Prikaz knjige „Bluz tvoje duše“ Andersa Hansena: Suluda potraga za srećom
Beogradska Laguna objavila je nedavno knjigu „Bluz tvoje duše: Zašto se osećaš tako loše kada ti je tako dobro?“ Andersa Hansena ,pisca i psihijatra sa prestižnog stokholmskog instituta Karolinska. U knjizi Hansen na pitak i jasan način objašnjava zašto nismo stvoreni da budemo srećni sve vreme – što je ideja koju nam savremeno, potrošačko društvo i društvene mreže konstantno nameću, jer to se očekuje sada kada čovečanstvu tako „dobro“ ide – živimo duže i zdravije nego pre, živimo u dobu izobilja, a ako nam je i ponekad dosadno, planetarno kolektivno znanje i zabava su na samo nekoliko klikova od nas.
U moru „srećnih“ fotografija, snimaka, parola lako je pomisliti da nešto nije u redu sa vama ako se iz čista mira (ili ne) osećate potišteno ili sumorno ili kada vam se ne ustaje iz kreveta koliko ste smoreni. Hansen objašnjava kako zašto naš mozak – čudo sa 86 milijardi ćelija i stotinama biliona operativnih veza među njima jednostavno ne može da učini da se osećamo fantastično sve vreme. Anksioznost i depresija su prirodni uslovi i ostaci iz davnina kada smo rizikovali da umremo od gladi i infekcija. Nismo stvoreni da budemo srećni sve vreme – da jesmo, naši preci ne bi dugo preživeli.
Isto tako naši preci su, da bi se zaštitili, bili prisiljeni da rade u zajednici, a tu istu potrebu (koju sada zovemo „društeni život“) osećamo i mi, zbog čega je, navodi autor, usamljenost opasna po zdravlje koliko i pušenje, bez obzira na to što neki od nas osećaju veću a neki manju želju za društvom. Uz to opasna davna vremena iziskivala su fizičku spremnost od naših predaka, zbog čega Hansen zagovara fizičke vežbe.
U trenutku kada je sa porastom „selfi“ kulture mentalno zdravlje postalo jedna od najvažnijih tema, Hansen nudi recepte za ublažavanje depresije i anksioznosti, pokazuje kako funkcioniše naše blagostanje i u isto vreme uliva nadu da se svakako možemo osećati dobro u današnjem društvu. Uz pomoć jednostavne terminologije i „malih zalogaja“ informacija Hansen prosečnom čitaocu približava neuronauku i evoluciju i objašnjava anksioznost i pruža sveobuhvatni presek kompleksnosti ljudskog uma i naše evolucije. Drugim rečima, objašnjava paradoks zašto sada, kad je zadovoljenje raznih potreba najpristupačnije, ima i najviše depresije i anksioznosti. Da bismo uspeli, moramo bolje da brinemo o svom mozgu – i svom telu – i možda takođe prestanemo da neprestano jurimo za srećom, poručuje psihijatar.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
U moru „srećnih“ fotografija, snimaka, parola lako je pomisliti da nešto nije u redu sa vama ako se iz čista mira (ili ne) osećate potišteno ili sumorno ili kada vam se ne ustaje iz kreveta koliko ste smoreni. Hansen objašnjava kako zašto naš mozak – čudo sa 86 milijardi ćelija i stotinama biliona operativnih veza među njima jednostavno ne može da učini da se osećamo fantastično sve vreme. Anksioznost i depresija su prirodni uslovi i ostaci iz davnina kada smo rizikovali da umremo od gladi i infekcija. Nismo stvoreni da budemo srećni sve vreme – da jesmo, naši preci ne bi dugo preživeli.
Isto tako naši preci su, da bi se zaštitili, bili prisiljeni da rade u zajednici, a tu istu potrebu (koju sada zovemo „društeni život“) osećamo i mi, zbog čega je, navodi autor, usamljenost opasna po zdravlje koliko i pušenje, bez obzira na to što neki od nas osećaju veću a neki manju želju za društvom. Uz to opasna davna vremena iziskivala su fizičku spremnost od naših predaka, zbog čega Hansen zagovara fizičke vežbe.
U trenutku kada je sa porastom „selfi“ kulture mentalno zdravlje postalo jedna od najvažnijih tema, Hansen nudi recepte za ublažavanje depresije i anksioznosti, pokazuje kako funkcioniše naše blagostanje i u isto vreme uliva nadu da se svakako možemo osećati dobro u današnjem društvu. Uz pomoć jednostavne terminologije i „malih zalogaja“ informacija Hansen prosečnom čitaocu približava neuronauku i evoluciju i objašnjava anksioznost i pruža sveobuhvatni presek kompleksnosti ljudskog uma i naše evolucije. Drugim rečima, objašnjava paradoks zašto sada, kad je zadovoljenje raznih potreba najpristupačnije, ima i najviše depresije i anksioznosti. Da bismo uspeli, moramo bolje da brinemo o svom mozgu – i svom telu – i možda takođe prestanemo da neprestano jurimo za srećom, poručuje psihijatar.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
