„Poslednja seansa“ Agate Kristi stiže u pravo doba godine
Ako pomislite na ime Agate Kristi, verovatno će vam na pamet pasti detektivske – a ne horor priče. Međutim, Kristijeva se oprobala i u pisanju o natprirodnom, i dvadeset njenih kratkih priča strave su sakupljene i objavljene u zbirci pod nazivom „Poslednja seansa“.
Ono što je zanimljivo za Kristijevu je to što mnoge njene priče imaju bezvremenu vrednost. Sveže su i žive, iako su mnoge priče iz „Poslednje seanse“ starije od sto godina. Ovo je knjiga koju ćete sa uživanjem čitati u prohladne jesenje noći, umotani u ćebe. Ima nešto u načinu na koji Kristijeva efikasno opisuje karakter i u bogatim dijalozima koji su dražesni i graciozni. Drugim rečima, priče u knjizi odišu atmosferom i potpuno će vas uvući u sebe – Kristijeva je imala stila u izobilju, zbog čega je čitanje njenih dela pravo uživanje.
Sve u svemu, zaista sam uživao čitajući „Poslednju seansu“ iako su neke priče prilično nategnute u smislu natprirodnog. Na primer, jedna od priča je o čoveku koji ima predosećaj nadolazeće propasti, ali šta izaziva taj osećaj je, pa, misterija. Ali zato je tu priča o čoveku koji zamenjuje telo sa mačkom, na primer, ili priča o lutki koja ima svoj um i pojavljuje se u krojačkoj radnji. I, da, u ovoj mešavini je i nekoliko priča o ukletim kućama. U nekoliko priča su najpoznatiji detektivi Agate Kristi – gospođica Marpl i Herkul Poaro.
Ako volite priče koje imaju patinu prošlih vremena a govore o duhovima, utvarama i medijumima, dugo ćete uživati u ovoj knjizi. Neke od ovih priča verovatno nisu najbolje priče koje je iznedrila mašta Agate Kristi, ali mi je drago što sam ih pročitao. Čitao sam Čendlera i Hemeta, a sada sam toj mešavini dodao i Agatu Kristi. Čitajući ovu zbirku u meni se probudila želja da ponovo pročitam neki njen roman, i postalo mi je jasno da je bila vrhunski pisac svog vremena. „Poslednja seansa“ možda nije savršena – isto kao što mi se čini da ni ovaj prikaz nije savršen – ali kada je dobra, onda je više nego dovoljno dobra i vredna čitanja.
Autor: Zakari Hul
Izvor: zachary-houle.medium.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Ono što je zanimljivo za Kristijevu je to što mnoge njene priče imaju bezvremenu vrednost. Sveže su i žive, iako su mnoge priče iz „Poslednje seanse“ starije od sto godina. Ovo je knjiga koju ćete sa uživanjem čitati u prohladne jesenje noći, umotani u ćebe. Ima nešto u načinu na koji Kristijeva efikasno opisuje karakter i u bogatim dijalozima koji su dražesni i graciozni. Drugim rečima, priče u knjizi odišu atmosferom i potpuno će vas uvući u sebe – Kristijeva je imala stila u izobilju, zbog čega je čitanje njenih dela pravo uživanje.
Sve u svemu, zaista sam uživao čitajući „Poslednju seansu“ iako su neke priče prilično nategnute u smislu natprirodnog. Na primer, jedna od priča je o čoveku koji ima predosećaj nadolazeće propasti, ali šta izaziva taj osećaj je, pa, misterija. Ali zato je tu priča o čoveku koji zamenjuje telo sa mačkom, na primer, ili priča o lutki koja ima svoj um i pojavljuje se u krojačkoj radnji. I, da, u ovoj mešavini je i nekoliko priča o ukletim kućama. U nekoliko priča su najpoznatiji detektivi Agate Kristi – gospođica Marpl i Herkul Poaro.
Ako volite priče koje imaju patinu prošlih vremena a govore o duhovima, utvarama i medijumima, dugo ćete uživati u ovoj knjizi. Neke od ovih priča verovatno nisu najbolje priče koje je iznedrila mašta Agate Kristi, ali mi je drago što sam ih pročitao. Čitao sam Čendlera i Hemeta, a sada sam toj mešavini dodao i Agatu Kristi. Čitajući ovu zbirku u meni se probudila želja da ponovo pročitam neki njen roman, i postalo mi je jasno da je bila vrhunski pisac svog vremena. „Poslednja seansa“ možda nije savršena – isto kao što mi se čini da ni ovaj prikaz nije savršen – ali kada je dobra, onda je više nego dovoljno dobra i vredna čitanja.
Autor: Zakari Hul
Izvor: zachary-houle.medium.com
Prevod: Borivoje Dožudić
