Osvrt na roman „E baš vam hvala“: između dve dimenzije
Tema Jugoslavije i njenog rasapa u ovdašnjim se književnostima neprestano i refrenično vraća. Ogromna je lista književnih dela koja su se jugoslovenskom prošlošću i njenim uticajem na sagledavanje naše sadašnjosti bavila, sa manjim ili većim estetskim uspesima i iz različitih perspektiva. Imajući na umu aktuelnost teme i ideje Jugoslavije, posebno u kontekstu sadašnjeg trenutka, kada njena revizionistička negacija doseže svoj vrhunac, to je i sasvim prirodan tok stvari. Jer postoji još čitav niz pitanja koja nisu postavljena, a koja se književnošću možda mogu pokrenuti i biti građa za iznalaženje autentičnih književnih iskaza u sagledavanju te naše „sporne“ prošlosti.
Dakako, književnošću se ne može obaviti onaj posao koji stoji pred istoriografijom, ali se književnošću mogu kreirati paralelni svetovi, preosmišljavati stvarnost i otvarati nove mogućnosti susretanja sa onim pitanjima koja su još uvek od suštinske važnosti za naše samorazumevanje. A time i misliti dalje, otvarati one prostore između, ono šta bi bilo kad bi bilo, jer književnost je i igra maštanja.
Roman „E baš vam hvala“ Marka Vidojkovića, sa podnaslovom Smrt bandi ‒ sloboda Jugoslaviji, jedna je burleskna sf-ovska priča o Jugoslaviji, postavljena na osnovama nešto drugačijim nego je to uobičajeno u literarnom bavljenju ovom temom na štokavskim jezicima. Dakle, autor ne pristupa problemu na tipičan način, rekonstrukcijom jednog potonulog sveta, opštim mestima nekadašnjeg života i svim pratećim sadržajima jugoslavizma i njegovog krvavog skončanja.
Junak ove priče, inspektor Mirko Šipka, istraživač je u Upravi za analizu neobjašnjivih fenomena pri Saveznom sekretarijatu unutrašnjih poslova. Vreme radnje je 2017. godina. Samo, sa bitnim razlikama. Mirko je jugoslovenski policajac, dakle Jugoslavija se nije raspala. Igrom nesretnog slučaja 1989. u avionskoj nesreći ginu svi jugoslovenski zvaničnici, članovi predsedništva i predsednici republika, i ta tragedija deluje otrežnjujuće na jugoslovenske narode. Kreće se putem Markovićevih reformi i Jugoslavija je danas zemlja blagostanja. Sve funkcioniše, a životni standard neprestano raste. Sve je sretno i mahom zadovoljno u ostvarenju utopističkog sna. Koristi se pametni telefon Obod Cetinje, Zastava 1001 je automobil na struju, tehničko-tehnološki razvoj dosegao je razinu japanske preciznosti. Životna atmosfera je liberalna i otvorena, slobode su na zavidnom nivou.
U takvom blagostanju sasvim je jasno da postoji i dilandogovski istraživač kakav je Mirko Šipka. Moderan i poslovan, predan u istraživanju neobjašnjivih fenomena od Vardara pa do Triglava. Međutim, poznato je da neprijatelj nikada ne spava i da uvek bar jednim okom treba budno posmatrati oko sebe. Jedan kasnonoćni poziv, koji je Mirka otrgao iz zagrljaja supruge i ljubavnice, menja vrtoglavo tok stvari u Mirkovom neobičnom, ali do tada prilično mirnom poslu. Jugoslavija je na udaru neobjašnjive pojave. Diljem jugoslovenskih gradova počinju se pojavljivati pijani tipovi sa četničkim i ustaškim provokacijama. To unosi zabrinutost. Ko to uznemirava naše jedinstvo. Kako se to dešava. Mirko preuzima istragu, nastoji ispitivanjem doći do saznanja o kakvim se tipovima radi.
Istraga pokazuje da je riječ o pojavi vampir-četnik-ustaša, te da su pijani provokatori mahom lica koja su jugoslovenske službe likvidirale godinama unazad. Mirko sanja neobične snove, sve sluti na neku paranormalnost. Tokom putovanja u Zagreb, kolega Kruno mu skreće pažnju na postojanje portala. Moguće je da provokatori dolaze kroz njih iz druge dimenzije. Stvari se dodatno komplikuju, Mirka skidaju sa slučaja, ali uspeva doći do mape portala koju je izradio napredni jugoslovenski kompjuter. Kreće na putovanje u drugu, paralelnu dimenziju, i gle čuda, obreo se u stvarnosti koja je posve suprotna onoj jugoslovenskoj u kojoj on obitava.
Dakako, književnošću se ne može obaviti onaj posao koji stoji pred istoriografijom, ali se književnošću mogu kreirati paralelni svetovi, preosmišljavati stvarnost i otvarati nove mogućnosti susretanja sa onim pitanjima koja su još uvek od suštinske važnosti za naše samorazumevanje. A time i misliti dalje, otvarati one prostore između, ono šta bi bilo kad bi bilo, jer književnost je i igra maštanja.
Roman „E baš vam hvala“ Marka Vidojkovića, sa podnaslovom Smrt bandi ‒ sloboda Jugoslaviji, jedna je burleskna sf-ovska priča o Jugoslaviji, postavljena na osnovama nešto drugačijim nego je to uobičajeno u literarnom bavljenju ovom temom na štokavskim jezicima. Dakle, autor ne pristupa problemu na tipičan način, rekonstrukcijom jednog potonulog sveta, opštim mestima nekadašnjeg života i svim pratećim sadržajima jugoslavizma i njegovog krvavog skončanja.
Junak ove priče, inspektor Mirko Šipka, istraživač je u Upravi za analizu neobjašnjivih fenomena pri Saveznom sekretarijatu unutrašnjih poslova. Vreme radnje je 2017. godina. Samo, sa bitnim razlikama. Mirko je jugoslovenski policajac, dakle Jugoslavija se nije raspala. Igrom nesretnog slučaja 1989. u avionskoj nesreći ginu svi jugoslovenski zvaničnici, članovi predsedništva i predsednici republika, i ta tragedija deluje otrežnjujuće na jugoslovenske narode. Kreće se putem Markovićevih reformi i Jugoslavija je danas zemlja blagostanja. Sve funkcioniše, a životni standard neprestano raste. Sve je sretno i mahom zadovoljno u ostvarenju utopističkog sna. Koristi se pametni telefon Obod Cetinje, Zastava 1001 je automobil na struju, tehničko-tehnološki razvoj dosegao je razinu japanske preciznosti. Životna atmosfera je liberalna i otvorena, slobode su na zavidnom nivou.
U takvom blagostanju sasvim je jasno da postoji i dilandogovski istraživač kakav je Mirko Šipka. Moderan i poslovan, predan u istraživanju neobjašnjivih fenomena od Vardara pa do Triglava. Međutim, poznato je da neprijatelj nikada ne spava i da uvek bar jednim okom treba budno posmatrati oko sebe. Jedan kasnonoćni poziv, koji je Mirka otrgao iz zagrljaja supruge i ljubavnice, menja vrtoglavo tok stvari u Mirkovom neobičnom, ali do tada prilično mirnom poslu. Jugoslavija je na udaru neobjašnjive pojave. Diljem jugoslovenskih gradova počinju se pojavljivati pijani tipovi sa četničkim i ustaškim provokacijama. To unosi zabrinutost. Ko to uznemirava naše jedinstvo. Kako se to dešava. Mirko preuzima istragu, nastoji ispitivanjem doći do saznanja o kakvim se tipovima radi.
Istraga pokazuje da je riječ o pojavi vampir-četnik-ustaša, te da su pijani provokatori mahom lica koja su jugoslovenske službe likvidirale godinama unazad. Mirko sanja neobične snove, sve sluti na neku paranormalnost. Tokom putovanja u Zagreb, kolega Kruno mu skreće pažnju na postojanje portala. Moguće je da provokatori dolaze kroz njih iz druge dimenzije. Stvari se dodatno komplikuju, Mirka skidaju sa slučaja, ali uspeva doći do mape portala koju je izradio napredni jugoslovenski kompjuter. Kreće na putovanje u drugu, paralelnu dimenziju, i gle čuda, obreo se u stvarnosti koja je posve suprotna onoj jugoslovenskoj u kojoj on obitava.
Prolaskom kroz portale Mirko shvata da se u drugoj dimenziji nije desila ona nesreća, nazvana nesreća Novih narodnih heroja, i da se sve odvilo u posve drugom pravcu. U toj drugoj dimenziji nema Jugoslavije, sve je rasparčano i zavađeno. Ovaj junak kreće u bitku za slobodu, u novu revoluciju. Jer u pitanju je jedan univerzum, on je na ivici da posve potone i propadne. Sve se daje u akciju, SFRJ odlučno kreće u oslobađanje bratskog paralelnog univerzuma od pošasti etničke podeljenosti i ekonomske propasti.
Jugoslovenski stručnjaci iz Mirkove dimenzije proizvode spektakularnu verziju vladara Josip Broz Tito 2.0 i stvar odjednom kreće drastično da se menja. Uz pomoć drugova iz SFRJ ugrožena dimenzija se ponovo preobražava. Kreće odsudna bitka protiv vampirizma. „Skoro cela teritorija Jugoslavije ubrzo je bila oslobođena, drug Tito je čestitao, putem televizije, narodima i narodnostima Jugoslavije pobedu, a drug Đuro Kuća proglasio je osnivanje Nove Socijalističke Jugoslavije, trećeg juna ove godine. Istovremeno, najavio je i pripreme za prvo zasedanje Veća narodnog oslobođenja nove Jugoslavije, skraćeno VNONJ.“ I tako, Foks Molder iz jugoslovenske dimenzije, drug Mirko, uspeo je uz pomoć drugova spasiti posrnulu domovinu u drugoj dimenziji. Izgradnja još traje. Ali nema odmora dok traje obnova.
Marko Vidojković napisao je roman koji je žanrovski dobro osmišljen i izveden. Postavljajući stvari u okvirima sf-žanra, uz dodatak uzbudljivo izvedene i komične detektivske priče, autor je uspeo dati perspektivu koja izvrćući stvari posve naglavce nastoji propitati neka važna pitanja i dileme ovih prostora. Što je, u svakom smislu, dobar način da se izađe iz okvira očekivanog pripovedanja o ovoj temi. Koliko god međutim ovako prepričana Vidojkovićeva priča u „E baš vam hvala“ delovala satirično i burleskno, ona u drugom svom sloju sasvim sigurno sadrži i onaj momenat koji svjedoči o tragičnosti postratne stvarnosti ovdje. Kroz akciju Mirka Šipke, kroz njegovo multidimenzionalno putovanje, čitalac će u drugom planu vidjeti, kada se ova priča tako zabavno književno demistifikuje, da je razina našeg poraza zapravo dublja nego smo mislili. Ne stoga što Vidojkovićev roman pledira za utopijsku Jugoslaviju, koja svakako nije moguća, već zato što naglašavanjem i predimenzioniranjem ova dva sveta (dve dimenzije) autor romana „E baš vam hvala“ dodatno ističe količinu naše gluposti i kolektivnog poraza. Potiče ovaj roman Marka Vidojkovića i pitanje odgovornosti jugoslovenskih naroda i narodnosti za ono što su u vlastitoj sljepoći za sebe izdejstvovali, ali se dotiče i revizije istorije kojom se nasleđe Jugoslavije, ma kakvo ono bilo, nastoji u potpunosti zbrisati. Gurajući tako iznova ovaj prostor u glib i krv vampirologije i resentimenata koljačkih ideologija.
No, da ipak stvari ne završim ovako tipično pesimistički, treba reći da „E baš vam hvala“ sadrži niz uzbudljivih i komičnih situacija, te da je u tom smislu zaista žanrovski zabavno napisan roman. Vidojković je tako pokazao da se i žanrovska književnost može veoma uspešno iskoristiti da bi se govorilo o nekim važnim temama. Stoga ovaj roman ide kontra onom ustaljenom stavu da se u žanru ne može ponuditi verodostojna perspektiva koja bi na intelektualnom planu dala nešto više. Čini se da „E baš vam hvala“, uz svu svoju stilsku vrckavost i dopadljivost, sadrži obeležja dobro promišljene i uspešno izvedene proze.
Autor: Đorđe Krajišnik
Izvor: oslobodjenje.ba
Jugoslovenski stručnjaci iz Mirkove dimenzije proizvode spektakularnu verziju vladara Josip Broz Tito 2.0 i stvar odjednom kreće drastično da se menja. Uz pomoć drugova iz SFRJ ugrožena dimenzija se ponovo preobražava. Kreće odsudna bitka protiv vampirizma. „Skoro cela teritorija Jugoslavije ubrzo je bila oslobođena, drug Tito je čestitao, putem televizije, narodima i narodnostima Jugoslavije pobedu, a drug Đuro Kuća proglasio je osnivanje Nove Socijalističke Jugoslavije, trećeg juna ove godine. Istovremeno, najavio je i pripreme za prvo zasedanje Veća narodnog oslobođenja nove Jugoslavije, skraćeno VNONJ.“ I tako, Foks Molder iz jugoslovenske dimenzije, drug Mirko, uspeo je uz pomoć drugova spasiti posrnulu domovinu u drugoj dimenziji. Izgradnja još traje. Ali nema odmora dok traje obnova.
Marko Vidojković napisao je roman koji je žanrovski dobro osmišljen i izveden. Postavljajući stvari u okvirima sf-žanra, uz dodatak uzbudljivo izvedene i komične detektivske priče, autor je uspeo dati perspektivu koja izvrćući stvari posve naglavce nastoji propitati neka važna pitanja i dileme ovih prostora. Što je, u svakom smislu, dobar način da se izađe iz okvira očekivanog pripovedanja o ovoj temi. Koliko god međutim ovako prepričana Vidojkovićeva priča u „E baš vam hvala“ delovala satirično i burleskno, ona u drugom svom sloju sasvim sigurno sadrži i onaj momenat koji svjedoči o tragičnosti postratne stvarnosti ovdje. Kroz akciju Mirka Šipke, kroz njegovo multidimenzionalno putovanje, čitalac će u drugom planu vidjeti, kada se ova priča tako zabavno književno demistifikuje, da je razina našeg poraza zapravo dublja nego smo mislili. Ne stoga što Vidojkovićev roman pledira za utopijsku Jugoslaviju, koja svakako nije moguća, već zato što naglašavanjem i predimenzioniranjem ova dva sveta (dve dimenzije) autor romana „E baš vam hvala“ dodatno ističe količinu naše gluposti i kolektivnog poraza. Potiče ovaj roman Marka Vidojkovića i pitanje odgovornosti jugoslovenskih naroda i narodnosti za ono što su u vlastitoj sljepoći za sebe izdejstvovali, ali se dotiče i revizije istorije kojom se nasleđe Jugoslavije, ma kakvo ono bilo, nastoji u potpunosti zbrisati. Gurajući tako iznova ovaj prostor u glib i krv vampirologije i resentimenata koljačkih ideologija.
No, da ipak stvari ne završim ovako tipično pesimistički, treba reći da „E baš vam hvala“ sadrži niz uzbudljivih i komičnih situacija, te da je u tom smislu zaista žanrovski zabavno napisan roman. Vidojković je tako pokazao da se i žanrovska književnost može veoma uspešno iskoristiti da bi se govorilo o nekim važnim temama. Stoga ovaj roman ide kontra onom ustaljenom stavu da se u žanru ne može ponuditi verodostojna perspektiva koja bi na intelektualnom planu dala nešto više. Čini se da „E baš vam hvala“, uz svu svoju stilsku vrckavost i dopadljivost, sadrži obeležja dobro promišljene i uspešno izvedene proze.
Autor: Đorđe Krajišnik
Izvor: oslobodjenje.ba
