možete pouzdano da odredite odakle tačno potiče, voli blistavi nakit, lepršave krojeve i ni mrtva ne bi obula cipele bez visoke potpetice. Pravi je majstor da nenametljivo, kroz razgovor i ćaskanje, iz ljudi izvuče sve ono što kasnije može da upotrebi.

Čarobnica

Maleni trg – jedan kafe, jedna palačinkarnica, dve-tri radnje i lokal kao stvoren za Janinu novu prodavnicu čokoladnih divota. Pošto je ostavila za sobom bajalice, rune, tarot karte, lekovito bilje i ostalo oruđe veštičjeg zanata, Vijan, to jest Jana, sa Anuk i novom ćerkom Rozetom odlučuje se za Pariz, jer za razliku od manjih mesta gde svaka različitost upada u oko u velegradu mogu lakše da se stope s okruženjem i malo predahnu dok ih vetar ne povede dalje. Upotrebe čarolija i čini se uzdržava da ne bi izazivala probleme, čak ju je i Anuk ubedila da magija ne postoji, pa je potražila okrilje u zagrljaju stanodavca i građevinca Tjerija koji se zagledao u nju i spreman je da je zaprosi i pruži njoj i deci sigurnost.

Zaplet

A onda im jednog poznog oktobarskog dana u radnju u cipelicama s visokim štiklama crvenim poput liciderskog srca ulazi Zozi del Alba u potrazi za poslom. Privučena mirisom jabuka i špinovanog šećera, vanile, ruma i čokolade, puslica od badema i šlaga s aromom ruže, uvlači se u njihov svet, opasna, promućurna, prepredena i, čini se, činima vična isto koliko i Jana, namerena da razotkrije njihove tajne i izvuče ćar za sebe, pogotovo nakon što je nanjušila čarolije u njoj i maloj Anuk.

***

Svojim čudesnim darom za naraciju Džoana Haris nam u priču unosi raznorazne poučne legende i anegdote u vidu magičnih, digresivnih epizoda, iz kojih Vijan izvlači za sebe ili druge pouke. Pritom istu tu priču obilno zaliva šoljama tople čokolade s vanilom, bele kafe s cimetom, i posipa tucanim grilijašem, prženim lešnicima i komadićima karamele koja se topi u ustima. Da li će u velikom gradu, gde za razliku od sela čokolada nije nikakva novotarija i može da se nađe na svakom koraku, pogotovo u gradu turizma i romantike, Vijan uspeti da razradi svoju čokolateriju ili će naići na nezainteresovane građane cinične i oguglale na ovozemaljske divote? I da li će uspeti da se izbori s pretnjom koju, skrivenu u telu lukave Zozi, možda i ne naslućuje, ili će nakon višegodišnjeg bežanja napokon biti razotkrivena?

Mada su joj namere sumnjive, Zozi će u živote naših junakinja uneti i pozitivne promene: Anuk će prihvatiti sebe takvu kakva jeste i razviće odbrambeni mehanizam i samopouzdanje, a Jana će se vratiti onome što je čini najsrećnijom – stvaranju majstorski izrađenih čokoladnih poslastica umesto prodaje kupovnih. I dok se čokoladne bombice, kokos puslice, nugat kocke, minjoni s kajsijama, badem gurabije, moka kuglice i bombone s višnjama nižu u maloj čokolateriji, srca njenih mušterija omekšavaju i uspevaju da pronađu svoj slatki zalogaj sreće. Međutim, Janini zidovi su od papira, život od stakla, jedan nalet vetra može da ih razbije u paramparčad, a zima stiže i donosi snežne oluje. Da li će sve njene pažljivo postavljene maske pasti i da li će konačno biti uhvaćena ili će uspeti da se snađe, ostaje nam da vidimo do kraja romana u ljupkom prevodu uvek pouzdane Tatjane Grujić.

Kako se bliži Božić i prve pahulje stižu na ulice Monmartra, hoće li sa sobom doneti idilu ili šokantni rasplet za naše junake? Da li će se Vijan odlučiti za stabilnog, ali konzervativnog Tjerija, ili za zavodljivog i neuhvatljivog čergara Riđeg iz Lanskeneta, koji im se opet nenadano pojavio u životima? I da li će uspeti da se reši veštice u cipelicama crvenim poput lilihipa koja je rešila da joj preotme život i ne sluteći da je Vijan možda veća čarobnica od nje?

Autor: Miroslav Bašić Palković