Prikaz antologije „Tečni kristal“: Prozor u književne svetove srpskih stvaralaca 20. veka
Od časa kada je Mišel Montenj prvi put svoja promišljanja imenovao esejima, ovaj pojam je bilo veoma teško jasno odrediti i koncizno definisati. Ono što je bilo presudno da ova kratka prozna forma u kojoj se iznose vlastite opservacije, utisci ili pogledi na neku životnu dilemu, kao i pitanja iz oblasti ljudskog saznanja i stvaralaštva, zadrži kao posebna, pa u pojedinim epohama i kulturama i omiljena književna vrsta, jesu, između ostalog, autentičnost stava, osobenost ličnog tona, lucidnost duha i svekolika erudicija autora, skoro nesaglediv opseg tema kojima se oni bave, stilska virtuoznost i elegancija jezičkog izraza.
Dugoročno usmerivši svoju čitalačku pažnju na mikroesej, podrazumevajući pod tim terminom, izostalim iz rečnika književnih pojmova, žanr kratkog metra pisan tehnikom razobličavanja, razotkrivanja, odnosno demistifikovanja i ističući kao njegove osnovne odlike dužinu koja ne prelazi dve stranice teksta i izostanak naracije, pesnik, prozni stvaralac i esejista Zoran Bognar (1965) je pre dve decenije istražio obimnu i raznovrsnu esejističku građu na srpskom jeziku. Uočivši da su brojni stvaraoci, kojima esejistika nije primarno polje književnog delovanja, napisali vrhunska ostvarenja upravo u ovoj kratkoj formi, sami je određujući kao meditavnu prozu, poetsko-fenomenološke refleksije, crtice, kontemplacije ili crtice, a da je ovaj segment njihovog opusa ostao izvan fokusa čitalačke publike, ali i pažnje književnih tumača, Bognar je sačinio prvu antologiju mikroeseja. Ovaj izbor, veoma simbolično i višesmisleno naslovljen „Tečni kristal“, prvi put je iz štampe izašao 2006. godine, a nakon nekoliko izdanja nedavno ga je objavila i Laguna.
Kako se navodi u njenom predgovoru, knjiga u kojoj su sabrani kratki eseji sedamdeset sedam srpskih stvaralaca, počev od Božidara Kneževića (1862–1905) do Petra V. Arbutine (1968), nastala je iz potrebe da se ovi volšebni, univerzalni i, poput tečnog kristala, svevremeni mikroeseji, među jednim koricama sačuvaju od zaborava, ali i se doprinese njihovoj temeljnijoj i obuhvatnijoj recepciji. Zahvaljujući posvećenosti i trudu njenog priređivača, čitalac pred sobom ima zaista jedinstvenu knjigu, knjigu koja se ne čita samo jednom, niti se čita od korica do korica. Ova antologija zapravo je jedno od onih štiva koje svoje mesto nalaze kraj našeg uzglavlja i kojima ćemo se vraćati, po ko zna koji put iščitavajući pojedine njene stranice sa pojačanom pažnjom. Jer pred nama, nizani prema godini rođenja autora, nalaze se: sažeti filozofski ogledi posvećeni svevremenim i univerzalnim temama kao što su jednakost ljudi ili dug kojim je čovek opterćen još samim rođenjem; lirski intonirani pokušaji da se pruže odgovori na egzistencijalna pitanja koja zaobilaze malo kog pojedinca; duboko lična i meditativna iskustva o čovekovom otuđenju i osami; svedočanstva o traganju za samospoznajom; promišljanja fenomena iz savremene svakodnevice... Za njima slede zapisi u kojima se eksplicitno iznose autopoetički i estetički stavovi značajnih umetnika, zatim mikroeseji koji su, zapravo, stilski pročišćena, veoma duhovita i lucidna obrazloženja autora o suštinskim pitanjima književnosti, umetnosti, politike, nauke, ali i svekolikog čovekovog postojanja. Već sâm niz imena zastupljenih autora, čijim je kratkim, veoma informativnim biografijama propraćen ovaj izbor, obećava strastvenom čitaocu istinsko čitalačko zadovoljstvo. Među njima su: Jovan Dučić, Nikolaj Velimirović, Svetislav Stefanović, Isidora Sekulić, Stanislav Vinaver, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Momčilo Nastasijević, Ksenija Atanasijević, Rastko Petrović, kao i brojni posleratni književni stvaraoci, slikari, psiholozi, teatrolozi, lingvisti, prevodioci, etnolozi, antropolozi i drugi svestrani tumači komplesnih fenomena, ali i neumorni tragači za istinom, vrednim, dobrim i lepim oličenim u svakodnevnim sitnicama.
Zastupljeni mikroeseji će, skoro sasvim sigurno, navesti mnoge čitaoce „Tečnog kristala“ da se vrate davno pročitanim delima ili će im široko otvoriti vrata u književne svetove srpskih stvaralaca 20. veka koje do sada nisu imali prilike da upoznaju. Zahvaljujući dinamici, sveobuhvatnosti, ekspresivnosti i eksplicitnosti mikroeseja, Zoran Bognar s pravom dugogodišnjeg proučavaoca mikroeseja ističe kako je on idealna forma našeg vremena. Zato ćemo tekstovima objavljenim na stranicama antologije „Tečni kristal“, koja nije knjiga gotovih odgovora, biti podstaknuti da neka pitanja, koja smo poodavno smeli sa uma, ponovo sebi postavimo. To će nas, gotovo bez izuzetka, prožeti osećanjem da smo pronašli smisao od čije potrage smo već, činilo nam se, poodavno odustali.
Autor: Olivera Nedeljković
Dugoročno usmerivši svoju čitalačku pažnju na mikroesej, podrazumevajući pod tim terminom, izostalim iz rečnika književnih pojmova, žanr kratkog metra pisan tehnikom razobličavanja, razotkrivanja, odnosno demistifikovanja i ističući kao njegove osnovne odlike dužinu koja ne prelazi dve stranice teksta i izostanak naracije, pesnik, prozni stvaralac i esejista Zoran Bognar (1965) je pre dve decenije istražio obimnu i raznovrsnu esejističku građu na srpskom jeziku. Uočivši da su brojni stvaraoci, kojima esejistika nije primarno polje književnog delovanja, napisali vrhunska ostvarenja upravo u ovoj kratkoj formi, sami je određujući kao meditavnu prozu, poetsko-fenomenološke refleksije, crtice, kontemplacije ili crtice, a da je ovaj segment njihovog opusa ostao izvan fokusa čitalačke publike, ali i pažnje književnih tumača, Bognar je sačinio prvu antologiju mikroeseja. Ovaj izbor, veoma simbolično i višesmisleno naslovljen „Tečni kristal“, prvi put je iz štampe izašao 2006. godine, a nakon nekoliko izdanja nedavno ga je objavila i Laguna.
Kako se navodi u njenom predgovoru, knjiga u kojoj su sabrani kratki eseji sedamdeset sedam srpskih stvaralaca, počev od Božidara Kneževića (1862–1905) do Petra V. Arbutine (1968), nastala je iz potrebe da se ovi volšebni, univerzalni i, poput tečnog kristala, svevremeni mikroeseji, među jednim koricama sačuvaju od zaborava, ali i se doprinese njihovoj temeljnijoj i obuhvatnijoj recepciji. Zahvaljujući posvećenosti i trudu njenog priređivača, čitalac pred sobom ima zaista jedinstvenu knjigu, knjigu koja se ne čita samo jednom, niti se čita od korica do korica. Ova antologija zapravo je jedno od onih štiva koje svoje mesto nalaze kraj našeg uzglavlja i kojima ćemo se vraćati, po ko zna koji put iščitavajući pojedine njene stranice sa pojačanom pažnjom. Jer pred nama, nizani prema godini rođenja autora, nalaze se: sažeti filozofski ogledi posvećeni svevremenim i univerzalnim temama kao što su jednakost ljudi ili dug kojim je čovek opterćen još samim rođenjem; lirski intonirani pokušaji da se pruže odgovori na egzistencijalna pitanja koja zaobilaze malo kog pojedinca; duboko lična i meditativna iskustva o čovekovom otuđenju i osami; svedočanstva o traganju za samospoznajom; promišljanja fenomena iz savremene svakodnevice... Za njima slede zapisi u kojima se eksplicitno iznose autopoetički i estetički stavovi značajnih umetnika, zatim mikroeseji koji su, zapravo, stilski pročišćena, veoma duhovita i lucidna obrazloženja autora o suštinskim pitanjima književnosti, umetnosti, politike, nauke, ali i svekolikog čovekovog postojanja. Već sâm niz imena zastupljenih autora, čijim je kratkim, veoma informativnim biografijama propraćen ovaj izbor, obećava strastvenom čitaocu istinsko čitalačko zadovoljstvo. Među njima su: Jovan Dučić, Nikolaj Velimirović, Svetislav Stefanović, Isidora Sekulić, Stanislav Vinaver, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Momčilo Nastasijević, Ksenija Atanasijević, Rastko Petrović, kao i brojni posleratni književni stvaraoci, slikari, psiholozi, teatrolozi, lingvisti, prevodioci, etnolozi, antropolozi i drugi svestrani tumači komplesnih fenomena, ali i neumorni tragači za istinom, vrednim, dobrim i lepim oličenim u svakodnevnim sitnicama.
Zastupljeni mikroeseji će, skoro sasvim sigurno, navesti mnoge čitaoce „Tečnog kristala“ da se vrate davno pročitanim delima ili će im široko otvoriti vrata u književne svetove srpskih stvaralaca 20. veka koje do sada nisu imali prilike da upoznaju. Zahvaljujući dinamici, sveobuhvatnosti, ekspresivnosti i eksplicitnosti mikroeseja, Zoran Bognar s pravom dugogodišnjeg proučavaoca mikroeseja ističe kako je on idealna forma našeg vremena. Zato ćemo tekstovima objavljenim na stranicama antologije „Tečni kristal“, koja nije knjiga gotovih odgovora, biti podstaknuti da neka pitanja, koja smo poodavno smeli sa uma, ponovo sebi postavimo. To će nas, gotovo bez izuzetka, prožeti osećanjem da smo pronašli smisao od čije potrage smo već, činilo nam se, poodavno odustali.
Autor: Olivera Nedeljković
