U okviru kulturne manifestacije „Večeri na Kosančiću“ pisac i akademik Dušan Kovačević predstavio je svoju knjigu „Ja to tamo pevam“.
Da su ljudi željni priča o dobrim knjigama, pokazala je brojna publika okupljena na prostoru nekadašnje biblioteke na Kosančićevom vencu, koja je te večeri uživala u čitanju pesama iz knjige i autorovim interesantnim pričama o tome kako su te pesme nastajale.
Da su ljudi željni priča o dobrim knjigama, pokazala je brojna publika okupljena na prostoru nekadašnje biblioteke na Kosančićevom vencu, koja je te večeri uživala u čitanju pesama iz knjige i autorovim interesantnim pričama o tome kako su te pesme nastajale.
Manifestacija je otvorena pričom o kultnom filmu „Ko to tamo peva“ i pesmi „Za Beograd“.
„Pesma ’Za Beograd’ napisana je pre četrdeset godina. U njoj je autobus koji dolazi za Beograd, sa firmom Krstić. To prezime nije slučajno, jer se trudim da u onome što radim ništa ne bude slučajno. Na prvi pogled izgleda da je to uobičajeno prezime, ali nije. Izvedeno je od krsta, jer će oni završiti na krstu. Pronašao sam antrfile u Politici koji je doslovce glasio: ’A na ulazu u Beograd jedan autobus je direktno pogođen bombom i svi putnici su izginuli’. To je bila jedna od strahota tog dana kad se sručilo na hilade tona bombi i ja sam krenuo unazad, pitajući se koja je to nesreća nekoga ponukala da baš 5. aprila krene na put, da putuje celu noć, da se izbori sa svim preprekama i dođe da pogine. To je ono kad vam đavo sedne u krilo i vodi vas, a vi ne znate zašto se to događa“, ispričao je pisac kako je nastala čuvena pesma.
Dušana Kovačevića je tokom celog rada pratilo osećanje da je proživeo život u narodu koji se uglavnom branio i borio za opstanak.
„Pošto sam rođen i odrastao u tom strašnom Bermudskom trouglu između Cera, Mišara i Loznice, gde su Tršić i Vuk Karadžić, gde je izmešana kultura, učio sam istoriju hodajući po njoj. Kao dete nisam mogao da znam zašto prolazim pored spomenika sa diskretnim orlom, koji nije čuvan dobro, ali je kasnije obnovljen, a onda sam jednu pesmu posvetio Bici na Mišaru, sa osećanjem da svaki ubijeni srpski vojnik ili civil ostavlja iza sebe kuću koja se gasi. Tako su nestale generacije, milioni nerođene dece. Reč je o pesmi ’Barjaktar’“, rekao je Dušan Kovačević.
Nakon toga je usledilo još zanimljivih priča o tome kako su nastajale pesme poput kultne „Mesečine“, za koju je kompoziciju napisao Goran Bregović, i mnoge druge. A lepoj atmosferi tog popodneva doprineli su i glumci Ljiljana Dragutinović i Milan Caci Mihailović.
„Pesma ’Za Beograd’ napisana je pre četrdeset godina. U njoj je autobus koji dolazi za Beograd, sa firmom Krstić. To prezime nije slučajno, jer se trudim da u onome što radim ništa ne bude slučajno. Na prvi pogled izgleda da je to uobičajeno prezime, ali nije. Izvedeno je od krsta, jer će oni završiti na krstu. Pronašao sam antrfile u Politici koji je doslovce glasio: ’A na ulazu u Beograd jedan autobus je direktno pogođen bombom i svi putnici su izginuli’. To je bila jedna od strahota tog dana kad se sručilo na hilade tona bombi i ja sam krenuo unazad, pitajući se koja je to nesreća nekoga ponukala da baš 5. aprila krene na put, da putuje celu noć, da se izbori sa svim preprekama i dođe da pogine. To je ono kad vam đavo sedne u krilo i vodi vas, a vi ne znate zašto se to događa“, ispričao je pisac kako je nastala čuvena pesma.
Dušana Kovačevića je tokom celog rada pratilo osećanje da je proživeo život u narodu koji se uglavnom branio i borio za opstanak.
„Pošto sam rođen i odrastao u tom strašnom Bermudskom trouglu između Cera, Mišara i Loznice, gde su Tršić i Vuk Karadžić, gde je izmešana kultura, učio sam istoriju hodajući po njoj. Kao dete nisam mogao da znam zašto prolazim pored spomenika sa diskretnim orlom, koji nije čuvan dobro, ali je kasnije obnovljen, a onda sam jednu pesmu posvetio Bici na Mišaru, sa osećanjem da svaki ubijeni srpski vojnik ili civil ostavlja iza sebe kuću koja se gasi. Tako su nestale generacije, milioni nerođene dece. Reč je o pesmi ’Barjaktar’“, rekao je Dušan Kovačević.
Nakon toga je usledilo još zanimljivih priča o tome kako su nastajale pesme poput kultne „Mesečine“, za koju je kompoziciju napisao Goran Bregović, i mnoge druge. A lepoj atmosferi tog popodneva doprineli su i glumci Ljiljana Dragutinović i Milan Caci Mihailović.
