Nalazimo sve ogromne potencijale Sicilije, kao i njena neosporna ograničenja u ovom predivnom romanu Stefanije Auči, koja nam pripoveda o usponu Florijevih, siromašne porodice rodom iz Kalabrije, koja je stigla na ostrvo odlučna da tu stvori neku vrstu industrijskog carstva, uokvirenu u skoro čitav vek istorije, od kraja 18. veka sve do 1868. Priču o migraciji sa juga na privlačniji jug, onaj koji nudi više mogućnosti zarade. Teškoće u integraciji, usamljenost i početna izolovanost, nostalgija za mestima koja su napustili, ponosna i uporna tvrdoglavost da se ne odustane pred preprekama – sve to očekuje Paola i Injacija Florija, a zbog čega Đuzepina, Paolova supruga, pati, jer je morala, protiv svoje volje, da pođe za njim.

Pripovedanje Stefanije Auči je tečno, vešto umetnuto u istorijski okvir i dobro dokumentovano. Nije proizvoljno reći, po mom mišljenju, da se upravo kroz čitanje o događajima koji su se smenjivali tokom skoro osamdeset godina u kojima su se Florijevi ukorenili i prevazišli mnogobrojne prepreke sačinjene prvenstveno od društvenih predrasuda, lakše razume kompleksnost jedne zemlje pune protivrečnosti, ali podjednako očaravajuće i privlačne. Dominacije koje je pretrpela, od francuske preko engleske do burbonske uprave, koja je davala bitnije mesto Napulju u odnosu na Palermo, revolucionarni pokreti, sve je to postavilo osnove za nezadovoljstvo i za pobunu u svakoj društvenoj klasi, počevši od najsiromašnijih, uvek ignorisanih, do frustriranih i razočaranih aristokrata.

U ovoj atmosferi Florijevi su više puta prinuđeni da reaguju sa arogancijom i prepotentnošću, a cenu su  često plaćale njima najdraže osobe. I uvek su žene one koje su, naročito u ovoj epohi kada se sigurno nije moglo govoriti o emancipaciji, trpele najgorče posledice. Žrtve su, iako na različiti način, i Đuzepina i Đulija: nijedan izbor im nije dozvoljen, ni što se tiče mesta za život, niti ljubavi koju mogu otvoreno da pokažu. Veoma različite figure, ali ih u suštini povezuje zajednička sudbina. U ovom seksistički ustrojenom svetu, prevagu odnose bahatost i nadmenost, jedini načini na koji neko može da privuče pažnju na sebe, naročito među aristokratama koji se pažljivo izražavaju i pažljivo odnose prema svojim posedima. Radi se o svetu, u kojem si ili lav, ili žrtva, u kojem obezbeđivanje muškog potomka određuje sudbinu porodice, kao u slučaju Injacija, Vinčencovog sina, čije rođenje vraća njegovoj majci čast koja joj je prethodno bila negirana.

„Budućnost je prestala da bude oblak magle na pučini“, oseća Vinčenco kada mu se rodi sin.

Knjiga u kojoj se stvarna istorija uravnoteženo meša sa fantazijom, neophodnom da bi se govorilo o osećanjima, strastima, žaljenju. I upravo ova osobina čini od „Sicilijanskih lavova“ roman-dokument važan ne samo za upoznavanje sa istorijom porodice Florio koja je znala kako da od jednostavne prodavnice začina napravi trgovačku imperiju, proširujući svoja interesovanja na najrazličitije oblasti, od vina, tunjara, transportnih brodova, itd. već i zato što nas uvodi u srce te darežljive, i u isto vreme, nepoverljive zemlje, koja mnogo daje i mnogo očekuje, zemlje koju je lakše razumeti ako smo joj blizu po poreklu i kulturi, koju je nemoguće ne voleti, u dobrom i u zlu.

Izvor: qlibri.it
Prevod: Laguna