Bukmarker kafeterija knjižare Delfi SKC bila je u utorak 30. septembra ispunjena dečjim osmesima i uzbuđenom grajom jer je naš poznati aforističar, satiričar i pisac Bojan Ljubenović predstavio svoju knjigu „Heroji plavog dana“, poslednju u trilogiji koja je počela naslovom „Tajne dedinog kofera“.

Pored autora, govorila je i urednica Irina Markić, ali i mnoštvo dece koja su žarko želela da učestvuju u promociji, postave pitanje i podele impresije nakon pročitane knjige.

Sve je počelo romanom za mlade „Tajne dedinog kofera“, nastavilo se „Potragom za zlatnom strelom“, a sada smo stigli do završne knjige ove trilogije „Heroji plavog dana“.

Poslednji deo vodi nas kroz vreme – u Jabukovo, gde su nekada koračali vojnici i oficiri. Ovo je priča o neznanim junacima i njihovim dobrim delima, o nerazdvojnoj družini i prijateljstvu koje se pamti čitav život – jer samo čista srca mogu da oboje dan u plavo.

...Jedan važan telefonski poziv prekinuo je Ognjenovo letovanje, i evo njega opet u Jabukovu, rodnom selu njegovog oca. A tamo ga čekaju verna družina i tajna skrivena u krovu napuštene kuće. Misterija stara osamdeset godina pokrenuće zarđale točkove istorije, koji će otkriti stare i stvoriti nove heroje…

Govoreći o knjizi, urednica Irina Markić kazala je da je suština ovog romana u herojima koje vidimo oko nas.

„Kroz tri dela dečak Ognjen je sazreo. Dok sam čitala ovaj poslednji, na pameti mi je bilo to da je glavni junak zapravo herojstvo! A onaj antagonista na suprotnoj strani je zaborav i protiv njega se borimo. Imamo nove heroje među nama koji će nas zaborava spasiti“, poručila je Irina.

Bojan Ljubenović je, ispraćen ovacijama i radosnom cikom dece, priznao da mu je od svih promocija u dugoj karijeri, ova najdraža baš zbog mališana koji su sa svojim nastavnicama došli iz različitih škola, između ostalih i iz Osnovne škole „Kralj Petar“.

Autor je ispričao da je bio skeptičan kada je započinjao trilogiju i pitao se da li danas deca čitaju i šta je ono što privlači njihovu pažnju, ali da je pišući ove romane shvatio da ona i te kako čitaju, samo ih je važno inspirisati i ponuditi im nešto kvalitetno i zanimljivo.

„Naša deca čitaju jer imaju podršku svojih roditelja i nastavnika, ali je važno ponuditi im priču koja je zanimljiva i prilagođena njihovom uzrastu, osećanjima i interesovanju. Ova tri romana su književni fenomen koji su i meni vratili nadu da deca vole da čitaju!“, kazao je Ljubenović.

Želeo je da radnja u romanima bude prilagođena čitaocima, da kako oni rastu i sazrevaju, tako i radnja njih prati.

„U ’Heroje plavog dana’ sam utkao sve ono najbolje što imam u sebi, dao sam celog sebe. Fudbaleri kažu da su ostavili srce na terenu, ja sam svoje srce ostavio u ovoj knjizi. Ako pažljivo čitate, deliće mog srca ćete sigurno naći na tim stranicama. Sve ono najbolje što imam u sebi i što sam čuo da postoji, utkao sam u ova tri romana – hrabrost, prijateljstvo, solidarnost,

poštovanje različitosti, ljubav i humor. Šta je dobro, a šta zlo – sve se to može naći kod mene u knjigama. Ako nešto želim da ostane posle mene od mog književnog rada, jesu ova tri romana. To je nešto najbolje što sam uradio kada je dečja književnost u pitanju“, iskren je bio autor.

Bojan Ljubenović je priznao da je neobično bilo i dosta rizično to što se odlučio da roman počne tragičnim događajem – smrću bake:

„Mnogi su mi to zamerili, ali odvažio sam se jer je i smrt bližnjeg nešto s čime se deca nažalost suočavaju kad-tad. Bio je to rizičan potez jer su deca mogla da odustanu od čitanja, ali čini mi se da se to nije desilo. Važno mi je i to što sam u ovom romanu vratio temu Drugog svetskog rata. Mi smo, od Ćopića do kraja osamdesetih i devedesetih, vrlo često imali taj motiv u književnosti. Onda je nestao kao da se stidimo tih hrabrih ljudi koji su se borili protiv fašista. Ja sam ga s punim pravom vratio u dečju književnost jer imamo čime da se ponosimo!“

Kao treću važnu stvar u romanu, autor je izdvojio tri rečenice u kojima je pomenuo kao pozitivnog lika starog Albanca.

„Stari Albanac spašava život jednom od srpskih likova. Zašto sam to uradio? Zato što smatram da je vreme da se spirala mržnje i nerazumevanja prekine i da, ako neko treba prvi da jednog pripadnika tog naroda stavi u dečju knjigu i počne da povezuje niti koje su pokidane pre toliko godina, to sam ja. Ako ni po čemu drugom ova knjiga nije važna, onda je zbog te tri rečenice o starom Albancu.“

Ljubenović je priznao da roman jeste malo ozbiljniji, traži pažnju dece, malo i pomoći roditelja i nastavnika, ali da, ako se potrudite da pročitate – vratiće vam višestruko jer je pun humora, mladalačke ljubavi, avantura, i mnogo čega još…

Reč su imala i mnogobrojna deca koja su se utrkivala ko će pre da kaže koji deo knjige im je omiljeni, koji lik i koja dogodovština. A svi su se složili da bi voleli da se trilogija ipak ne završi već da uskoro čitaju još koji nastavak.