Oto Oltvanji: Od A do Z
Autor romana “Iver”, koji je zaintrigirao ljubitelje dobrih trilera, u intimnoj abecedi otkriva kako ga čokolada dovodi u stanje potpunog blaženstva, zašto džez ide dobro uz sve vremenske prilike i zbog čega je u večitom iracionalnom strahu da je inspiracija potrošna.
a
ANDREJA. Sa “j”. Omiljeno žensko ime.
b
BEOGRAD. Grad koji me je prihvatio kao svog iako mi nije bio prvi izbor za studije, pa čak ni drugi. Nikad za to neću moći da mu se odužim. Leta 1991. na pretposlednjem spratu hotela “Slavija” izgledalo mi je kao da sam na krovu sveta.
c
CRTANI ROMANI – kako smo zvali strip kad smo bili deca. Prva enciklopedija života i prozor u svet.
č
ČOKOLADA. U svakom obliku. Hrana za mozak. Stanje potpunog blaženstva.
ć
ĆERETAVI introvert. Tako bih sebe opisao u dve reči.
d
DISCIPLINA. Bez koje ne može da se piše na duge staze.
dž
DŽEZ. Ide uz rad, dokolicu i sve vremenske prilike. Idealan kad si sam, ali može i u društvu. Krajem devedesetih, verovatno iz ličnog bunta i očaja, samo sam njega slušao dok mi nije pozlilo.
đ
“ĐAVO IM NIJE DAO MIRA.” Čest početak dobrih priča.
e
EGAN, DŽENIFER i ETKINSON, KEJT. Dve savremene spisateljice koje me poslednjih godina najviše oduševljavaju svojim književnim umećem. Uvek deluju kao da bolje vide od nas običnih smrtnika.
f
FANTASTIKA. Magija u praksi. Ima mnogo više vrhunskih književnih dela s elementima fantastike nego što mislite.
g
GULAŠ. Omiljeno jelo. Ali kao čorba. Ono što se kod nas najčešće naziva gulašem – gusto jelo sa mesom – u kraju pod direktnijim uticajem mađarske kuhinje zapravo se zove “perkelt”.
h
HEDONISTA. Odmalena umem da uživam.
i
INSPIRACIJA. U večitom iracionalnom strahu da je potrošna.
j
JUGOSLAVIJA. Nisam zadrti jugonostalgičar, ali to je zemlja u kojoj sam rođen i koju, hteo ne hteo, nikad neću prestati da volim. Šta se uopšte dešava sa svim tim ljudima koji su potekli iz država koje više ne postoje, Austrougarske, Sovjetskog Saveza, Čehoslovačke, Istočne Nemačke? Da li automatski postanu građani sveta ili se izgube negde u međuprostoru?
k
KING, STIVEN – Čarls Dikens našeg doba. Naučio me je da se prema pisanju postavim istovremeno kao prema umetnosti i zanatu, da se kolege poštuju i ohrabruju, kako o običnom pisati zanimljivo, a o neobičnom uverljivo.
l
LETEĆI CIRKUS MONTIJA PAJTONA. Posle prvog susreta s ovom šestoricom Britanaca, svet uz najbolju volju više nije izgledao isto. Potaknuli su formiranje uspešne, ali kratkovečne komičarske trupe u subotičkoj gimnaziji pod nazivom “Albatros u nevolji”.
lj
LJUTIM se brzo, odljutim još brže.
m
MUR, ALAN. Strip-scenarista i šaman. Njegovo ključno delo “Nadzirači” časopis “Time” uvrstio je među 100 najboljih romana objavljenih u dvadesetom veku na engleskom jeziku. Pojavio se taman kad su me ubedili da je strip samo za decu.
n
NIKOLIĆ, MILAN. Pisac i filmski scenarista od koga sam naučio kako se pišu krimići na domaćem terenu, a da se to ne svede na puko pretvaranje “Džordža” u “Đorđa”.
nj
NJUJORK. Grad koji se sigurno umnogome izmenio otkako sam ga posetio 1988, ali se prilično poklapa sa mojom zamisli idealnog kosmopolitskog mesta za život.
o
OLGA. Tako bih se zvao da sam rođen kao žensko.
p
PISANJE. Tri romana, “Crne cipele”, “Kičma noći”, “Iver ”, na preko hiljadu strana, još toliko stranica objavljenih kratkih priča dosad neudomljenih u zbirke. Ukratko, omiljeni način da se provede vreme. I kad ne pišem, pišem, u glavi. Izvor naizgled nerešivih ćorsokaka i nezemaljskog zadovoljstva.
r
ROKENROL. Zarazio sam se preko singlica koje sam nasledio od majke i još se nisam izlečio. Ne zaboravite: “Ne možete nadmašiti dve gitare, bas, bubanj i glas” – Lu Rid.
s
SUBOTICA. Rodni kraj u kom večito pronalazim nadahnuće. Grad bicikala, kružnih tokova, secesionizma, peska koji krcka među zubima, jedinstvene proaktivne depresije.
š
“ŠTAMPANE STVARI”. Oznaka na koverti koja mi je u detinjstvu pružila nebrojene trenutke sreće kad bi se pojavio poštar – moje najomiljenije zanimanje na svetu.
t
TRI LICA KNJIGE. Putujući književni cirkus koji sam sa kolegama od pera, prevođenja i kafane Goranom Skrobonjom i Darkom Tuševljakovićem upriličio 2010. i 2011. po snežnim mećavama zemlje i regiona. Tri brade, dva sakoa i jedan prsluk, mnogo novih poznanstava i dragoceni susret s publikom.
u
“UMRI MUŠKI”. Jedan od nekoliko filmova koji su me ostavili bez daha kad sam ih prvi put gledao. Podseća me svakodnevno da ne hodam bos po kući.
v
VISKI. Ono što naručim kad ne drže vinjak.
z
ZONA SUMRAKA. Legendarna TV serija na kojoj su se kalili mnogi fantastičari, a uticala je na još više njih. Retko mesto iz sveta mašte koje je svako bar jednom posetio.
ž
ŽANR. Horor. Naučna fantastika. Krimić. Nekoliko žanrova koje volim. Neki me i dalje smatraju žanrovskim piscem, ali svi znamo da se knjige dele samo na dobre i one druge.
Autor: Tanja Nikolić
Foto: Vidoje Manojlović
Izvor: Gloria
ANDREJA. Sa “j”. Omiljeno žensko ime.
b
BEOGRAD. Grad koji me je prihvatio kao svog iako mi nije bio prvi izbor za studije, pa čak ni drugi. Nikad za to neću moći da mu se odužim. Leta 1991. na pretposlednjem spratu hotela “Slavija” izgledalo mi je kao da sam na krovu sveta.
c
CRTANI ROMANI – kako smo zvali strip kad smo bili deca. Prva enciklopedija života i prozor u svet.
č
ČOKOLADA. U svakom obliku. Hrana za mozak. Stanje potpunog blaženstva.
ć
ĆERETAVI introvert. Tako bih sebe opisao u dve reči.
d
DISCIPLINA. Bez koje ne može da se piše na duge staze.
dž
DŽEZ. Ide uz rad, dokolicu i sve vremenske prilike. Idealan kad si sam, ali može i u društvu. Krajem devedesetih, verovatno iz ličnog bunta i očaja, samo sam njega slušao dok mi nije pozlilo.
đ
“ĐAVO IM NIJE DAO MIRA.” Čest početak dobrih priča.
e
EGAN, DŽENIFER i ETKINSON, KEJT. Dve savremene spisateljice koje me poslednjih godina najviše oduševljavaju svojim književnim umećem. Uvek deluju kao da bolje vide od nas običnih smrtnika.
f
FANTASTIKA. Magija u praksi. Ima mnogo više vrhunskih književnih dela s elementima fantastike nego što mislite.
g
GULAŠ. Omiljeno jelo. Ali kao čorba. Ono što se kod nas najčešće naziva gulašem – gusto jelo sa mesom – u kraju pod direktnijim uticajem mađarske kuhinje zapravo se zove “perkelt”.
h
HEDONISTA. Odmalena umem da uživam.
i
INSPIRACIJA. U večitom iracionalnom strahu da je potrošna.
j
JUGOSLAVIJA. Nisam zadrti jugonostalgičar, ali to je zemlja u kojoj sam rođen i koju, hteo ne hteo, nikad neću prestati da volim. Šta se uopšte dešava sa svim tim ljudima koji su potekli iz država koje više ne postoje, Austrougarske, Sovjetskog Saveza, Čehoslovačke, Istočne Nemačke? Da li automatski postanu građani sveta ili se izgube negde u međuprostoru?
k
KING, STIVEN – Čarls Dikens našeg doba. Naučio me je da se prema pisanju postavim istovremeno kao prema umetnosti i zanatu, da se kolege poštuju i ohrabruju, kako o običnom pisati zanimljivo, a o neobičnom uverljivo.
l
LETEĆI CIRKUS MONTIJA PAJTONA. Posle prvog susreta s ovom šestoricom Britanaca, svet uz najbolju volju više nije izgledao isto. Potaknuli su formiranje uspešne, ali kratkovečne komičarske trupe u subotičkoj gimnaziji pod nazivom “Albatros u nevolji”.
lj
LJUTIM se brzo, odljutim još brže.
m
MUR, ALAN. Strip-scenarista i šaman. Njegovo ključno delo “Nadzirači” časopis “Time” uvrstio je među 100 najboljih romana objavljenih u dvadesetom veku na engleskom jeziku. Pojavio se taman kad su me ubedili da je strip samo za decu.
n
NIKOLIĆ, MILAN. Pisac i filmski scenarista od koga sam naučio kako se pišu krimići na domaćem terenu, a da se to ne svede na puko pretvaranje “Džordža” u “Đorđa”.
nj
NJUJORK. Grad koji se sigurno umnogome izmenio otkako sam ga posetio 1988, ali se prilično poklapa sa mojom zamisli idealnog kosmopolitskog mesta za život.
o
OLGA. Tako bih se zvao da sam rođen kao žensko.
p
PISANJE. Tri romana, “Crne cipele”, “Kičma noći”, “Iver ”, na preko hiljadu strana, još toliko stranica objavljenih kratkih priča dosad neudomljenih u zbirke. Ukratko, omiljeni način da se provede vreme. I kad ne pišem, pišem, u glavi. Izvor naizgled nerešivih ćorsokaka i nezemaljskog zadovoljstva.
r
ROKENROL. Zarazio sam se preko singlica koje sam nasledio od majke i još se nisam izlečio. Ne zaboravite: “Ne možete nadmašiti dve gitare, bas, bubanj i glas” – Lu Rid.
s
SUBOTICA. Rodni kraj u kom večito pronalazim nadahnuće. Grad bicikala, kružnih tokova, secesionizma, peska koji krcka među zubima, jedinstvene proaktivne depresije.
š
“ŠTAMPANE STVARI”. Oznaka na koverti koja mi je u detinjstvu pružila nebrojene trenutke sreće kad bi se pojavio poštar – moje najomiljenije zanimanje na svetu.
t
TRI LICA KNJIGE. Putujući književni cirkus koji sam sa kolegama od pera, prevođenja i kafane Goranom Skrobonjom i Darkom Tuševljakovićem upriličio 2010. i 2011. po snežnim mećavama zemlje i regiona. Tri brade, dva sakoa i jedan prsluk, mnogo novih poznanstava i dragoceni susret s publikom.
u
“UMRI MUŠKI”. Jedan od nekoliko filmova koji su me ostavili bez daha kad sam ih prvi put gledao. Podseća me svakodnevno da ne hodam bos po kući.
v
VISKI. Ono što naručim kad ne drže vinjak.
z
ZONA SUMRAKA. Legendarna TV serija na kojoj su se kalili mnogi fantastičari, a uticala je na još više njih. Retko mesto iz sveta mašte koje je svako bar jednom posetio.
ž
ŽANR. Horor. Naučna fantastika. Krimić. Nekoliko žanrova koje volim. Neki me i dalje smatraju žanrovskim piscem, ali svi znamo da se knjige dele samo na dobre i one druge.
Autor: Tanja Nikolić
Foto: Vidoje Manojlović
Izvor: Gloria
Autor: Oto Oltvanji
