Predstavljeni romani „Osinje gnezdo“ Vlade Arsića i „Vreme od voska“ Ivana Josimova iz edicije „Eklipsa“
Nova pojava u izdavačkoj produkciji Lagune je edicija „Eklipsa“, koja je zaživela pre nekoliko meseci objavljivanjem romana „Ubisvet“ Siniše Soćanina. Početkom 2020. godine gotovo istovremeno objavljeni su romani „Vreme od voska“ Ivana Josimova i „Osinje gnezdo“ Vlade Arsića. Romane je u društvu autora i Vladislave Vojnović predstavio urednik edicije Zoran Penevski.
Edicija „Eklipsa“ obuhvata romane domaćih autora koji pišu o onome što izlazi iz tame na svetlo, o stanju pomračenja, o istini koja izmiče iluzijama. „Knjige iz ove edicije prikazuju novi tip savremene srpske proze koja nije opterećena svakodnevnim politikanstvom, običnim pisanjem ili nategnutim pisanjem. Ovo su romani koji imaju estetsku punoću, imaju strukturu, koji se bave pripovedanjem i čija osnovna tematska nit jeste nešto što govori o pomračenju, odnosno izlasku iz tog pomračenja“, istakao je Penevski.
Iako nije početnik u pisanju, „Vreme od voska“ je roman prvenac Ivana Josimova. „Ovo je nešto potpuno novo, stilski pre svega. Jedan psihološki kovitlac i novi tip romana toka svesti kakav nije poznat savremenoj srpskoj književnosti, ali predstavlja i novi pristup pročišćenju, tj. izlasku iz tame u kojoj se junak nalazi“, rekao je Penevski.
Ivan Josimov je objasnio naslov romana „Vreme od voska“: „Sećanje je samo po sebi kategorija u koju ne treba imati mnogo poverenja jer je svesno i nesvesno promenljivo i moguće ga je deformisati kao vosak.“
„Vreme od voska“ preispituje lično. „Ovo nije autobiografski roman. Sve je fikcija i mašta, osim usamljenosti. Ovo je roman o ljubavi i utvarama. Sve one nerazjašnjene stvari na koje nismo obratili pažnju u vreme kada su se dešavale, emotivni problemi koji nas tište i koji kad-tad izađu na videlo“, istakao je Josimov.
„Osinje gnezdo“ je naizgled trilersko-nacionalni roman, ali i mnogo više od toga.
„Istorija kao naučna disciplina je možda najranjivija i podložna raznim ispravkama i mitomanijama. I celokupna povesnica našeg starog ili srednjeg veka velika je crna rupa koju je svako popunjavao onim što je čuo ili načuo ili je bilo u nečijem interesu“, istakao je Vlada Arsić, koji je na osnovu dostupnih istorijskih podataka ovim romanom izrazio sumnju da su mošti Svetog Save spaljene. „U manastiru Kumanica prvi put sam čuo da se iza moštiju Svetog Srigorija Kumaničkog možda kriju mošti Svetog Save. To je bio ’kamenčić koji je pomerio stenu’ i mene nagnao da tražim materijalne dokaze samog spaljivanja.“
U podnaslovu knjige istaknuto je pitanje da li su mošti Svetog Save zaista spaljene na Vračaru. „Odgovor na to pitanje pisac ne može i ne treba da dâ. U knjizi navodim brojne podatke i činjenice, ali krajnji zaključak pisac ne može da izvede.“
Na pitanje šta mu je bilo najteže dok je pisao „Osinje gnezdo“, Vlada Arsić je istakao: „Najteže su mi pale moralne dileme koje sam imao u svojoj glavi i to da li će ono o čemu pišem biti na korist ovom narodu ili na njegovu sablazan. Vreme će pokazati.“
Iako nije početnik u pisanju, „Vreme od voska“ je roman prvenac Ivana Josimova. „Ovo je nešto potpuno novo, stilski pre svega. Jedan psihološki kovitlac i novi tip romana toka svesti kakav nije poznat savremenoj srpskoj književnosti, ali predstavlja i novi pristup pročišćenju, tj. izlasku iz tame u kojoj se junak nalazi“, rekao je Penevski.
Ivan Josimov je objasnio naslov romana „Vreme od voska“: „Sećanje je samo po sebi kategorija u koju ne treba imati mnogo poverenja jer je svesno i nesvesno promenljivo i moguće ga je deformisati kao vosak.“
„Vreme od voska“ preispituje lično. „Ovo nije autobiografski roman. Sve je fikcija i mašta, osim usamljenosti. Ovo je roman o ljubavi i utvarama. Sve one nerazjašnjene stvari na koje nismo obratili pažnju u vreme kada su se dešavale, emotivni problemi koji nas tište i koji kad-tad izađu na videlo“, istakao je Josimov.
„Osinje gnezdo“ je naizgled trilersko-nacionalni roman, ali i mnogo više od toga.
„Istorija kao naučna disciplina je možda najranjivija i podložna raznim ispravkama i mitomanijama. I celokupna povesnica našeg starog ili srednjeg veka velika je crna rupa koju je svako popunjavao onim što je čuo ili načuo ili je bilo u nečijem interesu“, istakao je Vlada Arsić, koji je na osnovu dostupnih istorijskih podataka ovim romanom izrazio sumnju da su mošti Svetog Save spaljene. „U manastiru Kumanica prvi put sam čuo da se iza moštiju Svetog Srigorija Kumaničkog možda kriju mošti Svetog Save. To je bio ’kamenčić koji je pomerio stenu’ i mene nagnao da tražim materijalne dokaze samog spaljivanja.“
U podnaslovu knjige istaknuto je pitanje da li su mošti Svetog Save zaista spaljene na Vračaru. „Odgovor na to pitanje pisac ne može i ne treba da dâ. U knjizi navodim brojne podatke i činjenice, ali krajnji zaključak pisac ne može da izvede.“
Na pitanje šta mu je bilo najteže dok je pisao „Osinje gnezdo“, Vlada Arsić je istakao: „Najteže su mi pale moralne dileme koje sam imao u svojoj glavi i to da li će ono o čemu pišem biti na korist ovom narodu ili na njegovu sablazan. Vreme će pokazati.“
1/9
Romane „Osinje gnezdo“ i „Vreme od voska“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
