Smušeni i pitomi Dimitrije stiže u rodni Mitrograd – bizarni mikrosvet koji je „mešanac vekova u fasadama na kojima se prelivaju kulture, istorija i staklena privremenost biznisa“. U areni propalih projekata primat stiču biste bivših gradonačelnika koje pravi gluvi vajar Kosta, uveren da su pare „kao voda i vazduh“ – „neophodne a zagađene“.

Dimitrijev otac Mitar će u padu sa krova zgnječiti komšiju dušmanina i preobratiti se u pinčonovskog tanatoida, u entropijsko biće koje je dopola optužnica na račun izglobljene stvarnosti, a otpola faktor opšte posuvraćenosti. Nedomrli roditelj kome sto postaje postelja biće pokorni medijum satirične i nostalgične fantastike. Reciklaža jednog imena za oca, sina, hrčka, papagaja i psa najavljuje semantički puč u koji su upletene bezimene žene fatalne po Dimitrija i propali preduzetnik koji go šparta ulicama: za red zadužen policajac Munižaba „nosio je debljinu pokazno kao grivu, oholo kao dokument moći“.

Duhove vidimo kad smo sami, kaže junak, zato što su oni naše „savesti, sumnje i sramote“. Soćanin združuje grotesku i humor kad otkrije da onaj ko šeta parkom „ide u cipele“, jer su nekad tamo izuvali obešene. Osetljivi protagonista navikao je na nerazumnu brutalnost i brutalno nerazumevanje, katkad neugodno idilične.

Autor: Vladislava Gordić Petković
Izvor: Nova