Drugi deo trilogije Bajka nad bajkama nosi naslov „Dva cara“. U njemu pisac kao da najpre želi malo da odmori čitaoca i likove od vrlo jakog tempa koji postoji u prvom delu, romanu „Senka u tami“. Ali to radi na veoma dobar način, tako što ih stavlja u posebne epizode gde se ponovo poigrava sa njihovim karakterima koje je detaljno razradio.

Potom se priča ponovo zahuktava a na scenu stupaju i brojni drugi likovi iz narodnih pesama. Ali priča ni tad ne gubi na svojoj koncepciji i doslednosti. Posebno dočarani ambijent  je i dalje prisutan a sa novim likovima ga je naravno moguće još više produbiti. Ali tu su i dalje Žarko, Miloš, Senka i ostali i čitalac se raduje svakom novom susretu s njima.

Kao što sam više puta pisao u književnim grupama, pisce treba i znati čitati, ne očekivati od svakog isto, nego osetiti šta je koncepcija naracije koja se provlači kroz celu knjigu.

Što se tiče glavnih likova, što se više čitalac saživi sa njihovim načinom razmišljanja i reagovanja u određenim situacijama, utoliko će mu se priča više dopasti.

A što se tiče ostalih prisutnih, vidim neke komentare na netu da se pojedinim čitaocima ne dopada ubacivanje junaka iz narodnih pesama. Pravila pisanja dugačke priče podrazumevaju međutim i povremeno uvođenje novih likova i to se ne smatra  nedostatkom u scenariju. Jer teško bi bilo zamisliti knjigu i nastavcima, ili npr. dugačku TV seriju sa malim brojem karaktera. Bitno je naravno kako se to radi i kada ima prostora za novi lik, a u tom pogledu Nenad Gajić ne greši nimalo i pravi pauze u glavnoj naraciji po meni baš na pravom mestu.

U skladu s tim „Dva cara“ je roman koji se ne čita tako što se žuri ka kraju već se svaka epizoda pažljivo pređe. Ko tako pristupi, užitak je zagarantovan.

Autor: Miloš Jastrebić
Izvor: Čitajmo domaće