Prikaz knjige „Budi stoik“: Drevne mudrosti za digitalnu eru
U svetu koji je često prepun haosa i stresa mudrost antičke filozofije može da pruži mir i jasnoću, da donese predah i pročisti vidik.
Stoicizam, koji je potekao od helenističkog filozofa Zenona iz Citijuma, doživeo je preporod u poslednjoj deceniji, sa još jednim talasom interesovanja na početku pandemije, kada su knjige poput Senekinih „Pisma stoika“ i Marka Aurelija „Meditacija“ postale popularnije.
To nije iznenađujuće. Jedan od glavnih postulata stoicizma je da pomaže da prihvatimo užasne događaje svuda oko nas. Pravi način da se odgovori na katastrofu, rekli bi stoici, jeste da je doživimo kao vežbu. Ili kako je Seneka rekao: „Nesreća je prilika za vrlinu.“
Stoicizam je mnogo toga – razvijan je i rafinisan vekovima – ali osnovni principi mogu se brzo sumirati. Izvrsnost karaktera, ili vrlina, jedino je istinsko dobro, i treba da težimo tome ceo život. Vrlina je sama po sebi nagrada ali, kao dodatni bonus, učiniće nas srećnima. Treba da negujemo osećaj bliskosti prema svim ljudima. Ne treba da kukamo ili ogovaramo. Treba mentalno da vežbamo sve nepoželjne događaje koji bi nam mogli zadesiti (uključujući smrt), kako bismo bili spremni ako i kada se dogode. Ali ne na opsesivan način; više u smislu terapije izlaganja. Treba da pravimo razliku između onoga što možemo i ne možemo kontrolisati, i da prestanemo da brinemo o stvarima iz druge kategorije. Sve ovo je lakše reći nego uraditi, ali šta nije?
Stoicizam je i protokol pažnje, što ga čini privlačnim za one koji se osećaju odsutno i otuđeno od sebe ili sveta. Jedna od preporučenih praksi je „dnevni pregled“, gde svako veče odvojite trenutak da razmislite o prethodnim, budnim satima. Ideja nije da se bičujete zbog grešaka, već da ih priznate sa namerom da ih ispravite u budućnosti. Smatram ovo pametnim psihološkim manevrom: znajući svako jutro da ću morati da razmislim o svom danu uveče, funkcioniše kao preventivna mera da ne napravim previše grešaka. (Ponekad.)
Najkomercijalniji među savremenim interpretatorima stoicizma je verovatno Rajan Holidej, čije knjige preporučuju bivši ministar odbrane Džejms Matis i glumac Metju Mekonahi. Holidej je uglavnom zaslužan za preporod stoicizma. Njegove knjige su skoro po pravilu bestseleri (Right Thing, Right Now debitovala je na prvom mestu liste bestselera New York Timesa) i on je izgradio odanu publiku. Takođe je vlasnik knjižare The Painted Porch u Bastropuu Teksasu, gde i živi. Na Holidejevom sajtu možete kupiti privezak, grafike i novčiće sa prigodnim motivima.
Većina Holidejevih knjiga govori o stoicizmu, drevnoj filozofiji kojima su Biblija upravo „Meditacije“ Marka Aurelija, a čija je centralna ideja „nije bitno šta ti se događa, već kako reaguješ na to“ postala privlačna za moderan svet koji deluje sve haotičnije i nepredvidivije.
Zato kada je Laguna kod nas objavila „Budi stoik: 366 drevnih mudrosti za svaki dan u godini“, koju je Holidej napisao zajedno sa Stivenom Henslmanom, morao sam da proverim kako sva ta sažeta mudrost funkcioniše u našoj užurbanoj svakodnevici.
Knjiga stavlja drevnu stoičku filozofiju u kontekst savremenog života, pružajući čitaocima 366 meditacija koje ih vode kroz svaki dan u godini. Autori kombinuju svoja bogata znanja i istraživanja kako bi preneli bezvremenska učenja velikih stoika – Marka Aurelija, Epikteta i Seneke – u lako razumljiv i primenljiv format. Svaki dan započinje kratkim citatom iz klasičnih stoičkih spisa, praćen refleksijom i objašnjenjem kako se ta načela mogu primeniti na moderne izazove. Knjiga je zamišljena kao vodič koji može da bude koristan čitaocu tokom cele godine, pružajući svakodnevni podsetnik i inspiraciju za razvijanje mudrosti, strpljenja i umetnosti življenja.
Holidej je svakako majstor toga da o principima stoicizma razmišlja na način koji bi njegovi sunarodnici Ameri rado opisali kao out of the box. I pogađa u metu.
Čitajući stranu po stranu, shvatam zašto su najveći umovi u istoriji – od Džordža Vašingtona, do Ralfa Valda Emersona, kao i današnji najuspešniji ljudi, od trenera pobednika Super Bowla do direktora kompanija i poznatih ličnosti – prigrlili mudrost drevnih stoika. Zato što shvataju da je najvrednija mudrost bezvremenska i da filozofija služi za bolji život, a ne kao vežba za učionicu.
Evo za kraj jedne motivacione za danas: na temu produktivnosti, Holidej citira Marka Aurelija: „Uvek se pitaj – da li je ovo neophodno? Jer mnogo toga što radimo i govorimo nije neophodno. Kada eliminišemo nebitno, dobijamo dvostruku korist – radimo važne stvari bolje.“
Autor: Ivan Radojčić
Izvor: Blic
Stoicizam, koji je potekao od helenističkog filozofa Zenona iz Citijuma, doživeo je preporod u poslednjoj deceniji, sa još jednim talasom interesovanja na početku pandemije, kada su knjige poput Senekinih „Pisma stoika“ i Marka Aurelija „Meditacija“ postale popularnije.
To nije iznenađujuće. Jedan od glavnih postulata stoicizma je da pomaže da prihvatimo užasne događaje svuda oko nas. Pravi način da se odgovori na katastrofu, rekli bi stoici, jeste da je doživimo kao vežbu. Ili kako je Seneka rekao: „Nesreća je prilika za vrlinu.“
Stoicizam je mnogo toga – razvijan je i rafinisan vekovima – ali osnovni principi mogu se brzo sumirati. Izvrsnost karaktera, ili vrlina, jedino je istinsko dobro, i treba da težimo tome ceo život. Vrlina je sama po sebi nagrada ali, kao dodatni bonus, učiniće nas srećnima. Treba da negujemo osećaj bliskosti prema svim ljudima. Ne treba da kukamo ili ogovaramo. Treba mentalno da vežbamo sve nepoželjne događaje koji bi nam mogli zadesiti (uključujući smrt), kako bismo bili spremni ako i kada se dogode. Ali ne na opsesivan način; više u smislu terapije izlaganja. Treba da pravimo razliku između onoga što možemo i ne možemo kontrolisati, i da prestanemo da brinemo o stvarima iz druge kategorije. Sve ovo je lakše reći nego uraditi, ali šta nije?
Stoicizam je i protokol pažnje, što ga čini privlačnim za one koji se osećaju odsutno i otuđeno od sebe ili sveta. Jedna od preporučenih praksi je „dnevni pregled“, gde svako veče odvojite trenutak da razmislite o prethodnim, budnim satima. Ideja nije da se bičujete zbog grešaka, već da ih priznate sa namerom da ih ispravite u budućnosti. Smatram ovo pametnim psihološkim manevrom: znajući svako jutro da ću morati da razmislim o svom danu uveče, funkcioniše kao preventivna mera da ne napravim previše grešaka. (Ponekad.)
Najkomercijalniji među savremenim interpretatorima stoicizma je verovatno Rajan Holidej, čije knjige preporučuju bivši ministar odbrane Džejms Matis i glumac Metju Mekonahi. Holidej je uglavnom zaslužan za preporod stoicizma. Njegove knjige su skoro po pravilu bestseleri (Right Thing, Right Now debitovala je na prvom mestu liste bestselera New York Timesa) i on je izgradio odanu publiku. Takođe je vlasnik knjižare The Painted Porch u Bastropuu Teksasu, gde i živi. Na Holidejevom sajtu možete kupiti privezak, grafike i novčiće sa prigodnim motivima.
Većina Holidejevih knjiga govori o stoicizmu, drevnoj filozofiji kojima su Biblija upravo „Meditacije“ Marka Aurelija, a čija je centralna ideja „nije bitno šta ti se događa, već kako reaguješ na to“ postala privlačna za moderan svet koji deluje sve haotičnije i nepredvidivije.
Zato kada je Laguna kod nas objavila „Budi stoik: 366 drevnih mudrosti za svaki dan u godini“, koju je Holidej napisao zajedno sa Stivenom Henslmanom, morao sam da proverim kako sva ta sažeta mudrost funkcioniše u našoj užurbanoj svakodnevici.
Knjiga stavlja drevnu stoičku filozofiju u kontekst savremenog života, pružajući čitaocima 366 meditacija koje ih vode kroz svaki dan u godini. Autori kombinuju svoja bogata znanja i istraživanja kako bi preneli bezvremenska učenja velikih stoika – Marka Aurelija, Epikteta i Seneke – u lako razumljiv i primenljiv format. Svaki dan započinje kratkim citatom iz klasičnih stoičkih spisa, praćen refleksijom i objašnjenjem kako se ta načela mogu primeniti na moderne izazove. Knjiga je zamišljena kao vodič koji može da bude koristan čitaocu tokom cele godine, pružajući svakodnevni podsetnik i inspiraciju za razvijanje mudrosti, strpljenja i umetnosti življenja.
Holidej je svakako majstor toga da o principima stoicizma razmišlja na način koji bi njegovi sunarodnici Ameri rado opisali kao out of the box. I pogađa u metu.
Čitajući stranu po stranu, shvatam zašto su najveći umovi u istoriji – od Džordža Vašingtona, do Ralfa Valda Emersona, kao i današnji najuspešniji ljudi, od trenera pobednika Super Bowla do direktora kompanija i poznatih ličnosti – prigrlili mudrost drevnih stoika. Zato što shvataju da je najvrednija mudrost bezvremenska i da filozofija služi za bolji život, a ne kao vežba za učionicu.
Evo za kraj jedne motivacione za danas: na temu produktivnosti, Holidej citira Marka Aurelija: „Uvek se pitaj – da li je ovo neophodno? Jer mnogo toga što radimo i govorimo nije neophodno. Kada eliminišemo nebitno, dobijamo dvostruku korist – radimo važne stvari bolje.“
Autor: Ivan Radojčić
Izvor: Blic
