„Poslednji svedoci“, druga knjiga iz umetničko-dokumentarnog ciklusa „Glasovi utopije“ Svetlane Aleksijevič, dobitnice Nobelove nagrade za književnost 2015. godine, pruža čitaocima nesvakidašnja svedočanstva dece koja su preživela Drugi svetski rat, transponovana u vrhunsku književnu formu.
Bombardovanje, nemačka invazija, zločini vojske nad stanovništvom, glad, razaranje, zbegovi i druge ratne strahote poprimaju sasvim drukčije dimenzije gledani očima nedužnih devojčica i dečaka, uzrasta od četiri do dvanaest godina. Uspomene tih sada zrelih ličnosti na svoje traumatično detinjstvo pretvaraju slike iz njihove bolne prošlosti u metaforu o sunovratu ljudskosti i čovekovom moralnom padu, podsećajući nas još jednom na poznatu misao Dostojevskog da „svi ideali sveta nisu vredni suze jednog deteta“.
Kazivanja najmlađih i istovremeno najobjektivnijih i najnesrećnijih svedoka ratne kataklizme na tlu tadašnjeg Sovjetskog saveza pokazuju se kao pravi podvig dečjeg pamćenja, i utoliko su upečatljivija.
„Čovek koji ne pamti u stanju je da stvori samo zlo i ništa drugo osim zla“, rekla je Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič.
Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič (1948, Ukrajina) je sovjetska i beloruska književnica, novinarka i scenaristkinja dokumentarnih filmova. Piše na ruskom jeziku. Njene knjige, pisane u maniru dokumentarističke proze, prevedene su na dvadeset jezika, dobila je brojne književne nagrade u Sovjetskom Savezu i Rusiji, zatim Herderovu, Remarkovu, američku Nacionalnu nagradu kritike, srednjoevropsku književnu nagradu Angelus, a 2015. godine Nobelovu nagradu za književnost.
Knjigu „Poslednji svedoci“ nobelovke Svetlane Aleksijevič premijerno možete pronaći na Sajmu knjiga, a od ponedeljka, 31. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Bombardovanje, nemačka invazija, zločini vojske nad stanovništvom, glad, razaranje, zbegovi i druge ratne strahote poprimaju sasvim drukčije dimenzije gledani očima nedužnih devojčica i dečaka, uzrasta od četiri do dvanaest godina. Uspomene tih sada zrelih ličnosti na svoje traumatično detinjstvo pretvaraju slike iz njihove bolne prošlosti u metaforu o sunovratu ljudskosti i čovekovom moralnom padu, podsećajući nas još jednom na poznatu misao Dostojevskog da „svi ideali sveta nisu vredni suze jednog deteta“.
Kazivanja najmlađih i istovremeno najobjektivnijih i najnesrećnijih svedoka ratne kataklizme na tlu tadašnjeg Sovjetskog saveza pokazuju se kao pravi podvig dečjeg pamćenja, i utoliko su upečatljivija.
„Čovek koji ne pamti u stanju je da stvori samo zlo i ništa drugo osim zla“, rekla je Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič.
Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič (1948, Ukrajina) je sovjetska i beloruska književnica, novinarka i scenaristkinja dokumentarnih filmova. Piše na ruskom jeziku. Njene knjige, pisane u maniru dokumentarističke proze, prevedene su na dvadeset jezika, dobila je brojne književne nagrade u Sovjetskom Savezu i Rusiji, zatim Herderovu, Remarkovu, američku Nacionalnu nagradu kritike, srednjoevropsku književnu nagradu Angelus, a 2015. godine Nobelovu nagradu za književnost.
Knjigu „Poslednji svedoci“ nobelovke Svetlane Aleksijevič premijerno možete pronaći na Sajmu knjiga, a od ponedeljka, 31. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
