Promocija knjige „Ko je ubio Katarinu“ Vuka Draškovića održana je u petak, 19. maja u Kolarčevoj zadužbini, u Beogradu. O knjizi su pored autora govorili književni kritičari Ljiljana Šop i i Gojko Tešić, i Milan St. Protić, pisac i istoričar.
Rat koji je upokojio Jugoslaviju opet je Draškovićeva tema kao u njegovoj prethodnoj knjizi „Isusovi memoari“. Naslov romana „Ko je ubio Katarinu“ asocira na kriminalističku priču, a zapravo predstavlja metaforičnu priču o istinitim događajima iz piščevog i naših života. „Katarina“ iz naslova knjige je pseudonim za nekadašnju SFRJ, a autor je na promociji priznao da je „opsednut ovim zlom koje nam se dogodilo nakon raspada Jugoslavije“. „Knjigom je izrečena istorijska presuda onima koji su ubili Jugoslaviju, jer ubili su državu, istoriju, prošlost, budućnost…“, rekao je Drašković i dodao da je momenat raspada te divne zemlje najveća nesreća u našoj istoriji.
„Ovo što sada živimo, ovi vulkani mržnje po Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, javno nam govore: 'Evo šta ste napravili'. U obe Jugoslavije, i u Kraljevini i u socijalističkoj republici bilo je mržnje, žarišta, etničkih, verskih sukoba...I zločina je bivalo, ali je sve to postojanje zajedničke države stišavalo, gasilo, smirivalo. Sada Jugoslavije nema i zlo je bez ikakve brane“, poručio je pisac.
„Ovo što sada živimo, ovi vulkani mržnje po Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, javno nam govore: 'Evo šta ste napravili'. U obe Jugoslavije, i u Kraljevini i u socijalističkoj republici bilo je mržnje, žarišta, etničkih, verskih sukoba...I zločina je bivalo, ali je sve to postojanje zajedničke države stišavalo, gasilo, smirivalo. Sada Jugoslavije nema i zlo je bez ikakve brane“, poručio je pisac.
Govoreći o junacima ovog dela on je istakao da su svi junaci knjige pronalazili njega. „Da me nisu pronalazili, ne bih umeo da pišem o njima. Morao sam da ih upoznam da bih uspeo da ih predstavim čitaocima“.
Pisac je istakao i da Evropska unija ne može da zameni nekadašnju Jugoslaviju, jer „mi smo sebe ugrađivali u Jugoslaviju i mi smo je održavali u životu, a na kraju smo je ubili. Ništa plemenito, nadajuće, veliko nismo doživeli posle 1990. godine i ubistva Jugoslavije“, smatra Drašković.
Pisac je istakao i da Evropska unija ne može da zameni nekadašnju Jugoslaviju, jer „mi smo sebe ugrađivali u Jugoslaviju i mi smo je održavali u životu, a na kraju smo je ubili. Ništa plemenito, nadajuće, veliko nismo doživeli posle 1990. godine i ubistva Jugoslavije“, smatra Drašković.
Ljiljana Šop je naglasila kako nova Draškovićeva knjiga „Ko je ubio Katarinu“ osvetljava ko je i kako započeo i dovršio ubistvo jedne lepe zemlje koja je imala bogatu istoriju.
„Drašković se kao iskusni romansijer prvi put ogleda u, kako se na početku čini, zbirci pripovedaka, pokazujući da elementarna „pravila“ dobre priče za njega nisu tajna. Ali istovremeno, on se ne odriče romansijerskog daha i zamaha, suštine romana, pa tek u celini pročitana njegova nova knjiga otvara se kao roman o životu i smrti Jugoslavije u životima i smrtima njenih građana, i obrnuto. Pisac se bavi istorijom i pretvara je u literaturu u kojoj ne izmišlja nego promišlja događaje. Ja to tako vidim, ne sumnjajući da će tumača biti koliko i čitalaca“, zaključila je Ljiljana Šop.
„Drašković se kao iskusni romansijer prvi put ogleda u, kako se na početku čini, zbirci pripovedaka, pokazujući da elementarna „pravila“ dobre priče za njega nisu tajna. Ali istovremeno, on se ne odriče romansijerskog daha i zamaha, suštine romana, pa tek u celini pročitana njegova nova knjiga otvara se kao roman o životu i smrti Jugoslavije u životima i smrtima njenih građana, i obrnuto. Pisac se bavi istorijom i pretvara je u literaturu u kojoj ne izmišlja nego promišlja događaje. Ja to tako vidim, ne sumnjajući da će tumača biti koliko i čitalaca“, zaključila je Ljiljana Šop.
Milan St. Protić je istakao da je razmišljao o tome šta Draškovića izdvaja iz naše književne i političke sredine i došao do zaključka da ga izdvajaju jezik i stil. „Njegov jezik je ijekavski, a on je svoj pun pisani i usmeni izraz dostigao na ekavskom. U toj plejadi velikih pisaca od Jovana Dučića do Ive Andrića stoji sasvim ravnopravno i ime Vuka Draškovića“, kazao je Milan St. Protić.
Gojko Tešić je naglasio da je „Ko je ubio Katarinu“ roman koji govori o vremenima koje smo preživeli, koja sada živimo i da, što se njega tiče, on nosi u sebi i mnogo proročkog.
„Vuka Draškovića čitam kao stvaraoca koji pripada Andrićevskoj tradiciji, a Andrić je jednom prilikom istakao da svako priča svoju priču prema unutrašnjoj potrebi i snazi svojih izražajnih mogućnosti. Nadam se da će čitaoci umeti da prepoznaju tu jaku unutrašnju potrebu pisca da govori o veoma bolnim temama na sebi svojstven, prepoznatljiv način i da će zbog i toga zavoleti ovaj roman“, rekao je na kraju Gojko Tešić.
Gojko Tešić je naglasio da je „Ko je ubio Katarinu“ roman koji govori o vremenima koje smo preživeli, koja sada živimo i da, što se njega tiče, on nosi u sebi i mnogo proročkog.
„Vuka Draškovića čitam kao stvaraoca koji pripada Andrićevskoj tradiciji, a Andrić je jednom prilikom istakao da svako priča svoju priču prema unutrašnjoj potrebi i snazi svojih izražajnih mogućnosti. Nadam se da će čitaoci umeti da prepoznaju tu jaku unutrašnju potrebu pisca da govori o veoma bolnim temama na sebi svojstven, prepoznatljiv način i da će zbog i toga zavoleti ovaj roman“, rekao je na kraju Gojko Tešić.
Roman „Ko je ubio Katarinu“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
