„Osvetnice“: Feministička bajka Svetlane Slapšak
„Osvetnice“ Svetlane Slapšak je priča o svetu koji nestaje i naklon onome što će doći.
Roman „Osvetnice“, svetske književnice našeg porekla Svetlane Slapšak, započinje sasvim običnim monstruoznim ubistvom u Parizu. Telo koje je za života pripadalo čoveku srednjih godina pronađeno je na trgu Konkord. U džepu njegovog sakoa nalazilo se nešto što je na prvi pogled ličilo na cvet, a zapravo je bilo nešto mnogo ličnije i intimnije.
Viši policijski inspektor Seladon Senkovski mislio je da će ovo biti lak slučaj. Očito je da je žrtva platila cenu kriminalnog života. Borivoje Čekerušić iz Banjaluke, povezan sa svim balkanskim kriminalnim krugovima, a najverovatnije i sa ratnim zločinima, ubijen je i tu više niko ništa ne može da uradi. Službena beleška i prebacivanje istrage na Interpol, ili već neku međunarodnu organizaciju koja se bavi internacionalnim lovom na zlikovce, bilo je sve što je ovaj Parižanin mogao da učini u vezi sa tim.
Inspektor Sel je samo želeo da ga svi ostave na miru da čita svoje stripove i bude tužan jer ga je devojka ostavila, a novu ljubav nikako da pronađe.
Čovek planira, a Bog se smeje, kaže poslovica koja je i ovde zablistala u punom kapacitetu. Jer Selova šefica, viša komandantkinja Polin Sančez, želi da se ovaj mnogo više posveti istrazi. Upoznaje ga sa Zazom „zatim je sledilo jedno od onih dugačkih balkanskih prezimena“ koja radi za Ujedinjene nacije i neka međunarodna tela za bezbednost. Zaza nije istražiteljka. Nije detektivka ili pandurka. Zato joj je i potreban profesionalac kako bi pronašla onoga ko je ubio nesretnog zlikovca.
Sel i Zaza kreću u poteru za ubicom kako bi ga zaštitili od još gorih ubica koji su mu na tragu i koji su veoma zainteresovani da ubiju potencijalno nezgodnog svedoka. Istraga će ih odvesti u Pariz, Beč, Budimpeštu, Prag, Njujork, Vermont i mnogo dalje.
Na sajtu izdavača ova knjiga je dobila žanrovske odrednice ljubavni i triler jer je zapravo veoma teško smestiti ga u neke klasične okvire. Jeste da u romanu postoji neko ubistvo i nekakva istraga, postoji i ljubav, ali svrstati ga u ljubavne i kriminalne romane možda upućuje na pogrešan trag.
Roman bi, možda, najbolje bilo definisati kao feminističku bajku. Kao svojevrsnu zbirku eseja koji se bave pitanjima raspada Jugoslavije, političke pozadine tog raspada, ratnih zločina, sa akcentom na silovanje u ratu, obračunom sa zločinačkom prošlošću i sve to kroz prizmu feminizma i posmatrano iz ugla položaja žene u svemu tome.
Autorka takođe, kroz priče glavne junakinje, prebira po sopstvenim sećanjima i iskustvima života u zemlji koja je prestajala da postoji, u kojima mnogi čitatelji i čitateljke mogu prepoznati i svoje doživljaje i osećanja.
U svemu tome, osim feminističkog, dominira i levičarski diskurs, te nam autorka progovara i o kapitalističkim fenomenima i njegovom odnosu prema ženama. U knjizi se, tako, može pročitati i analiza Diznijevog filma „Pokahontas“ u aktivističkom maniru.
„Osvetnice“ svakako nisu klasična ljubavna drama ili triler na koji smo navikli. A šta su zaista, to bi trebalo prepustiti svakom pojedincu da sam presudi.
Autor: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs
Roman „Osvetnice“, svetske književnice našeg porekla Svetlane Slapšak, započinje sasvim običnim monstruoznim ubistvom u Parizu. Telo koje je za života pripadalo čoveku srednjih godina pronađeno je na trgu Konkord. U džepu njegovog sakoa nalazilo se nešto što je na prvi pogled ličilo na cvet, a zapravo je bilo nešto mnogo ličnije i intimnije.
Viši policijski inspektor Seladon Senkovski mislio je da će ovo biti lak slučaj. Očito je da je žrtva platila cenu kriminalnog života. Borivoje Čekerušić iz Banjaluke, povezan sa svim balkanskim kriminalnim krugovima, a najverovatnije i sa ratnim zločinima, ubijen je i tu više niko ništa ne može da uradi. Službena beleška i prebacivanje istrage na Interpol, ili već neku međunarodnu organizaciju koja se bavi internacionalnim lovom na zlikovce, bilo je sve što je ovaj Parižanin mogao da učini u vezi sa tim.
Inspektor Sel je samo želeo da ga svi ostave na miru da čita svoje stripove i bude tužan jer ga je devojka ostavila, a novu ljubav nikako da pronađe.
Čovek planira, a Bog se smeje, kaže poslovica koja je i ovde zablistala u punom kapacitetu. Jer Selova šefica, viša komandantkinja Polin Sančez, želi da se ovaj mnogo više posveti istrazi. Upoznaje ga sa Zazom „zatim je sledilo jedno od onih dugačkih balkanskih prezimena“ koja radi za Ujedinjene nacije i neka međunarodna tela za bezbednost. Zaza nije istražiteljka. Nije detektivka ili pandurka. Zato joj je i potreban profesionalac kako bi pronašla onoga ko je ubio nesretnog zlikovca.
Sel i Zaza kreću u poteru za ubicom kako bi ga zaštitili od još gorih ubica koji su mu na tragu i koji su veoma zainteresovani da ubiju potencijalno nezgodnog svedoka. Istraga će ih odvesti u Pariz, Beč, Budimpeštu, Prag, Njujork, Vermont i mnogo dalje.
Na sajtu izdavača ova knjiga je dobila žanrovske odrednice ljubavni i triler jer je zapravo veoma teško smestiti ga u neke klasične okvire. Jeste da u romanu postoji neko ubistvo i nekakva istraga, postoji i ljubav, ali svrstati ga u ljubavne i kriminalne romane možda upućuje na pogrešan trag.
Roman bi, možda, najbolje bilo definisati kao feminističku bajku. Kao svojevrsnu zbirku eseja koji se bave pitanjima raspada Jugoslavije, političke pozadine tog raspada, ratnih zločina, sa akcentom na silovanje u ratu, obračunom sa zločinačkom prošlošću i sve to kroz prizmu feminizma i posmatrano iz ugla položaja žene u svemu tome.
Autorka takođe, kroz priče glavne junakinje, prebira po sopstvenim sećanjima i iskustvima života u zemlji koja je prestajala da postoji, u kojima mnogi čitatelji i čitateljke mogu prepoznati i svoje doživljaje i osećanja.
U svemu tome, osim feminističkog, dominira i levičarski diskurs, te nam autorka progovara i o kapitalističkim fenomenima i njegovom odnosu prema ženama. U knjizi se, tako, može pročitati i analiza Diznijevog filma „Pokahontas“ u aktivističkom maniru.
„Osvetnice“ svakako nisu klasična ljubavna drama ili triler na koji smo navikli. A šta su zaista, to bi trebalo prepustiti svakom pojedincu da sam presudi.
Autor: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs
