Priča puna energije: „Solunska 28“
Nenad Janković, znan decenijama svima kao dr Nele Karajlić ovih dana promoviše svoju novu knjigu. Ako bismo rekli da je prvu – „Fajront u Sarajevu“ i drugu koja je deo pozorišnog spektakla – „FBI – Dosije Tesla“ predstavio kao neko ko se „bavi pisanjem“, sa „Solunskom 28“ on je – pisac.
Najviše će iznenaditi one koji ga smatraju rokerom, komičarem, ili kako se danas često koristi: multimedijalnom ličnošću. One koji očekuju „šalu i komiku“, pa se pitaju šta se desilo. Ništa. Nele je u osnovi isti, samo je ovo jedan drugačiji način na koji ispoljava svoju suštinu.
Ako se neko udubi u njegovu biografiju, jasno je da je kod Jankovića tokom svih decenija u osnovi bilo isto – ljubav i talenat za pisanje, sve iz njegovog, posebnog ugla posmatranja sveta, sposobnost da iz mrvica napravi priču i zamašta se, taman par koraka izvan realnosti.
Svedoci smo da su neke od takvih priča, naizgled nerealne, odnosno, jer je o Neletu reč – nadrealne, postale i naša sumanuta realnost.
Srećom, u ovoj knjizi nema takvih situacija, već onih koje pripadaju prošlosti, činjenica zabeleženih u istoriji, situacija prepričavanih i ne stopostotno istinitih ali mogućih, ali i simpatičnih i diskutabilnih, koje se događaju u prostorima u kojima ili nismo bili ili ne znamo da jesmo i da je tamo iko otišao.
Da ne zbunjujemo više – tema je kuća u Beogradu sa adresom Solunska 28. Prava kuća, ona koja je u realnom životu pripadala Neletovim precima. Eto, mnogi ni ne znaju da su njegovi koreni i u Beogradu, svi ga vezuju samo za Sarajevo…
A zapravo je porodica Neletovog oca živela u toj kući na Dorćolu. I on piše o nastajanju porodice Janković. Ali, Nele ne prepričava istoriju onih čiji je naslednik, već činjenicu o njihovom postojanju na toj adresi koristi da bi naslikao život u Beogradu tokom prve dve decenije 20. veka.
Ali, hej, ipak je pisac knjige – Nele. Zato se ova realna priča o jednom gradu, jednom vremenu, jednom narodu, prepliće sa situacijama koje se dešavaju u nekom drugom svetu, između života i smrti, kada prvo počinje ili završava, kada život nastaje ili nestaje. Iz tog prostora junaci knjige posmatraju svet u koji dolaze i sa kojeg odlaze. A mi saznajemo detalje važne da bismo priču lakše smestili u istorijski okvir i razumeli.
Knjigu nije moguće prepričati u par rečenica, toliko je likova, dešavanja, napetih situacija, obrta, uspona, preplitanja. Mnogo, ali ne i problematično da se razume. Dovoljno da sa svake stranice preliva energičnost života u toj kući, ulici, gradu, vremenu. Narodu. Našem i onih oko nas. Borbe za život, za više, svega, novca posebno, borbe za više novih simbola, vrednosti. Borbe da se utole razne vrste gladi kod ljudi na ovim prostorima, onih pravih i onih lažnih, gladi koje otvaraju oči, često prekasno.
Ovo je roman koji, tumačenjem dubokih, ponekad nejasnih i skrivenih razloga, odaje počast ženama koje su se borile za svoje snove muški, u godinama kada se misli da su bile samo tihe kćeri, supruge, majke. Nele ih slika detaljno, ulazi u njihove duše i njihovim postupcima daje smisao, opravdanje, u čitaocu budeći podršku, razumevanje i divljenje.
Posebnost „Solunske 28“ je što Nele ne bi bio on da „svako malo“ ne ubaci neku misao, istinu oštru poput noža, otrežnjujuću, onu koju bi valjalo zapisati u tefter pa joj se vraćati. Kako o životu tako i o našem narodu, onome posebnom i drugačijem u genima svih nas sa ovih prostora, stvarima koje guramo pod tepih istorije ali i života. I naravno, nadrealnim u mogućim, onim što nas natera da širom otvorimo oči i zastanemo sa čitanjem.
„Solunska 28“ je odličan roman koji nas upoznaje sa životom u Beogradu u tom vremenu, sa detaljima koji jesu bili mogući ali ne znamo i gde je granica između saznanja i mašte pisca. To nije ni bitno, zar ne? Svakako, ovo nije biografija porodice Janković čiji je naslednik, ovo je roman, kako je i naznačeno „o novcu i strastima“, sudaru svetova, borbi za opstanak ali ne samo pukom preživljavanju već potrebi za boljim, većim.
Odlična knjiga da nas protrese i zabavi, napisana koloritno tako da dok je čitamo vrtimo filmske slike u glavi, knjiga čiji nastavak će nas obradovati, jer je pisao Nele – a od njega uvek očekujemo nešto drugačije. Srećom, u ovoj knjizi to smo i dobili.
Autor: Željka Zebić
Izvor: antistresvodic.rs
Najviše će iznenaditi one koji ga smatraju rokerom, komičarem, ili kako se danas često koristi: multimedijalnom ličnošću. One koji očekuju „šalu i komiku“, pa se pitaju šta se desilo. Ništa. Nele je u osnovi isti, samo je ovo jedan drugačiji način na koji ispoljava svoju suštinu.
Ako se neko udubi u njegovu biografiju, jasno je da je kod Jankovića tokom svih decenija u osnovi bilo isto – ljubav i talenat za pisanje, sve iz njegovog, posebnog ugla posmatranja sveta, sposobnost da iz mrvica napravi priču i zamašta se, taman par koraka izvan realnosti.
Svedoci smo da su neke od takvih priča, naizgled nerealne, odnosno, jer je o Neletu reč – nadrealne, postale i naša sumanuta realnost.
Srećom, u ovoj knjizi nema takvih situacija, već onih koje pripadaju prošlosti, činjenica zabeleženih u istoriji, situacija prepričavanih i ne stopostotno istinitih ali mogućih, ali i simpatičnih i diskutabilnih, koje se događaju u prostorima u kojima ili nismo bili ili ne znamo da jesmo i da je tamo iko otišao.
Da ne zbunjujemo više – tema je kuća u Beogradu sa adresom Solunska 28. Prava kuća, ona koja je u realnom životu pripadala Neletovim precima. Eto, mnogi ni ne znaju da su njegovi koreni i u Beogradu, svi ga vezuju samo za Sarajevo…
A zapravo je porodica Neletovog oca živela u toj kući na Dorćolu. I on piše o nastajanju porodice Janković. Ali, Nele ne prepričava istoriju onih čiji je naslednik, već činjenicu o njihovom postojanju na toj adresi koristi da bi naslikao život u Beogradu tokom prve dve decenije 20. veka.
Ali, hej, ipak je pisac knjige – Nele. Zato se ova realna priča o jednom gradu, jednom vremenu, jednom narodu, prepliće sa situacijama koje se dešavaju u nekom drugom svetu, između života i smrti, kada prvo počinje ili završava, kada život nastaje ili nestaje. Iz tog prostora junaci knjige posmatraju svet u koji dolaze i sa kojeg odlaze. A mi saznajemo detalje važne da bismo priču lakše smestili u istorijski okvir i razumeli.
Knjigu nije moguće prepričati u par rečenica, toliko je likova, dešavanja, napetih situacija, obrta, uspona, preplitanja. Mnogo, ali ne i problematično da se razume. Dovoljno da sa svake stranice preliva energičnost života u toj kući, ulici, gradu, vremenu. Narodu. Našem i onih oko nas. Borbe za život, za više, svega, novca posebno, borbe za više novih simbola, vrednosti. Borbe da se utole razne vrste gladi kod ljudi na ovim prostorima, onih pravih i onih lažnih, gladi koje otvaraju oči, često prekasno.
Ovo je roman koji, tumačenjem dubokih, ponekad nejasnih i skrivenih razloga, odaje počast ženama koje su se borile za svoje snove muški, u godinama kada se misli da su bile samo tihe kćeri, supruge, majke. Nele ih slika detaljno, ulazi u njihove duše i njihovim postupcima daje smisao, opravdanje, u čitaocu budeći podršku, razumevanje i divljenje.
Posebnost „Solunske 28“ je što Nele ne bi bio on da „svako malo“ ne ubaci neku misao, istinu oštru poput noža, otrežnjujuću, onu koju bi valjalo zapisati u tefter pa joj se vraćati. Kako o životu tako i o našem narodu, onome posebnom i drugačijem u genima svih nas sa ovih prostora, stvarima koje guramo pod tepih istorije ali i života. I naravno, nadrealnim u mogućim, onim što nas natera da širom otvorimo oči i zastanemo sa čitanjem.
„Solunska 28“ je odličan roman koji nas upoznaje sa životom u Beogradu u tom vremenu, sa detaljima koji jesu bili mogući ali ne znamo i gde je granica između saznanja i mašte pisca. To nije ni bitno, zar ne? Svakako, ovo nije biografija porodice Janković čiji je naslednik, ovo je roman, kako je i naznačeno „o novcu i strastima“, sudaru svetova, borbi za opstanak ali ne samo pukom preživljavanju već potrebi za boljim, većim.
Odlična knjiga da nas protrese i zabavi, napisana koloritno tako da dok je čitamo vrtimo filmske slike u glavi, knjiga čiji nastavak će nas obradovati, jer je pisao Nele – a od njega uvek očekujemo nešto drugačije. Srećom, u ovoj knjizi to smo i dobili.
Autor: Željka Zebić
Izvor: antistresvodic.rs
