Prikaz knjige „Bljuzga u podne“ Predraga Ličine
Zbirka novela „Bljuzga u podne“ je druga objavljena zbirka reditelja i pisca Predraga Ličine, poznatijeg po zombi komediji „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“ koja se pojavila na proleće 2019. godine. Ova zbirka je deo trilogije, njoj prethodi prva zbirka, „Bljuzga u praskozorje“, a pisac je najavio da ima u planu da objavi i treću zbirku, „Bljuzga u sumrak“. U jednom intervjuu Ličina je rekao kako u ovim zbirkama objavljuje priče koje, većinom iz finansijskih razloga, nikada ne bi mogle biti pretvorene u film. Ali se ta tendencija ka filmskog spektaktlu u njima i te kako oseća.
Zbirku čine tri priče: Neočekivani problemi filmskih radnika, Bljuzga u podne i Bitka na Krbavskom polju. Ličina radnju svojih priča smešta u dalju budućnosti, što mu otvara jedan širok spektar nama danas samo zamislivih pojava, poput letećih automobila, ili poziva sa jednim pritiskom uva ili naučno-fantastične letelice kojom upravljaju delfini. Žanrovski, njegove priče je dosta teško odrediti, jer one u sebe inkorporiraju ono najbolje od različitih žanrova. Ima u njima i horora i komedije i socijalne tematike i ljubavnih zapleta i fantastike, ali ono što im je svima zajedničko jeste piščev neprikosloveni talenat za izmišljanje priča.
U prvoj priči, kako joj i sam naslov kaže, Ličina se bavi temom problema filmskih radnika – Jelenka Trobeca koji je svoj život posvetio snimanju dokumentaraca i koji u svojoj 70. godini očajnički želi da napravi film za koji će dobiti Oskara, i njegovim unukom Plamenkom Trobecom koji je tek izašao sa fakulteta filmske režije i koji snima svoj prvi kratki film „O zecu i ljudima“. Obojica se na putu uzdizanja na jednu lestvicu više u svojim filmskim karijerama susreću sa nizom problema, a pošto je radnja izmeštena iz sadašnjosti, to dozvoljava piscu da njihovi problemi budu i van sfere trenutno zamislivog, ali, nažalost, ne i nemogućeg, poput otkupljivanja autorskih prava na sve glagole u hrvatskom jeziku, pa se Plamenko mora dovijati kako da napravi film u kom nema nijednog jedinog glagola.
Naredna priča tematizuje propast hrvatskog turizma nakon koronavirusa i kako su Hrvati našli način da se sa tom krizom izbore – narkoturizmom i magičnim maslinama. Tri mladića, željna novca, pronalaze novu supstancu koja, u kombinaciji sa maslinama, postaje čudotvorna droga. Tu ideju nude državi, da je iskoristi kako bi privukla što veći broj turista. Jedan neobičan događaj vodi ka sledećem još neobičnijem, a on ka narednom još fantastičnijem, dok na kraju ne dođemo do ogromnog delfinskog broda koji izranja iz mora i napada Hrvatsku kako bi zaštitio svoju vrstu – delfine. Iako, ovako prepričano, oporavak turizma i osveta delfina deluju kao dve potpuno nepovezane stvari, Ličina će vas uveriti u suprotno. I ne samo to. Nateraće vas da se zapitate nad činjenicom da su ljudi spremni na svašta samo da bi zadovoljili svoje interese.
Treća priča, na prvih par stranica deluje kao priča iz svakodnevnog poslovnog života – direktorka marketinga firme koja proizvodi bezalkoholno piće želi da snimi reklamu za isto – sve dok se u nju ne upletu – ko drugi, nego zombiji.
Koliko god priče Predraga Ličine bile u domenu fantastike, ima u njegovom britkom humoru i stvari zbog kojih ne znate da li da se smejete ili da plačete, jer su tako bolno istinite. On nas često podbada pošalicama na aktuelne teme, poput novca, moći, rodoljublja, i teme sa kojom autor često voli da se poigrava – besmislenim neprijateljstvom između Srba i Hrvata.
Autor: Tamara Živković
Izvor: casopiskus.rs
Zbirku čine tri priče: Neočekivani problemi filmskih radnika, Bljuzga u podne i Bitka na Krbavskom polju. Ličina radnju svojih priča smešta u dalju budućnosti, što mu otvara jedan širok spektar nama danas samo zamislivih pojava, poput letećih automobila, ili poziva sa jednim pritiskom uva ili naučno-fantastične letelice kojom upravljaju delfini. Žanrovski, njegove priče je dosta teško odrediti, jer one u sebe inkorporiraju ono najbolje od različitih žanrova. Ima u njima i horora i komedije i socijalne tematike i ljubavnih zapleta i fantastike, ali ono što im je svima zajedničko jeste piščev neprikosloveni talenat za izmišljanje priča.
U prvoj priči, kako joj i sam naslov kaže, Ličina se bavi temom problema filmskih radnika – Jelenka Trobeca koji je svoj život posvetio snimanju dokumentaraca i koji u svojoj 70. godini očajnički želi da napravi film za koji će dobiti Oskara, i njegovim unukom Plamenkom Trobecom koji je tek izašao sa fakulteta filmske režije i koji snima svoj prvi kratki film „O zecu i ljudima“. Obojica se na putu uzdizanja na jednu lestvicu više u svojim filmskim karijerama susreću sa nizom problema, a pošto je radnja izmeštena iz sadašnjosti, to dozvoljava piscu da njihovi problemi budu i van sfere trenutno zamislivog, ali, nažalost, ne i nemogućeg, poput otkupljivanja autorskih prava na sve glagole u hrvatskom jeziku, pa se Plamenko mora dovijati kako da napravi film u kom nema nijednog jedinog glagola.
Naredna priča tematizuje propast hrvatskog turizma nakon koronavirusa i kako su Hrvati našli način da se sa tom krizom izbore – narkoturizmom i magičnim maslinama. Tri mladića, željna novca, pronalaze novu supstancu koja, u kombinaciji sa maslinama, postaje čudotvorna droga. Tu ideju nude državi, da je iskoristi kako bi privukla što veći broj turista. Jedan neobičan događaj vodi ka sledećem još neobičnijem, a on ka narednom još fantastičnijem, dok na kraju ne dođemo do ogromnog delfinskog broda koji izranja iz mora i napada Hrvatsku kako bi zaštitio svoju vrstu – delfine. Iako, ovako prepričano, oporavak turizma i osveta delfina deluju kao dve potpuno nepovezane stvari, Ličina će vas uveriti u suprotno. I ne samo to. Nateraće vas da se zapitate nad činjenicom da su ljudi spremni na svašta samo da bi zadovoljili svoje interese.
Treća priča, na prvih par stranica deluje kao priča iz svakodnevnog poslovnog života – direktorka marketinga firme koja proizvodi bezalkoholno piće želi da snimi reklamu za isto – sve dok se u nju ne upletu – ko drugi, nego zombiji.
Koliko god priče Predraga Ličine bile u domenu fantastike, ima u njegovom britkom humoru i stvari zbog kojih ne znate da li da se smejete ili da plačete, jer su tako bolno istinite. On nas često podbada pošalicama na aktuelne teme, poput novca, moći, rodoljublja, i teme sa kojom autor često voli da se poigrava – besmislenim neprijateljstvom između Srba i Hrvata.
Autor: Tamara Živković
Izvor: casopiskus.rs
