Prikaz „Carstva oluja“ Sare Dž. Mas
Kada morate da čekate godinu dana do objavljivanja nastavka serijala koji veoma volite, desi se da vas savladaju očekivanja. Imate na raspolaganju mnogo vremena da razmišljate o tome šta vam je „potrebno“ u priči ili da zacementirate svoje teorije. Zapravo, lako se može desiti nastavak bude ravan knjizi koju ste vi zamislili.
Zato verovatno nije iznenađujuće što „Carstvo oluja“, poslednji nastavak u megapopularnom serijalu Sare Dž. Mas, Stakleni presto, fantazijskom serijalu namenjenom mlađoj publici, nije ni nalik serijalu koji sam ja zamislila. A je i dalje fantastičan.
Jedna od najboljih stvari u vezi sa Masinim spisateljstvom ogleda se u tome što se njene priče neprestano iznenađuju čitaoca. Taman kada se naviknete na to da znate kuda sve ide, radnja skrene u potpuno neočekivanom pravcu. Kao da je to bila najprirodnija i najočekivanija stvar. Sara Mas je divan pripovedač i premda vam se kao čitaocu možda neće dopasti baš svaki obrt u radnji, apsolutno vam neće biti dosadno.
Ukratko, ako ste fan Staklenog prestola beskrajno ćete uživati u „Carstvu oluja“.
Bliži se ozbiljan zaključak priče.
Radnja se nastavlja tamo gde je stala četvrta knjiga, „Kraljica senki“, kada je Elin Ašriver Galatinijus pošla na sever, u Terasen, kako bi povratila svoje kraljevstvo. Stvari se ne odvijaju po planu i mi u ovoj zemlji zapravo i ne vidimo Terasen. Umesto toga, dešavaju se neke druge stvari, uključujući napad na Rifthold, put do Lobanjinog zaliva, iznenađujući povratak u prošlost i pojavljuju se neki junaci iz prethodnih romana koje su čitaoci možda i zaboravili.
„Carstvo oluja“ je peti nastavak u serijalu od šest knjiga i to se oseća. Potka stremi ka poslednjem boju za budućnost Erileje, koji treba da se odigra u završnici serijala. Iako još nije sve zaokruženo, oseća se da je kraj blizu. Konačno dobijamo odgovore na pitanja. Dešavanja iz prethodnih delova serijala dobijaju nova značenja ili se njihov značaj uvećava.
Ne mogu ni da zamislim kako će biti kada se pozdravim s Elin i njenim prijateljima u poslednjem romanu Staklenog prestola. Ali ako je suditi po „Carstvu oluja“, serijal će se završiti eksplozivno (lako se može destiti da to doslovce bude tako). Priča nas vodi u najmračnija mesta do sada i prikazuje nam posledice svake teške odluke koju su doneli Elin i njeni prijatelji. Svedoci smo jezivog nasilja i jasno nam je šta sve zavisi od rata za budućnost Erileje.
Ukratko: očekuje vas luda vožnja.
Trodimenzionalni likovi i dalje su najbolji deo ove priče.
Najjači deo serijala Stakleni presto oduvek je bila njegova protagonistkinja, a „Carstvo oluja“ se po tome ne razlikuje. Elin je i dalje fantastična i višeslojna – postaje kraljica, ali ostaje ljudsko biće s kojim čitalac može da se poistoveti. Ona je hrabra, pametna i moćna junakinja, ali takođe i sebična, nepredvidiva i tvrdoglava. Voli žestoko i laže neprestano. Verovatno ćete dobar deo ove knjige provesti ljuteći se na nju. Ali ćete i dalje navijati da ona pobedi.
Štaviše, pošto se u poslednje dve knjige broj likova znatno uvećao, u „Carstvu oluja“ pratimo ne samo Elin, već i druge. Skoro svi protagonisti dobijaju više udela u radnji nego u prethodnim romanima, i razvijaju se kao likovi. Prijateljstva rastu prirodno i deluju verodostojno.
Divno je upoznati sporedne likove kao što su Lisandra, Elida i Edion malo bolje. Bićete zadovoljni razvojem Dorijana Havilijarda. A nastavak priče Manon Crnokljune je jednostavno veličanstven. Deo romana koji prati Manon, njenih Trinaest jahačica viverna i veštičje klanove verovatno je najbolji u celoj knjizi. Dvaput sam se zaplakala čitajući ga. (A nekada sam veoma mrzela Manon, pa vi sad vidite.)
Ozbiljno, žene u ovom serijalu su naprosto neverovatne. Ne može se u dovoljnoj meri naglasiti koliko je to zapanjujuće – i retko.
To ne znači da je „Carstvo oluja“ savršeno. Neke akcione scene su pomalo preduge. Ako vas ne zanima odnos između Elin i Rovana, onda vam se neće dopasti iznenadno skretanje serijala u erotiku. Takođe mi se čini da ima previše manevrisanja kako bi svaki junak dobio svog ljubavnog partnera.
Sve u svemu, „Carstvo oluja“ je veoma zadovoljavajući deo slagalice Staklenog prestola. Služi i kao solidan nastavak Elinine priče, ali i kao širenje našeg razumevanja istorije i politike Erilije. Novim likovima se pruža mnogo prilika da zablistaju, zlikovci su sve podliji, a nekoliko razdvojenih pripovednih nizova se (konačno!) slivaju u glavni narativ.
Izvor: culturess.com
Prevod: Ivan Jovanović
Zato verovatno nije iznenađujuće što „Carstvo oluja“, poslednji nastavak u megapopularnom serijalu Sare Dž. Mas, Stakleni presto, fantazijskom serijalu namenjenom mlađoj publici, nije ni nalik serijalu koji sam ja zamislila. A je i dalje fantastičan.
Jedna od najboljih stvari u vezi sa Masinim spisateljstvom ogleda se u tome što se njene priče neprestano iznenađuju čitaoca. Taman kada se naviknete na to da znate kuda sve ide, radnja skrene u potpuno neočekivanom pravcu. Kao da je to bila najprirodnija i najočekivanija stvar. Sara Mas je divan pripovedač i premda vam se kao čitaocu možda neće dopasti baš svaki obrt u radnji, apsolutno vam neće biti dosadno.
Ukratko, ako ste fan Staklenog prestola beskrajno ćete uživati u „Carstvu oluja“.
Bliži se ozbiljan zaključak priče.
Radnja se nastavlja tamo gde je stala četvrta knjiga, „Kraljica senki“, kada je Elin Ašriver Galatinijus pošla na sever, u Terasen, kako bi povratila svoje kraljevstvo. Stvari se ne odvijaju po planu i mi u ovoj zemlji zapravo i ne vidimo Terasen. Umesto toga, dešavaju se neke druge stvari, uključujući napad na Rifthold, put do Lobanjinog zaliva, iznenađujući povratak u prošlost i pojavljuju se neki junaci iz prethodnih romana koje su čitaoci možda i zaboravili.
„Carstvo oluja“ je peti nastavak u serijalu od šest knjiga i to se oseća. Potka stremi ka poslednjem boju za budućnost Erileje, koji treba da se odigra u završnici serijala. Iako još nije sve zaokruženo, oseća se da je kraj blizu. Konačno dobijamo odgovore na pitanja. Dešavanja iz prethodnih delova serijala dobijaju nova značenja ili se njihov značaj uvećava.
Ne mogu ni da zamislim kako će biti kada se pozdravim s Elin i njenim prijateljima u poslednjem romanu Staklenog prestola. Ali ako je suditi po „Carstvu oluja“, serijal će se završiti eksplozivno (lako se može destiti da to doslovce bude tako). Priča nas vodi u najmračnija mesta do sada i prikazuje nam posledice svake teške odluke koju su doneli Elin i njeni prijatelji. Svedoci smo jezivog nasilja i jasno nam je šta sve zavisi od rata za budućnost Erileje.
Ukratko: očekuje vas luda vožnja.
Trodimenzionalni likovi i dalje su najbolji deo ove priče.
Najjači deo serijala Stakleni presto oduvek je bila njegova protagonistkinja, a „Carstvo oluja“ se po tome ne razlikuje. Elin je i dalje fantastična i višeslojna – postaje kraljica, ali ostaje ljudsko biće s kojim čitalac može da se poistoveti. Ona je hrabra, pametna i moćna junakinja, ali takođe i sebična, nepredvidiva i tvrdoglava. Voli žestoko i laže neprestano. Verovatno ćete dobar deo ove knjige provesti ljuteći se na nju. Ali ćete i dalje navijati da ona pobedi.
Štaviše, pošto se u poslednje dve knjige broj likova znatno uvećao, u „Carstvu oluja“ pratimo ne samo Elin, već i druge. Skoro svi protagonisti dobijaju više udela u radnji nego u prethodnim romanima, i razvijaju se kao likovi. Prijateljstva rastu prirodno i deluju verodostojno.
Divno je upoznati sporedne likove kao što su Lisandra, Elida i Edion malo bolje. Bićete zadovoljni razvojem Dorijana Havilijarda. A nastavak priče Manon Crnokljune je jednostavno veličanstven. Deo romana koji prati Manon, njenih Trinaest jahačica viverna i veštičje klanove verovatno je najbolji u celoj knjizi. Dvaput sam se zaplakala čitajući ga. (A nekada sam veoma mrzela Manon, pa vi sad vidite.)
Ozbiljno, žene u ovom serijalu su naprosto neverovatne. Ne može se u dovoljnoj meri naglasiti koliko je to zapanjujuće – i retko.
To ne znači da je „Carstvo oluja“ savršeno. Neke akcione scene su pomalo preduge. Ako vas ne zanima odnos između Elin i Rovana, onda vam se neće dopasti iznenadno skretanje serijala u erotiku. Takođe mi se čini da ima previše manevrisanja kako bi svaki junak dobio svog ljubavnog partnera.
Sve u svemu, „Carstvo oluja“ je veoma zadovoljavajući deo slagalice Staklenog prestola. Služi i kao solidan nastavak Elinine priče, ali i kao širenje našeg razumevanja istorije i politike Erilije. Novim likovima se pruža mnogo prilika da zablistaju, zlikovci su sve podliji, a nekoliko razdvojenih pripovednih nizova se (konačno!) slivaju u glavni narativ.
Izvor: culturess.com
Prevod: Ivan Jovanović
