Nikada nisam bila previše zainteresovana za stari Rim. Za to možemo kriviti moje nastavnike, ili sve one krajnje dosadne posete rimskim vilama sa preozbiljnim predavanjima o tom periodu, ili sam možda prespavala sve zanimljive delove... Bilo kako bilo, nekako sam izrasla u zrelu osobu sa utiskom da su svi Rimljani bili krvožedni hedonisti, pagani o kojima nema puno toga lepog da se kaže. Mea culpa, što bi rekli stari Rimljani. I tako kad mi je pažnju privukao naslov „24 sata u starom Rimu“, autora Filipa Matizaka, i kada sam na osnovu podnaslova shvatila da će čitaoci iz nje saznati kako je izgledao stvaran život običnih ljudi u antičkom Rimu, zaključila sam da je krajnje vreme da malo nadogradim svoje obrazovanje. Osim toga, simpatična ilustracija na koricama je knjigu učinila još privlačnijom.

I kako se knjiga pokazala?

Knjiga se sastoji iz (naravno) 24 poglavlja, od kojih je svako posvećeno drugoj ličnosti. Počinje od Brevisa, noćnog čuvara, u ponoć (HORA NOCTIS VI), a završava Selijusom, parazitom, nekom vrstom profesionalnog gosta na večerama, blago rečeno, u 11 sati uveče (HORA NOCTIS V). A u međuvremenu, zavirićemo u živote jedne mlade robinje, jedne novopečene majke, jedne vestalske device, jedne devojke koja raskida sa svojim mladićem, jednog pekara, jednog carskog glasnika, bludnice i mnogih drugih. Svako poglavlje sadrži izuzetno zanimljive odlomke (iz istorijski značajnih dela). Saznajemo da je svaki poljoprivrednik mogao svoje proizvode da preda trgovcima na veliko kako bi sebe poštedeo napornog i dugotrajnog putovanja do Rima (lupinarii su kupovali boraniju, peponarii su kupovali dinje, a trešnje i breskve us otkupljivali fructarii). Ali poljoprivrednici bi zaradili mnogo više ako robu sami iznesu na tržnicu. Kosa robinje mora biti raspuštena. Mnogi učitelji su oslobođeni robovi, i samim tim se prema njima odnose sa određenom dozom nadmenosti. Punjeno vime je specijalitet na glasu. Rastvor vode i urina je korišćen za pranje veša. I tako redom.

Upravo ovi i slični detalji su ono što knjigu čini zanimljivom. Kako bi se pojačao utisak ovih jednočasovnih prikaza iz života, autor je dodatne informacije ponudio u vidu odvojenih objašnjenja (na primer, kratak opis o Velikom požaru iz 64. g.n.e.) i odlomaka iz dela Rimljana tog vremena. Tako u poglavlju pod nazivom „Pekar počinje da radi“, imamo odlomak o spremanju hleba iz dela „Poznavanje prirode“, Plinija Starijeg, zatim odlomak iz Apulejevog dela „Zlatni magarac“ o teškom životu magaraca koji rade na mlinovima, kao i recept za hleb iz Herkulanuma.

Ovo je odlična knjižica o društvenoj istoriji antičkog Rima. Napisana je sugestivno i maštovito, uz pravu dozu humora i dovoljno detalja da bi bila odlična nadogradnja na ono što ste možda imali prilike ranije da pročitate o ovom periodu, a da se ne osetite preopterećeno.
Autorka: Liz Grin

Izvor: thebookbag.co.uk
Prevod: Maja Horvat