U Delfi Caféu u SKC-u u četvrtak, 3. marta predstavljen je roman „Dukat i divlji pelin“ Dušice Milanović Marike. Ovaj roman predstavlja život posle venčanja Zone i Maneta, književnih junaka Stevana Sremca.
Nakon što je pre nekoliko godina objavila roman „Zona Zamfirova – Šta je bilo posle“ po kojem se snima film „Vrati se, Zone“, Dušica je ovaj roman znatno proširila na zadovoljstvo čitalaca i napisala „Dukat i divlji pelin“.
Nakon što je pre nekoliko godina objavila roman „Zona Zamfirova – Šta je bilo posle“ po kojem se snima film „Vrati se, Zone“, Dušica je ovaj roman znatno proširila na zadovoljstvo čitalaca i napisala „Dukat i divlji pelin“.
O knjizi su pored autorke govorili urednik knjige Nenad Župac i novinar Novo Tomić.
„Autorka je preuzela sve najbolje iz Sremčeve knjige, atmosferu, duhovite dijaloge, ličnosti, odnos provincije prema došljacima, život niške čaršije u kojoj se zna sve šta se događa u gradu pa i u kućama uglednih sugrađana“, istakao je Župac i dodao da je Dušica obogatila lik Zone, koja nije samo mlada žena koja odskače u sredini u kojoj živi zbog svoje izuzetne lepote već želi da bude majka, želi da živi kao sav ostali svet.
Urednika knjige je posebno impresioniralo koliko autorka voli svoje junake čak i kada to ne zaslužuju svojim postupcima. „Autorka je veoma uspešno ’presnimila’ govor Sremčevih junaka i vešto uplela humor u celu priču.“
Novu Tomića je zanimalo kako se Milanovićeva odlučila da nastavi Sremčevu priču i to nakon 100 godina otkad je napisana i zašto je baš izabrala da nastavi život Zone i Maneta posle venčanja.
Dušica je priznala da joj je uvek bilo žao što se venčanjem završava priča o brojnim likovima koji se pojavljuju u Sremčevom romanu i želela je da ih ponovo oživi i zaviri kako Zona i Mane žive u braku, jer to je početak jedne nove faze u svačijem životu. Otkrila je da se dok je pisala „preselila“ u vreme kada su živeli njeni junaci i da joj nije bilo teško da nastavi da priča o žiteljima Niša na početku 20. veka.
Odlomke iz knjige čitali su mladi glumci Pozorišta „Dadov“ Isidora Dinčić i Todor Dimitrijević.
„Autorka je preuzela sve najbolje iz Sremčeve knjige, atmosferu, duhovite dijaloge, ličnosti, odnos provincije prema došljacima, život niške čaršije u kojoj se zna sve šta se događa u gradu pa i u kućama uglednih sugrađana“, istakao je Župac i dodao da je Dušica obogatila lik Zone, koja nije samo mlada žena koja odskače u sredini u kojoj živi zbog svoje izuzetne lepote već želi da bude majka, želi da živi kao sav ostali svet.
Urednika knjige je posebno impresioniralo koliko autorka voli svoje junake čak i kada to ne zaslužuju svojim postupcima. „Autorka je veoma uspešno ’presnimila’ govor Sremčevih junaka i vešto uplela humor u celu priču.“
Novu Tomića je zanimalo kako se Milanovićeva odlučila da nastavi Sremčevu priču i to nakon 100 godina otkad je napisana i zašto je baš izabrala da nastavi život Zone i Maneta posle venčanja.
Dušica je priznala da joj je uvek bilo žao što se venčanjem završava priča o brojnim likovima koji se pojavljuju u Sremčevom romanu i želela je da ih ponovo oživi i zaviri kako Zona i Mane žive u braku, jer to je početak jedne nove faze u svačijem životu. Otkrila je da se dok je pisala „preselila“ u vreme kada su živeli njeni junaci i da joj nije bilo teško da nastavi da priča o žiteljima Niša na početku 20. veka.
Odlomke iz knjige čitali su mladi glumci Pozorišta „Dadov“ Isidora Dinčić i Todor Dimitrijević.
