Prikaz knige „Kuća mišića“: Beskrajna priča o minijaturnom svetu
Ilustratorka i književnica Karina Šapman (1960), autorka je svetski poznatog serijala o Juliji i Semu, mišićima koji se druže odrastajući u istoj višespratnici. Želeći da ispripoveda njihove svakodnevne dogodovštine, ona je stvorila čitav jedan minijaturni svet kome imaginacija čitalaca neprestano razmiče granice.
Naime, pokušavajući da skicira ilustracije za knjigu o pustolovinama nestašnih suseda, autorka je, najpre od komadića tkanine, napravila ćebe pod koje će ušuškati svoje buduće junake. Na taj mekani pokrivač ušila je zakrpu i od tog časa godinama je gradila fascinantnu Kuću mišića koju nastanjuju radoznala i uvek na avanturu spremna Juliška i njen stidljivi, zamišljeni drugar Sem, njihove porodice i susedi. Od kartonskih kutija, starih i odavno odbačenih predmeta, tehnikom papir mašea nastajala je čudesna građevina u kojoj je Karina Šapman, inspirisana vlastitim odrastanjem u porodici Indonežana, koja je emigrirala u Holandiju, kasnije fotografisala scene za svoje knjige.
Kada čitaoci, sledeći nemirne repiće glavnih junaka, zavire u enterijer ispunjen toplinom i bezbrojnim detaljima, prosto požele da se i sami nastane u čudesnoj građevini. Ona je toplo i sigurno utočište za Sema i Juliju, prepuno skrovitih mesta koje mišići otkrivaju kroz igru i na kojima, od pogleda odrasih, čuvaju drangulije koje za njih nemaju cenu. Od temelja do krova, mišja kuća ispunjena je rustično dekorisanim prostorijama, jer je autorka čitavo zdanje vešto oblikovala do najsitnijih pojedinosti: od postera na trošnim zidovima majušnih soba do igračke zaboravljene na klupi tik uz saksiju sa krupnim rozikastim muškatlama; od knjiga nazidanih uz uzglavlje do uredno složenih tegli sa zimnicom i kolutova sira obešenih na tavanu ostave.
Svaka odaja, kroz koju se u svojim svakodnevnim avanturama kreću neustrašiva Julija i njen drugar, scena je na kojoj se ne događaju samo pustolovine kojima su posvećeni tekstovi u knjizi, već i one koje nastaju u mašti čitaoca, onog koji ozarenog lica pomno proučava svet čije se dimenzije ne mere metrom ili sličnim spravama. Jer, u njega je iz našeg, ljudskog okruženja preneto samo ono što je po meri onih koji su sačuvali detinju naivnost i sposobnost da se zadive. Zato je jedina merna jedinica kojom se iskazuju dimenzije Kuće mišića, zapravo, ushićenje onoga koji ne može da sklopi korice knjiga Karine Šapman.
Autor: Olivera Nedeljković
Kada čitaoci, sledeći nemirne repiće glavnih junaka, zavire u enterijer ispunjen toplinom i bezbrojnim detaljima, prosto požele da se i sami nastane u čudesnoj građevini. Ona je toplo i sigurno utočište za Sema i Juliju, prepuno skrovitih mesta koje mišići otkrivaju kroz igru i na kojima, od pogleda odrasih, čuvaju drangulije koje za njih nemaju cenu. Od temelja do krova, mišja kuća ispunjena je rustično dekorisanim prostorijama, jer je autorka čitavo zdanje vešto oblikovala do najsitnijih pojedinosti: od postera na trošnim zidovima majušnih soba do igračke zaboravljene na klupi tik uz saksiju sa krupnim rozikastim muškatlama; od knjiga nazidanih uz uzglavlje do uredno složenih tegli sa zimnicom i kolutova sira obešenih na tavanu ostave.
Svaka odaja, kroz koju se u svojim svakodnevnim avanturama kreću neustrašiva Julija i njen drugar, scena je na kojoj se ne događaju samo pustolovine kojima su posvećeni tekstovi u knjizi, već i one koje nastaju u mašti čitaoca, onog koji ozarenog lica pomno proučava svet čije se dimenzije ne mere metrom ili sličnim spravama. Jer, u njega je iz našeg, ljudskog okruženja preneto samo ono što je po meri onih koji su sačuvali detinju naivnost i sposobnost da se zadive. Zato je jedina merna jedinica kojom se iskazuju dimenzije Kuće mišića, zapravo, ushićenje onoga koji ne može da sklopi korice knjiga Karine Šapman.
Autor: Olivera Nedeljković
