Pažljivo čitajte i pronaći ćete piščevo srce među stranicama: Dečji osmesi i radoznala pitanja na promociji knjige „Heroji plavog dana“ Bojana Ljubenovića
Bukmarker kafeterija knjižare Delfi SKC bila je u utorak 30. septembra ispunjena dečjim osmesima i uzbuđenom grajom jer je naš poznati aforističar, satiričar i pisac Bojan Ljubenović predstavio svoju knjigu „Heroji plavog dana“, poslednju u trilogiji koja je počela naslovom „Tajne dedinog kofera“.
Pored autora, govorila je i urednica Irina Markić, ali i mnoštvo dece koja su žarko želela da učestvuju u promociji, postave pitanje i podele impresije nakon pročitane knjige.
Sve je počelo romanom za mlade „Tajne dedinog kofera“, nastavilo se „Potragom za zlatnom strelom“, a sada smo stigli do završne knjige ove trilogije „Heroji plavog dana“.
Poslednji deo vodi nas kroz vreme – u Jabukovo, gde su nekada koračali vojnici i oficiri. Ovo je priča o neznanim junacima i njihovim dobrim delima, o nerazdvojnoj družini i prijateljstvu koje se pamti čitav život – jer samo čista srca mogu da oboje dan u plavo.
...Jedan važan telefonski poziv prekinuo je Ognjenovo letovanje, i evo njega opet u Jabukovu, rodnom selu njegovog oca. A tamo ga čekaju verna družina i tajna skrivena u krovu napuštene kuće. Misterija stara osamdeset godina pokrenuće zarđale točkove istorije, koji će otkriti stare i stvoriti nove heroje…
Govoreći o knjizi, urednica Irina Markić kazala je da je suština ovog romana u herojima koje vidimo oko nas.
„Kroz tri dela dečak Ognjen je sazreo. Dok sam čitala ovaj poslednji, na pameti mi je bilo to da je glavni junak zapravo herojstvo! A onaj antagonista na suprotnoj strani je zaborav i protiv njega se borimo. Imamo nove heroje među nama koji će nas zaborava spasiti“, poručila je Irina.
Bojan Ljubenović je, ispraćen ovacijama i radosnom cikom dece, priznao da mu je od svih promocija u dugoj karijeri, ova najdraža baš zbog mališana koji su sa svojim nastavnicama došli iz različitih škola, između ostalih i iz Osnovne škole „Kralj Petar“.
Autor je ispričao da je bio skeptičan kada je započinjao trilogiju i pitao se da li danas deca čitaju i šta je ono što privlači njihovu pažnju, ali da je pišući ove romane shvatio da ona i te kako čitaju, samo ih je važno inspirisati i ponuditi im nešto kvalitetno i zanimljivo.
„Naša deca čitaju jer imaju podršku svojih roditelja i nastavnika, ali je važno ponuditi im priču koja je zanimljiva i prilagođena njihovom uzrastu, osećanjima i interesovanju. Ova tri romana su književni fenomen koji su i meni vratili nadu da deca vole da čitaju!“, kazao je Ljubenović.
Želeo je da radnja u romanima bude prilagođena čitaocima, da kako oni rastu i sazrevaju, tako i radnja njih prati.
„U ’Heroje plavog dana’ sam utkao sve ono najbolje što imam u sebi, dao sam celog sebe. Fudbaleri kažu da su ostavili srce na terenu, ja sam svoje srce ostavio u ovoj knjizi. Ako pažljivo čitate, deliće mog srca ćete sigurno naći na tim stranicama. Sve ono najbolje što imam u sebi i što sam čuo da postoji, utkao sam u ova tri romana – hrabrost, prijateljstvo, solidarnost,
poštovanje različitosti, ljubav i humor. Šta je dobro, a šta zlo – sve se to može naći kod mene u knjigama. Ako nešto želim da ostane posle mene od mog književnog rada, jesu ova tri romana. To je nešto najbolje što sam uradio kada je dečja književnost u pitanju“, iskren je bio autor.
Bojan Ljubenović je priznao da je neobično bilo i dosta rizično to što se odlučio da roman počne tragičnim događajem – smrću bake:
„Mnogi su mi to zamerili, ali odvažio sam se jer je i smrt bližnjeg nešto s čime se deca nažalost suočavaju kad-tad. Bio je to rizičan potez jer su deca mogla da odustanu od čitanja, ali čini mi se da se to nije desilo. Važno mi je i to što sam u ovom romanu vratio temu Drugog svetskog rata. Mi smo, od Ćopića do kraja osamdesetih i devedesetih, vrlo često imali taj motiv u književnosti. Onda je nestao kao da se stidimo tih hrabrih ljudi koji su se borili protiv fašista. Ja sam ga s punim pravom vratio u dečju književnost jer imamo čime da se ponosimo!“
Kao treću važnu stvar u romanu, autor je izdvojio tri rečenice u kojima je pomenuo kao pozitivnog lika starog Albanca.
„Stari Albanac spašava život jednom od srpskih likova. Zašto sam to uradio? Zato što smatram da je vreme da se spirala mržnje i nerazumevanja prekine i da, ako neko treba prvi da jednog pripadnika tog naroda stavi u dečju knjigu i počne da povezuje niti koje su pokidane pre toliko godina, to sam ja. Ako ni po čemu drugom ova knjiga nije važna, onda je zbog te tri rečenice o starom Albancu.“
Ljubenović je priznao da roman jeste malo ozbiljniji, traži pažnju dece, malo i pomoći roditelja i nastavnika, ali da, ako se potrudite da pročitate – vratiće vam višestruko jer je pun humora, mladalačke ljubavi, avantura, i mnogo čega još…
Reč su imala i mnogobrojna deca koja su se utrkivala ko će pre da kaže koji deo knjige im je omiljeni, koji lik i koja dogodovština. A svi su se složili da bi voleli da se trilogija ipak ne završi već da uskoro čitaju još koji nastavak.
Sve je počelo romanom za mlade „Tajne dedinog kofera“, nastavilo se „Potragom za zlatnom strelom“, a sada smo stigli do završne knjige ove trilogije „Heroji plavog dana“.
Poslednji deo vodi nas kroz vreme – u Jabukovo, gde su nekada koračali vojnici i oficiri. Ovo je priča o neznanim junacima i njihovim dobrim delima, o nerazdvojnoj družini i prijateljstvu koje se pamti čitav život – jer samo čista srca mogu da oboje dan u plavo.
...Jedan važan telefonski poziv prekinuo je Ognjenovo letovanje, i evo njega opet u Jabukovu, rodnom selu njegovog oca. A tamo ga čekaju verna družina i tajna skrivena u krovu napuštene kuće. Misterija stara osamdeset godina pokrenuće zarđale točkove istorije, koji će otkriti stare i stvoriti nove heroje…
Govoreći o knjizi, urednica Irina Markić kazala je da je suština ovog romana u herojima koje vidimo oko nas.
„Kroz tri dela dečak Ognjen je sazreo. Dok sam čitala ovaj poslednji, na pameti mi je bilo to da je glavni junak zapravo herojstvo! A onaj antagonista na suprotnoj strani je zaborav i protiv njega se borimo. Imamo nove heroje među nama koji će nas zaborava spasiti“, poručila je Irina.
Bojan Ljubenović je, ispraćen ovacijama i radosnom cikom dece, priznao da mu je od svih promocija u dugoj karijeri, ova najdraža baš zbog mališana koji su sa svojim nastavnicama došli iz različitih škola, između ostalih i iz Osnovne škole „Kralj Petar“.
Autor je ispričao da je bio skeptičan kada je započinjao trilogiju i pitao se da li danas deca čitaju i šta je ono što privlači njihovu pažnju, ali da je pišući ove romane shvatio da ona i te kako čitaju, samo ih je važno inspirisati i ponuditi im nešto kvalitetno i zanimljivo.
„Naša deca čitaju jer imaju podršku svojih roditelja i nastavnika, ali je važno ponuditi im priču koja je zanimljiva i prilagođena njihovom uzrastu, osećanjima i interesovanju. Ova tri romana su književni fenomen koji su i meni vratili nadu da deca vole da čitaju!“, kazao je Ljubenović.
Želeo je da radnja u romanima bude prilagođena čitaocima, da kako oni rastu i sazrevaju, tako i radnja njih prati.
„U ’Heroje plavog dana’ sam utkao sve ono najbolje što imam u sebi, dao sam celog sebe. Fudbaleri kažu da su ostavili srce na terenu, ja sam svoje srce ostavio u ovoj knjizi. Ako pažljivo čitate, deliće mog srca ćete sigurno naći na tim stranicama. Sve ono najbolje što imam u sebi i što sam čuo da postoji, utkao sam u ova tri romana – hrabrost, prijateljstvo, solidarnost,
poštovanje različitosti, ljubav i humor. Šta je dobro, a šta zlo – sve se to može naći kod mene u knjigama. Ako nešto želim da ostane posle mene od mog književnog rada, jesu ova tri romana. To je nešto najbolje što sam uradio kada je dečja književnost u pitanju“, iskren je bio autor.
Bojan Ljubenović je priznao da je neobično bilo i dosta rizično to što se odlučio da roman počne tragičnim događajem – smrću bake:
„Mnogi su mi to zamerili, ali odvažio sam se jer je i smrt bližnjeg nešto s čime se deca nažalost suočavaju kad-tad. Bio je to rizičan potez jer su deca mogla da odustanu od čitanja, ali čini mi se da se to nije desilo. Važno mi je i to što sam u ovom romanu vratio temu Drugog svetskog rata. Mi smo, od Ćopića do kraja osamdesetih i devedesetih, vrlo često imali taj motiv u književnosti. Onda je nestao kao da se stidimo tih hrabrih ljudi koji su se borili protiv fašista. Ja sam ga s punim pravom vratio u dečju književnost jer imamo čime da se ponosimo!“
Kao treću važnu stvar u romanu, autor je izdvojio tri rečenice u kojima je pomenuo kao pozitivnog lika starog Albanca.
„Stari Albanac spašava život jednom od srpskih likova. Zašto sam to uradio? Zato što smatram da je vreme da se spirala mržnje i nerazumevanja prekine i da, ako neko treba prvi da jednog pripadnika tog naroda stavi u dečju knjigu i počne da povezuje niti koje su pokidane pre toliko godina, to sam ja. Ako ni po čemu drugom ova knjiga nije važna, onda je zbog te tri rečenice o starom Albancu.“
Ljubenović je priznao da roman jeste malo ozbiljniji, traži pažnju dece, malo i pomoći roditelja i nastavnika, ali da, ako se potrudite da pročitate – vratiće vam višestruko jer je pun humora, mladalačke ljubavi, avantura, i mnogo čega još…
Reč su imala i mnogobrojna deca koja su se utrkivala ko će pre da kaže koji deo knjige im je omiljeni, koji lik i koja dogodovština. A svi su se složili da bi voleli da se trilogija ipak ne završi već da uskoro čitaju još koji nastavak.
