Ove nedelje nas je napustio Gradimir Stojković, pisac koji je svojim rečima oblikovao detinjstva generacija, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima svih nas koji smo odrastali uz njegove knjige. Bio je više od pisca – bio je čarobnjak reči, učitelj života i oličenje skromnosti i dobrote. Njegovo pero oblikovalo je junake koji su nam postali prijatelji, a njegovi romani postali su svetionici na putu odrastanja.

Njegovo najpoznatije delo, serijal o Gligoriju Pecikozi Hajduku, nije samo književni fenomen – to je priča o prijateljstvu, hrabrosti i istrajnosti, priča koja je osvetljavala mladalačke staze mnogih generacija. U njegovim pričama učili smo kako da volimo, kako da se borimo za pravdu i kako da verujemo u dobro. Hajduk je bio više od junaka – bio je saputnik kroz detinjstvo, dokaz da je moguće biti istrajan i pravedan, čak i kada se čini da je svet suviše surov.

Četiri decenije nakon što je prvi put stupio u književni svet, Hajduk ostaje večni junak, a njegovi čitaoci, nekada deca, sada odrasli ljudi, s ponosom ga prenose novim generacijama. Njegova priča uskoro će zaživeti i na filmskom platnu, ali je u našim srcima oduvek bila živa i snažna.

Pored Hajduka, Gradimir Stojković ostavio nam je još mnoštvo priča, od „Želim“ i „Na bregu kuća mala“, do „Sve moje gluposti“ i „Peta devojčica, Marja“. Svaka od njih nosi njegovu veru u svet koji može biti bolje i pravednije mesto – ako se za to borimo.

„Svet će morati jednom da bude pravo i dobro mesto za srećniji život. Optimizam, ipak. U celoj priči je, u suštini, optimizam. Vera, ne samo nada“, rekao je jednom prilikom. Ostavio nam je svoje knjige kao amanet da tu veru ne zaboravimo. Otišao je tiho, ali njegovi junaci i njegove reči nastavljaju da žive, da nas podučavaju i podsećaju da dobrota, iskrenost i upornost uvek imaju smisla.