Poznati pisac o poslednjim danima slavnog revolucionara: Potrebni su nam heroji poput Čea
„Jedna stvar je boriti se iz šume, oboriti vladu ili blokirati grad i ulice, a sasvim drugo je stvoriti i izgraditi bolje društvo. Ne ostavljamo deci samo kuću i novac. Ostavljamo im državu u kojoj žive.“
Ovim rečima najpoznatiji svetski revolucionar Ernesto Če Gevara „progovara“ na stranicama knjige Marka Krstića „Mundo libre“ (koju je nedavno objavila Laguna). Poznati pisac i dobitnik nagrade „Branko Ćopić“ svoj novi roman posvetio je ikoni slobodarskog sveta i njegovim poslednjim danima, provedenim u šumama Bolivije. Krstićev Komandante predstavljen je kao čovek, a ne kao mit, kao neko kome nedostaje porodica, ko razume strah svojih saboraca, ko zna sopstvena ograničenja...
„Veoma mi je bilo stalo da prikažem Čea, naročito u tim poslednjim danima u bolivijskim šumama, kroz jednu manje poznatu, intimniju prizmu – kao čoveka sa svojim strahovima, sumnjama, koji je istovremeno i 'komandante' i otac, i čovek i heroj. Stalna unutrašnja borba koju je proživljavao, između doma i šume, porodice i saboraca, realnog i mogućeg. Baš zato što je bio svestan svojih ograničenja, čak i zdravstvenih, njegova žrtva je bila još veća“, objašnjava, za „Novosti“, Marko Krstić.
Po rečima autora, roman jeste baziran na istorijskim događajima, ali su ga, mnogo više od zvanične verzije Če Gevarine smrti, zanimali uloga i duhovni preokret Antonija Argedasa, bolivijskog ministra policije.
„Bez tog čoveka, verovatno bi istorija drugačije izgledala, a Čeov dnevnik iz Bolivije ostao bi zapečaćen u arhivama CIA“, smatra Krstić.
Na pitanje zašto je odabrao baš Če Gevaru za svog junaka, naš sagovornik ima jednostavan odgovor:
„Zato što je heroj! A nama su u ovom konzumerskom i oportunističkom vremenu u kome postoji samo privid slobode, potrebni heroji. Nema mnogo ljudi u istoriji sveta, još od Sokrata i Hrista, koji su kao on žrtvovali život za svoja ubeđenja i ličnim primerom menjali postojeći poredak, posebno u modernom dobu. U tom smislu, da li je 21. ili 20. ili 10. vek, nije uopšte važno. Velika dela zauvek ostaju velika, kao i čovekova potreba za elementarnom slobodom, nezavisno od društvenog i istorijskog konteksta u kojima se to događa. Vreme prolazi, ali prave ideje uvek ostaju iste, univerzalne. Zato je 'Mundo libre' istovremeno i metafizički i realističan roman.“
Iako je najpoznatiji Čeov portret odštampan na majicama u milionskim tiražima obišao planetu, sve je manji broj ljudi koji bilo šta znaju o životu verovatno najpoznatijeg Latinoamerikanca.
„Savremeni konzumerizam jeste obesmislio Čea, pretvorivši ga u brend i globalnu pop ikonu. U to ime, moj roman 'Mundo libre' je upućen i njima. Da upoznaju lik i delo čoveka koga nose na grudima – u suprotnom, majica postaje samo modni detalj, poza ili hipsteraj. Na kraju, ko kaže da za ideale ginu budale? Možda smo budale baš mi, misleći da su oni budale“, zaključuje Krstić.
Če Gevara je i danas jedan od najpoznatijih simbola slobode i pobune na svetu, ali njegovo ime „uzimaju u usta“ i oni čija je „borba“ daleko od njegove.
„To je tačno, ali meni je mnogo važnija činjenica da je obeležavanju pedesetogodišnjice njegove smrti u Havani, prisustvovalo milion ljudi. Iz svih delova sveta. To nešto govori“, kaže Krstić.
Autor: A. Popadić
Izvor: Novosti
Ovim rečima najpoznatiji svetski revolucionar Ernesto Če Gevara „progovara“ na stranicama knjige Marka Krstića „Mundo libre“ (koju je nedavno objavila Laguna). Poznati pisac i dobitnik nagrade „Branko Ćopić“ svoj novi roman posvetio je ikoni slobodarskog sveta i njegovim poslednjim danima, provedenim u šumama Bolivije. Krstićev Komandante predstavljen je kao čovek, a ne kao mit, kao neko kome nedostaje porodica, ko razume strah svojih saboraca, ko zna sopstvena ograničenja...
„Veoma mi je bilo stalo da prikažem Čea, naročito u tim poslednjim danima u bolivijskim šumama, kroz jednu manje poznatu, intimniju prizmu – kao čoveka sa svojim strahovima, sumnjama, koji je istovremeno i 'komandante' i otac, i čovek i heroj. Stalna unutrašnja borba koju je proživljavao, između doma i šume, porodice i saboraca, realnog i mogućeg. Baš zato što je bio svestan svojih ograničenja, čak i zdravstvenih, njegova žrtva je bila još veća“, objašnjava, za „Novosti“, Marko Krstić.
Po rečima autora, roman jeste baziran na istorijskim događajima, ali su ga, mnogo više od zvanične verzije Če Gevarine smrti, zanimali uloga i duhovni preokret Antonija Argedasa, bolivijskog ministra policije.
„Bez tog čoveka, verovatno bi istorija drugačije izgledala, a Čeov dnevnik iz Bolivije ostao bi zapečaćen u arhivama CIA“, smatra Krstić.
Na pitanje zašto je odabrao baš Če Gevaru za svog junaka, naš sagovornik ima jednostavan odgovor:
„Zato što je heroj! A nama su u ovom konzumerskom i oportunističkom vremenu u kome postoji samo privid slobode, potrebni heroji. Nema mnogo ljudi u istoriji sveta, još od Sokrata i Hrista, koji su kao on žrtvovali život za svoja ubeđenja i ličnim primerom menjali postojeći poredak, posebno u modernom dobu. U tom smislu, da li je 21. ili 20. ili 10. vek, nije uopšte važno. Velika dela zauvek ostaju velika, kao i čovekova potreba za elementarnom slobodom, nezavisno od društvenog i istorijskog konteksta u kojima se to događa. Vreme prolazi, ali prave ideje uvek ostaju iste, univerzalne. Zato je 'Mundo libre' istovremeno i metafizički i realističan roman.“
Iako je najpoznatiji Čeov portret odštampan na majicama u milionskim tiražima obišao planetu, sve je manji broj ljudi koji bilo šta znaju o životu verovatno najpoznatijeg Latinoamerikanca.
„Savremeni konzumerizam jeste obesmislio Čea, pretvorivši ga u brend i globalnu pop ikonu. U to ime, moj roman 'Mundo libre' je upućen i njima. Da upoznaju lik i delo čoveka koga nose na grudima – u suprotnom, majica postaje samo modni detalj, poza ili hipsteraj. Na kraju, ko kaže da za ideale ginu budale? Možda smo budale baš mi, misleći da su oni budale“, zaključuje Krstić.
Če Gevara je i danas jedan od najpoznatijih simbola slobode i pobune na svetu, ali njegovo ime „uzimaju u usta“ i oni čija je „borba“ daleko od njegove.
„To je tačno, ali meni je mnogo važnija činjenica da je obeležavanju pedesetogodišnjice njegove smrti u Havani, prisustvovalo milion ljudi. Iz svih delova sveta. To nešto govori“, kaže Krstić.
Autor: A. Popadić
Izvor: Novosti
