Afroamerička književnost je posebna i vrlo bitna. Ukoliko joj date šansu videćete da se u rečenicama crnačkih romana krije mnogo više od same priče – tu se krije jedna istorija, jedna kultura, i glasovi koji žele da pronađu sebe u društvu i da se osete da tu pripadaju. Afroamerička književnost ipak nije bitna samo za Ameriku – teme kao što su pripadnost, marginalizacija, beznađe, ljubav prema porodici su samo neke od onih koje se provlače kroz ove romane, a svakako su teme koje mogu da se odnose na sve nas, na bilo kom kraju sveta. Na kraju krajeva, rasizam koji je ultimativna tema je takođe nešto o čemu treba da znamo i mi u Evropi, pa i u Srbiji, i da kroz nečije druge oči vidimo do koje mere naše pogrešno mišljenje ili predrasuda o nečemu može da utiče.

Opšte je poznato da sam veliki fan Afroameričke književnosti, i svaki put kada se na ”uskoro u knjižarama” listama, ili na policama istih nađe neki naslov već pomenute književnosti, odmah pogledam o čemu je reč. U toku prošle godine su se izdvojila dva nova bisera ove književnosti, i oba su bila pomenuta na ovom blogu, a u ovom postu ćemo malo detaljnije pogledati o čemu se radi u romanima „Povratak kući“ spisateljice Ja Džasi i „Ribari“ pisca Čigozija Obiome.

Roman „Povratak kući“ je prvenstveno o ropstvu, i ranama koje ono otvara i koliko je teško da zarastu. Priča počinje u drugoj polovini 18. veka, u selu Asante, tadašnjoj teritoriji Zlatne Obale, a današnje Gane. Priča počinje sa Efijom Očer, crnkinjom koju otac prodaje bogatom Britancu kao ženu, a ne kao roba. Dok ona uživa u raskošnim odajama njihovog zamka u Kejp Koustu, ona ne zna da ima polusestru Efi, koja je zajedno sa stotinama drugih robova ukradena iz svog sela, i u podrumu istog tog zamka čeka da je odvedu u Ameriku kako bi bila prodata kao robinja.

Nastavak dogđaja u ovom romanu prati sedam generacija potomaka od Efije i Esi. Efijino potomstvo će se uvek boriti između kulture plemena Asante i britanskih kolonizatora, dok će Esina porodica trpeti nepogodnosti i horor ropskog života na plantažama pamuka, a kasnije postati deo prve džez generacije Harlema i opijumskih kuća.

„Povratak kući“ nije samo roman o ropstvu, da se razumemo. Ovaj roman iskače iz klasičnog okvira romana koji se bave pitanjem zašto je ropstvo loše i šta su to sve Amerikanci učinili Afrikancima. „Povratak kući“ se bavi celim procesom od ropstva do slobode, i kroz savršenu prozu pokriva skoto tri veka Afroameričke istorije na dva kontinenta – od istorije do modernog doba.

S druge strane, tu je roman „Ribari“. Četiri brata iz Nigerije – Ikena, Bodža, Obembe i Bendžamin odlučuju da idu da pecaju na reci. Oni to ipak rade bez znanja njihove majke, i svaki put kada dođu kući oni vešto sakrivaju svoju pecaljku. To čine narednih šest nedelja, dok jednog dana njihov komšija ne sazna i ne otkrije njihovoj majci tu tajnu. Ipak, četiri brata jednog dana sreću lokalnog proroka, Abdulu, koji otkriva najstarijem bratu Ikeni da će biti ubijen od strane jednog od preostale tri braće. Iz ove jednostavne, možemo reći skoro mitološke priče, pisac Čigozi Obioma kreće da razvija svoj roman, koji prerasta u pravi klasik o kome će se pričati godinama.

Čigozi je odlučio da svoj roman ima posebnu atmosferu. Pripovedač romana je Bendžamin, koji je sada odrastao, i pripovedanje teče iz perspektive mladog sa prebačajima na odraslog Bendžamina. Kroz upravo ta dva načina pripovedanja, Čigozi je pokušao (i uspeo) nešto što je malo ko pokušao – on je kroz oči malog Bendžamina ispričao priču sa posebnom dozom misterije i napetosti, baš onako kako svako dete prepričava dogodovštine, dok je kroz odraslog Bendžamina priču ispričao sa logikom i razumevanjem, i samim tim je osećaj koji se budi kod čitaoca zaista poseban.

Čigozi Obioma ima samo 30 godina, i ovo je njegov prvi roman, a već je uspeo da se uvrsti u najbolje Afroameričke književnike današnjice. Roman „Ribari“ je dobitnik Nagrade za nove glasove, a ušao je u najuži izbor za Gardijanovu i Bukerovu nagradu.

Izvor: bukmarkic.com