Paulo Koeljo o „Alhemičaru“: Ne mogu da živim sa snom koji nisam ni pokušao da ostvarim
Pre tačno deset godina, povodom dvadesetpetogodišnjice od objavljivanja romana „Alhemičar“, Paulo Koeljo je dao odgovore na pitanja koje bismo svi hteli da znamo o ovom remek-delu.
Šta Vas je nadahnulo da napišete „Alhemičara“?
Sanjao sam da postanem pisac. Prvu knjigu „Dnevnik jednog čarobnjaka“ napisao sam 1987. godine, nakon što sam obavio lično hodočašće od Francuske do Santjaga de Kompostele u Španiji. Posle toga sam pomislio: „Zašto mi je trebalo toliko dugo da ispunim svoj san?“ Zato sam odlučio da napišem metaforu i ta metafora je „Alhemičar“: roman o nekome ko treba da ispuni svoj san, ali mu je potrebno previše vremena zato što misli da je to nemoguće.
„Alhemičar“ je do sada prodat u više od 150 miliona primeraka u celom svetu, dobio je 115 međunarodnih nagrada i priznanja, preveden je na 80 jezika, a i danas je na listi bestselera Njujork tajmsa, 25 godina nakon prvog izdanja. Kako je ovakav uspeh uticao na Vaš život?
Svakako da mi je „Alhemičar“ otvorio mnoga vrata. Dok odgovaram na ovo pitanje, roman je i dalje na listi bestselera Njujork tajmsa. Ali uspeh se nije dogodio preko noći, tako da sam imao vremena da se naviknem. Ova knjiga nije odjednom eksplodirala. Verujem da uspeh može da bude blagoslov, ali i prokletstvo. Već sam bio u ozbiljnim godinama kada sam postigao slavu, tako da sam već stekao dodatnu zrelost koja mi je pomogla da se suočim sa tom promenom. Kada se sve to dogodilo, sećam se da sam pomislio: „Gospode, ovo je blagoslov“. Zato mi je iznad svega bilo važno da ga poštujem. A način da ga poštujete jeste da zaista razumete da za blagoslov nema objašnjenja, ali ipak mora da se čuva i poštuje.
Da li se poistovećujete sa nekim od likova iz „Alhemičara“? Ako je odgovor potvrdan, zašto?
U „Alhemičaru“ se poistovećujem sa Englezom – nekim ko pokušava da razume život kroz knjige. Zaista je zanimljivo koliko često koristimo knjige da bismo razumeli život. Mislim da je knjiga katalizator: izaziva reakciju. Ja sam kompulzivni čitalac. Mnogo sam čitao, ali povremeno sam nailazio na knjige koje su mi promenile život. U stvari, nije mi sama knjiga promenila život; već sam bio spreman za promenu i bilo mi je potrebno da se u toj promeni ne osećam usamljeno. Isto se dešava sa Englezom u „Alhemičaru“.
Šta ste otkrili o svojoj sopstvenoj sudbini za poslednjih 25 godina otkad ste napisali „Alhemičara“?
Nakon objavljivanja „Alhemičara“ i nakon svetskog uspeha shvatio sam da imam san, ličnu legendu koju želim da ostvarim. Biti pisac znači pisati. Pisati podrazumeva nove knjige. Nove knjige predstavljaju nove izazove. Naravno, mogao sam još davno da se zaustavim nakon „Alhemičara“, da mi je samo novac bio važan, ali zaista volim to što radim. Ne mogu da zamislim sebe kako ne pišem. Nije to uvek lako, nekad je prepuno izazova, ali to je ono što radim i volim. Tako da je i samo putovanje čudo; ono je blagoslov. Ne postoji krajnje odredište. Morate ići svojim putem radosno, sa nadom i izazovima u srcu.
Želite li nešto da poručite obožavaocima i čitaocima?
Čitaocima i obožavaocima, tj. svojim saputnicima, želim da kažem da duhovnost predstavlja hrabrost, preuzimanje rizika, usuđivanje da uradite nešto kada vam svi govore da to ne radite. Recimo, moji roditelji nisu želeli da budem pisac i zato mi je trebalo toliko dugo da ostvarim svoj san. Ali, evo, uspeo sam u tome zahvaljujući onom momentu posle hodočašća od Francuske do Španije, kada sam sebi rekao: „Ne mogu da živim sa snom koji nisam ni pokušao da ostvarim“.
Uradite to isto.
Autor: Paulo Koeljo
Izvor: paulocoelhoblog.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Foto: Paul Macleod
Šta Vas je nadahnulo da napišete „Alhemičara“?
Sanjao sam da postanem pisac. Prvu knjigu „Dnevnik jednog čarobnjaka“ napisao sam 1987. godine, nakon što sam obavio lično hodočašće od Francuske do Santjaga de Kompostele u Španiji. Posle toga sam pomislio: „Zašto mi je trebalo toliko dugo da ispunim svoj san?“ Zato sam odlučio da napišem metaforu i ta metafora je „Alhemičar“: roman o nekome ko treba da ispuni svoj san, ali mu je potrebno previše vremena zato što misli da je to nemoguće.
„Alhemičar“ je do sada prodat u više od 150 miliona primeraka u celom svetu, dobio je 115 međunarodnih nagrada i priznanja, preveden je na 80 jezika, a i danas je na listi bestselera Njujork tajmsa, 25 godina nakon prvog izdanja. Kako je ovakav uspeh uticao na Vaš život?
Svakako da mi je „Alhemičar“ otvorio mnoga vrata. Dok odgovaram na ovo pitanje, roman je i dalje na listi bestselera Njujork tajmsa. Ali uspeh se nije dogodio preko noći, tako da sam imao vremena da se naviknem. Ova knjiga nije odjednom eksplodirala. Verujem da uspeh može da bude blagoslov, ali i prokletstvo. Već sam bio u ozbiljnim godinama kada sam postigao slavu, tako da sam već stekao dodatnu zrelost koja mi je pomogla da se suočim sa tom promenom. Kada se sve to dogodilo, sećam se da sam pomislio: „Gospode, ovo je blagoslov“. Zato mi je iznad svega bilo važno da ga poštujem. A način da ga poštujete jeste da zaista razumete da za blagoslov nema objašnjenja, ali ipak mora da se čuva i poštuje.
Da li se poistovećujete sa nekim od likova iz „Alhemičara“? Ako je odgovor potvrdan, zašto?
U „Alhemičaru“ se poistovećujem sa Englezom – nekim ko pokušava da razume život kroz knjige. Zaista je zanimljivo koliko često koristimo knjige da bismo razumeli život. Mislim da je knjiga katalizator: izaziva reakciju. Ja sam kompulzivni čitalac. Mnogo sam čitao, ali povremeno sam nailazio na knjige koje su mi promenile život. U stvari, nije mi sama knjiga promenila život; već sam bio spreman za promenu i bilo mi je potrebno da se u toj promeni ne osećam usamljeno. Isto se dešava sa Englezom u „Alhemičaru“.
Šta ste otkrili o svojoj sopstvenoj sudbini za poslednjih 25 godina otkad ste napisali „Alhemičara“?
Nakon objavljivanja „Alhemičara“ i nakon svetskog uspeha shvatio sam da imam san, ličnu legendu koju želim da ostvarim. Biti pisac znači pisati. Pisati podrazumeva nove knjige. Nove knjige predstavljaju nove izazove. Naravno, mogao sam još davno da se zaustavim nakon „Alhemičara“, da mi je samo novac bio važan, ali zaista volim to što radim. Ne mogu da zamislim sebe kako ne pišem. Nije to uvek lako, nekad je prepuno izazova, ali to je ono što radim i volim. Tako da je i samo putovanje čudo; ono je blagoslov. Ne postoji krajnje odredište. Morate ići svojim putem radosno, sa nadom i izazovima u srcu.
Želite li nešto da poručite obožavaocima i čitaocima?
Čitaocima i obožavaocima, tj. svojim saputnicima, želim da kažem da duhovnost predstavlja hrabrost, preuzimanje rizika, usuđivanje da uradite nešto kada vam svi govore da to ne radite. Recimo, moji roditelji nisu želeli da budem pisac i zato mi je trebalo toliko dugo da ostvarim svoj san. Ali, evo, uspeo sam u tome zahvaljujući onom momentu posle hodočašća od Francuske do Španije, kada sam sebi rekao: „Ne mogu da živim sa snom koji nisam ni pokušao da ostvarim“.
Uradite to isto.
Autor: Paulo Koeljo
Izvor: paulocoelhoblog.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Foto: Paul Macleod
Autor: Paulo Koeljo
