„Ovako srećan narod“ Radoja Domanovića u prodaji od 27. jula
Najbolje od najvećeg srpskog satiričara!
Srpski čitaoci ponekad ne znaju da li da se raduju što imaju tako velikog satiričara kao što je Radoje Domanović ili da se rastuže nad činjenicom da je on aktuelan i posle više od jednog veka. Ne znaju da li je smeh bolniji dok Domanović savršeno opisuje palanačko mrtvilo, tu „nepomičnu, površinu ustajale pozelenele bare“ ili dok prikazuje junake koji čine sve da do nje dođe jer „mi Srbi imamo dispozicije vrlo jake da jednog dana postanemo ovako srećan narod“ kao taj koji živi u bari. Takođe, ne znaju ni kojim je svojim delom najbolje osvetlio naše mane, zgasnuvši nažalost prebrzo kao nekakva intelektualna kometa. Zato mu se uvek i vraćaju.
U knjizi „Ovako srećan narod“ možete naći pripovetke: „Stradija“, „Vođa“, „Mrtvo more“, „Danga“, „Kako se proveo Sveti Sava u Višoj ženskoj školi“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“, „Razmišljanje jednog običnog srpskog vola“, „Uzor lenjosti“, „Šta bi bilo?“, „San jednog ministra“, „Moderni ustanak“, „Nije rodom iz sindikata“, „Traži se pogodan neprijatelj“ i „Kralj Aleksandar po drugi put među Srbima“.
Radoje Domanović, najistaknutiji pisac satirične pripovetke u srpskoj književnosti epohe realizma, rođen je 1873. godine. Pisao je humorističko-satirične pripovetke s elementima groteskne fantastike, ali je najveći uspeh postigao u žanru alegorijsko-satirične priče, koju i uvodi u srpsku književnost. Njegova satira je politički aktuelna, ubojita i bespoštedna. Umro je u 35. godini života, 1908. u Beogradu.
Knjigu „Ovako srećan narod“ možete pronaći od 27. jula u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Srpski čitaoci ponekad ne znaju da li da se raduju što imaju tako velikog satiričara kao što je Radoje Domanović ili da se rastuže nad činjenicom da je on aktuelan i posle više od jednog veka. Ne znaju da li je smeh bolniji dok Domanović savršeno opisuje palanačko mrtvilo, tu „nepomičnu, površinu ustajale pozelenele bare“ ili dok prikazuje junake koji čine sve da do nje dođe jer „mi Srbi imamo dispozicije vrlo jake da jednog dana postanemo ovako srećan narod“ kao taj koji živi u bari. Takođe, ne znaju ni kojim je svojim delom najbolje osvetlio naše mane, zgasnuvši nažalost prebrzo kao nekakva intelektualna kometa. Zato mu se uvek i vraćaju.
U knjizi „Ovako srećan narod“ možete naći pripovetke: „Stradija“, „Vođa“, „Mrtvo more“, „Danga“, „Kako se proveo Sveti Sava u Višoj ženskoj školi“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“, „Razmišljanje jednog običnog srpskog vola“, „Uzor lenjosti“, „Šta bi bilo?“, „San jednog ministra“, „Moderni ustanak“, „Nije rodom iz sindikata“, „Traži se pogodan neprijatelj“ i „Kralj Aleksandar po drugi put među Srbima“.
Radoje Domanović, najistaknutiji pisac satirične pripovetke u srpskoj književnosti epohe realizma, rođen je 1873. godine. Pisao je humorističko-satirične pripovetke s elementima groteskne fantastike, ali je najveći uspeh postigao u žanru alegorijsko-satirične priče, koju i uvodi u srpsku književnost. Njegova satira je politički aktuelna, ubojita i bespoštedna. Umro je u 35. godini života, 1908. u Beogradu.
Knjigu „Ovako srećan narod“ možete pronaći od 27. jula u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
