Prikaz knjige Čarobnjak iz Oza
„Čarobnjak iz Oza“, knjiga s početka dvadesetog veka, verovatno spada među najpoznatije američke bajke, kao što je „Alisa u zemlji čuda“ jedan od najpopularnijih dečjih romana engleske književnosti. Skoro svako, makar u zemljama engleskog govornog područja, zna za avanture mlade farmerke iz Kanzasa po imenu Doroti i njenih pomoćnika: Strašila bez mozga, Limenog Drvoseče bez srca i Lava bez hrabrosti, u magičnoj zemlji Oz. Ovi likovi imaju tri vezana cilja: prvi (i najpoznatiji), da putem od žutih cigli stignu do Smaragdnog grada i pronađu Čarobnjaka iz Oza; drugi, da odu do Zemlje Palčića i Zle Veštice; i treći, da stignu do Zemlje Prstenjaka i Glinde, Dobre Veštice.
Roman je postao bestseler i prerađen je za brodvejski mjuzikl, a nedugo potom i u veliki holivudski hit iz 1939. godine, sa Džudi Garland u glavnoj ulozi (imala je oko 16 godina kada je glumila mladu Doroti). Kada pominjemo uticaj ove knjige na književnost dvadesetog veka, teško da možemo preterati. Podozrevam da je Tolkin pročitao „Čarobnjaka iz Oza“ pre nego što je počeo da radi na „Hobitu“. „Zardoz“ Džona Burmana i „Divlji u srcu“ Dejvida Linča predstavljaju očigledne primere omaža Baumovom romanu. (L. Frenk Baum je jedan od pisaca čije je ime potpuno zasenjeno popularnošću njegove knjige.) Vredi pomenuti i veoma popularan savremeni mjuzikl „Zao“.
Zanimljiv aspekt ove priče leži u tome što se ispostavi da je čarobnjak prevarant. Kao što sam kaže: „Ja sam stvarno veoma dobar čovek, ali sam, moram priznati, očajan čarobnjak.“ Ovo donekle dovodi u pitanje samu moć magije, što je krajnje neobično i problematično za dečju bajku, ali zato otkriva unutrašnji potencijal i vrline likova baš na mestima gde su verovali da su falični ili nesposobni (mozak, srce, hrabrost, nesposobnost da se vrati kući). Na neki način, čarobnjak je veoma dobar psihoterapeut ili političar, a knjiga je poučna lekcija o svačijoj unutrašnjoj nevidljivoj moći. Baš kao što ni u Smaragdnom gradu nije sve zeleno, već sve tako deluje zbog zeleno obojenih naočara koje ljudi moraju da nose. Sve je stvar percepcije.
Izvor: goodreads.com
Prevod: Đorđe Radusin
Roman je postao bestseler i prerađen je za brodvejski mjuzikl, a nedugo potom i u veliki holivudski hit iz 1939. godine, sa Džudi Garland u glavnoj ulozi (imala je oko 16 godina kada je glumila mladu Doroti). Kada pominjemo uticaj ove knjige na književnost dvadesetog veka, teško da možemo preterati. Podozrevam da je Tolkin pročitao „Čarobnjaka iz Oza“ pre nego što je počeo da radi na „Hobitu“. „Zardoz“ Džona Burmana i „Divlji u srcu“ Dejvida Linča predstavljaju očigledne primere omaža Baumovom romanu. (L. Frenk Baum je jedan od pisaca čije je ime potpuno zasenjeno popularnošću njegove knjige.) Vredi pomenuti i veoma popularan savremeni mjuzikl „Zao“.
Zanimljiv aspekt ove priče leži u tome što se ispostavi da je čarobnjak prevarant. Kao što sam kaže: „Ja sam stvarno veoma dobar čovek, ali sam, moram priznati, očajan čarobnjak.“ Ovo donekle dovodi u pitanje samu moć magije, što je krajnje neobično i problematično za dečju bajku, ali zato otkriva unutrašnji potencijal i vrline likova baš na mestima gde su verovali da su falični ili nesposobni (mozak, srce, hrabrost, nesposobnost da se vrati kući). Na neki način, čarobnjak je veoma dobar psihoterapeut ili političar, a knjiga je poučna lekcija o svačijoj unutrašnjoj nevidljivoj moći. Baš kao što ni u Smaragdnom gradu nije sve zeleno, već sve tako deluje zbog zeleno obojenih naočara koje ljudi moraju da nose. Sve je stvar percepcije.
Izvor: goodreads.com
Prevod: Đorđe Radusin
