Promocija izuzetne monografije „Milena Dravić – Više od umetnosti“ Tatjane Nježić održana je 15. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci.

Najpre su prisutni imali prilike da vide ekskluzivni snimak sa Palićkog festivala 2018, Milenin ples sa Brajanom Koksom, što je bilo i poslednje Milenino profesinalno pojavljivanje na jednom zvaničnom događaju.

O knjizi, ali i životu i radu najveće dive jugoslovenskog glumišta, pored autorke, govorili su Verica Dravić, u ime porodice, glumica Seka Sablić, pozorišni reditelj Dejan Mijač, filmski reditelj Zdravko Šotra, upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju Radoslav Zelenović i Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafe Atlantic grupe.

Pozvana da napiše ovu knjigu, za Tatjanu Nježić to je bila velika čast ali i izazov: „Često me pitaju kako sam ja to i zašto bila Milenin izbor, izbegavam da odgovorim, odnosno idem linijom manjeg otpora i kažem – ne znam. I onda me udari šamar savesti, šta to znači. Naravno da znam. Milena ne bi bila Milena da nije zaokružila i taj deo priče, ali ono što je dragoceno to je ona. Zato ja ne volim da govorim o sebi, nema ni potrebe, govoriću o njoj. Način našeg rada podrazumevao je susrete, razgovore, ali i razmenu pisanog materijala. Najčešće je moj sin bio poštar.“ Sve što su napisale, prošlo je kroz Milenine ruke više puta.

Verica Dravić je u ime porodice pozdravila okupljene: „Sa puno emocija i poštovanja zahvaljujem svima. Za mene Milena nikad nije bila velika Milena već pre svega voljena tetka i do dana današnjeg nemam objektivan sud o njenom značaju za kulturu i umetnost i uticaj koji je imala na druge ljude. Teško mi je da prihvatim svet u kome nema njenih komentara, njenih razrogačenih zelenih očiju kad je nešto zapanjena i bezgranične ljubavi koju je pružala meni, mom suprugu i ćerki, njenom Gagi, koji je za mene takođe bio samo voljeni teča. Nemam reči da definišem šta je značilo imati takve tetku i teču. Bili su mi kao roditelji, velika podrška, posvećeni, uvek tu da pomognu. Ostala je velika praznina i bol, ali i uspomene do poslednjih trenutaka koje smo provele zajedno.“

Monografija o Mileni Dravić objavljena je uz podršku Grand kafe, baš kao što je 2017. predstavljena knjiga o Draganu Nikoliću „Gospodin Mangup“, čime je upotpunjena priča o dva velika umetnika, o najslavnijem glumačkom paru na ovim prostorima. „Izuzetno mi je drago što smo na lep način napravili nešto za generacije koje dolaze i koje možda nisu pratile to što je najveći glumački par u regionu uradio. Milena je bila jedina ikona koja je kad je stala na pozorišne daske ili ispred kamere bila jedna osoba, a kad se kamere ugase ili siđe sa scene bila je potpuno druga osoba. Ali i u jednom i u drugom slučaju ona je bila Milena Dravić. Naše druženje nije bilo samo u vezi sa poslom. Bili su deo Grand kafe 15 godina i možda ste primetili da danas u našoj komunikaciji nemamo poznate ličnosti iz jednostavnog razloga jer u regionu nema ličnosti koje bi njih mogla zameniti“, rekao je Andrej Bele.

Seka Sablić je sa Milenom bila bliska prijateljica i prisutnima je ispričala jednu anegdotu koja se zbila prilikom posete Sarajevu: „Njen život i prirodu obeležila je ogromna energija i posvećenost. Ona je sa tom energijom prvenstveno bila posvećena filmu i celom tom filmskom svetu. Davala se bez rezerve i svojoj porodici, bratu, Verici, Gagi, a u bolesti bila je posvećena ozdravljenju. Svu energiju je posvetila ozdravljenju. Verovala je u život i da će ozdraviti.“

Dejan Mijač je rekao da je loše ljude prepoznavao po tome što nisu voleli Milenu i istakao veliki posao koji je Tanja ovom knjigom zaokružila: „Nije jednostavno stati pred nešto što je gorostasno i napraviti nešto što je vrlo intimna i tačna ispovest Milene Dravić. Tanja je u tome uspela. To je jedan deo. Prijatelji su je hvalili, po mojoj oceni sa razlogom, ali teško je taj zadatak ispuniti ma koliko on izgledao jednostavno. Tanja je uradila dobar posao, a to je da život i rad Milene Dravić bude i ostane među nama.“

Zdravko Šotra je imao tu sreću da radi sa Milenom i na filmu i na televiziji, između ostalog i legendarni šou „Obraz uz obraz“ i televizijsku dramu „Gospođa ministarka“, koja je za nju lično bila izuzetno značajna: „Vraćamo se Mileni Dravić i vraćaćemo se i dalje, prosto zato što nam Milena nedostaje, što za ovih 60 godina nikako da se pojavi glumica slična njoj. Godine 1958. je prvi put otišla iz Beograda u Sarajevo kod tetke i tamo je snimila prvi film ’Vrata ostaju otvorena’. Odmah je bila zapažena, jer je imala nešto osobeno. U filmu ’Prekobrojna’ se definitivno video njen autentični glumački dar i njena karijera se više nije mogla zaustaviti. Na časove akademije nije stizala da ide, jer je morala da snima filmove i onda su je izbacili. Šefica klase je predložila da ’Prekobrojna’, uloga za koju je dobila Arenu u Puli, bude priznata kao njen diplomski rad i tako ona više nije bila naturščik već školovana glumica. Sve ovo zajedno je priča o jednoj sjajnoj ženi i glumici kakva je bila Milena Dravić. Ova knjiga čuva tu priču od zaborava.“

Radoslav Zelenović je sa Milenom najviše sarađivao oko Palićkog festivala: „Nije sporno da je ona najveća i najbolja glumica na našim prostorima. Trag koji je ostavila u našoj kinematografiji je neizbrisiv. Tanji hvala što je uložila napor da u teškim okolnostima napravi ovu knjigu. Ove godine je 60 godina otkako je stala pred kamere. I čini mi se da je ova knjiga dobar povod za nekoliko stvari. Naime, u Kinoteci se čuvaju njeni filmovi, ali neka ova knjiga bude uvod da napravimo jednu veliku biblioteku knjiga koje će na različite načine pisati o tome ko je bila naša Milena.“

Knjigu „Milena Dravić – Više od umetnosti“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.