U utorak 24. septembra od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC biće predstavljena knjiga Mladena Nestorovića „Put carstva: Vranama na radost“.
O knjizi će, pored autora, govoriti i urednica Dubravka Dragović Šehović.
Mladen Nestorović u svom romanu pokazuje kako jedan vrstan pripovedač piše o važnim istorijskim temama, jasnim, uverljivim, živim jezikom, i na taj način ih približava savremenom čitaocu.
Kosovska bitka, istorijski mit i tragična ostavština za generacije koje će nositi teret gubitništva, utemeljena je kao pozadinski dekor u sadržinsku strukturu ove kompleksne pripovesti, koja počinje 1355. godinom, u trenutku kada je car Stefan Dušan Nemanjić otrovan.
Glavni lik u romanu je Vuk Branković, vlastelin, vladar koji, kako kaže Mladen Nestorović, „ne samo da nije izdao na Kosovu, već je gotovo deceniju posle bio vrh oštrice koplja u ždrelu mlade, snažne, moćne otomanske vojske. Ne možemo da se ne zapitamo zašto je vekovima predstavljan izdajnikom, proklinjan i anatemisan. Zar samo zato što je preživeo boj i do kraja ostao čuvar granica ne samo Srbije već i ostatka starog kontinenta koji se kulturno uzdizao, dok su Vuk Branković, a posle njega i sin mu Đurađ ukrštali mač sa jataganom?“
Ako je Dušanova smrt označila pad moćnog srpskog carstva, toliko je smrt savladanog, zarobljenog Brankovića označila početak nestajanja Srbije sa mape Evrope.
Dobro došli!
Mladen Nestorović u svom romanu pokazuje kako jedan vrstan pripovedač piše o važnim istorijskim temama, jasnim, uverljivim, živim jezikom, i na taj način ih približava savremenom čitaocu.
Kosovska bitka, istorijski mit i tragična ostavština za generacije koje će nositi teret gubitništva, utemeljena je kao pozadinski dekor u sadržinsku strukturu ove kompleksne pripovesti, koja počinje 1355. godinom, u trenutku kada je car Stefan Dušan Nemanjić otrovan.
Glavni lik u romanu je Vuk Branković, vlastelin, vladar koji, kako kaže Mladen Nestorović, „ne samo da nije izdao na Kosovu, već je gotovo deceniju posle bio vrh oštrice koplja u ždrelu mlade, snažne, moćne otomanske vojske. Ne možemo da se ne zapitamo zašto je vekovima predstavljan izdajnikom, proklinjan i anatemisan. Zar samo zato što je preživeo boj i do kraja ostao čuvar granica ne samo Srbije već i ostatka starog kontinenta koji se kulturno uzdizao, dok su Vuk Branković, a posle njega i sin mu Đurađ ukrštali mač sa jataganom?“
Ako je Dušanova smrt označila pad moćnog srpskog carstva, toliko je smrt savladanog, zarobljenog Brankovića označila početak nestajanja Srbije sa mape Evrope.
Dobro došli!
