Stari Egipat i danas odiše aurom misterije. Već jedan milenijum posetioce očaravaju znamenitosti ovog sveta, ali kulturu iz koje su te građevine nastale još uvek je teško objasniti. Grobovi i hramovi svojom brojnošću i veličinom zadivljuju savremene turiste, a bili su namenjeni eliti, božanskom ili faraonima. Manje značajni pojedinci se mogu zapaziti na crtežima na zidovima ili kao minijaturni modeli stvoreni da služe svojim gospodarima zauvek, ali iz toga je teško oživeti svakodnevne aktivnosti koje su ovi ljudi sprovodili.

Slično je i sa hijeroglifima. Za mnoge turiste simboli koji ukrašavaju veličanstvene ruševine ostaju jednako neshvatljivi kao i pre otkrivanja njihovog značenja u 19. veku. Njihovi prevodi nam otkrivaju da su hvalisanje vladara i religijske doktrine bile popularne teme, ali te stvari ne daju glas onima koji su živeli pod faraonima. Čak i savremene diskusije o ovoj oblasti zasnovane su više na grčkim predanjima nego egipatskim, a upravo Grcima moramo da zahvalimo na rečima „Egipat“ i „Nil“ jer su ih starosedeoci zvali „Kemet“ i „Itru“. Upravo tim ljudima, koji su naseljavali zemlju čije ime zvuči vanzemaljski, autor Donald P. Rajan daje život u knjizi „24 sata u starom Egiptu“.

Dan koji nam je predstavljen odvija se u Luksoru 1414. godine pre nove ere i deluje kao prikaz kompanije koja ima 24 radnika koji obavljaju različite profesije. Počinje učešćem jedne babice u porođaju gde žena po imenu Merit rađa sina, a završava se sa pljačkašem grobova koji žali zbog svoje uloge u ovom jezivom poduhvatu. Između ovih krajnosti života i smrti nalazi se plejada likova koji obavljaju najrazličitije poslove, a neki od njih vezani su direktno za faraona Amenhotepa II.

Svi oni koji se upuste u čitanje ove knjige i prožive cela 24 sata sa ovim likovima biće nagrađeni naznakama i povezanostima koje postoje među likovima. Na primer, nekoliko sati nakon što Merit rodi bebu, srešćemo njenog supruga Manua kako radi na novom skifu.

Ovakav pristup je posebno efektan kada je u pitanju sam faraon. Imamo priliku da Amenhotepa II vidimo iz nekoliko različitih perspektiva, među kojima su i ljudi bliski njemu, ali i plesačica koja sanja da nastupa pred živim Horusom. Sve to čini bogolikog kralja ljudskijim i otkriva nam da se vladar ne plaši da odbaci nasleđenu birokratiju zarad dugoročnog prijateljstva.

Donald P. Rajan je cenjeni egiptolog koji je učestvovao u iskopavanju mnogih artefakata i jasno vam je dok čitate da je potpuno stopljen sa materijom. Tekst je živopisan i zabavan, nilski konji su opisani kao „ozloglašeni neprijatelji“ dok je priča o boginji Hator koja se napila i tako poštedela čovečanstvo uništenja završena rečima: „i tako je čovečanstvo spašeno potpune propasti... uz pomoć piva“.

Osim što se lako čita, knjiga nam pruža i mnogo informacija koje su veoma vešto upletene u pripovednje. Naučićemo kako se prave hleb, čamci, obelisk i mnoge druge stvari koje su u Kemetu pravljene, sve to kroz oči ljudi koji su u proces uključeni. Na taj način Rajan uspeva da nam ovu drevnu civilizaciju učini neposrednijom i pristupačnijom. Većina likova je fiktivna, ali su njihovi životi autentični.

Za sve one koji žele da saznaju više, u tekstu postoje posebno izdvojeni delovi u kojima se nalaze dodatne informacije koje otkrivaju širok spektar stvari: od drevnih testova za trudnoću do načina na koji treba postupati sa ženom (koji je danas svakako diskutabilan). Ova knjiga je sjajna polazna tačka za sve ljude koji žele da se upoznaju sa svakodnevnim životom ljudi u Kemeptu, danas poznatom kao „stari Egipat“.

Izvor: world-archaeology.com
Prevod: Dragan Matković