„Osam planina“ Paola Konjetija
Sa preko 30 prodatih prava za strana tržišta, ovaj roman je već osvojio nagrade Strega 2017, Strega Đovani i nagradu Medisis za najbolju stranu knjigu u Francuskoj. Pored planinskog pejzaža, prikaza disfunkcionalne porodice i komplikovanog prijateljstva, „Osam planina“ sadrži dirljivu meditaciju o čoveku u vremenu i prirodi, po čemu podseća na liriku ranog Vordsvorta.
Tihi glas naracije iz prvog lica Pjetra Gastija, stvaraoca dokumentaraca, prožima ovu troslojnu pripovest nostalgijom, onom gorkom čežnjom za kućom. Gastijeva „priča o poreklu“, koja otvara roman, proganjaće Pjetrovu porodicu kao albatros mornara. Pjetrov otac, Đovani, preživeo je lavinu na Alpima, koja je ubila njegovog najboljeg prijatelja, Pjera. Kada su se on i Pjerova sestra venčali, njena porodica ih je prognala. Sada u Milanu, leto provode u malom alpskom selu Grani, gde se Đovani pretvara iz zanesenog usamljenika u energičnog planinara i njegov šestogodišnji sin Pjetro zahteva da ide sa njim.
Prvi deo, „Planina iz detinjstva“ opisuje Pjetrovo druženje, tokom letnjih raspusta, sa Brunom, dečakom koga je upoznao u seocu Grani. Dok lutaju planinama i šetaju sa Đovanijem, Bruno se zbližava sa Pjetrovom porodicom, sve dok ga njegov grubi otac ne pošalje da uči gradnju. Šesnaestogodišnji Pjetro će se sresti ponovo sa Brunom tek kada ode od kuće, rastrzan razmiricama između njegovih roditelja.
Drugi deo, „Kuća pomirenja“ počinje u trenutku kada Đovani iznenada umire. Bruno pomaže Pjetru da izgradi neočekivano nasledstvo, i podigne iz pepela izolovanu ruševinu visoko u planini. Pjetro će kuću nazvati „Barma“, i deliti je sa Brunom smatrajući da je to bila želja njegovog oca Đovanija.
U trećem delu, „Prijatelj zimi,“ Brunovo odbijanje da napusti planinu košta ga farme, ljubavi i deteta. Na poslednjem od nekoliko anksioznih putovanja od Nepala do Grane, Pjetro pronalazi Bruna samog u snegom okovanoj „Barmi“. Lavina ga uči o opasnostima alpskih zima, ali Bruno odbija sve njegove molbe da se spusti.
Veličanstvene, ali brutalne, ove planine su otelotvorenje vremena i nestalnosti uspešno prkoseći ljudskom trudu da ih pripitomi. Priroda će povratiti „Barmu“. I mnogi, baš kao Đovani, planinare kako bi se prisetili mladosti i razmišljali o životu.
Pjetro razume himalajsku poslovicu: poput njegovog oca, on je prešao osam planina, dok je Bruno živeo na vrhu jedne, i ta razlika je oblikovala njihove živote i poglede: „Dugo nakon što sam prestao da idem za njim planinskim stazama, od oca sam naučio da u nekim životima postoje planine na koje čovek ne može da se vrati. Da u životima poput mog i njegovog ne može da se vrati na planinu koja je u centru svih drugih i na početak sopstvene priče. I da onome ko je, poput nas dvojice, izgubio prijatelja na prvoj i najvišoj, ne preostaje ništa drugo nego da obilazi osam planina.“
Izvor: worldliteraturetoday.org
Prevod: Miloš Vulikić
Tihi glas naracije iz prvog lica Pjetra Gastija, stvaraoca dokumentaraca, prožima ovu troslojnu pripovest nostalgijom, onom gorkom čežnjom za kućom. Gastijeva „priča o poreklu“, koja otvara roman, proganjaće Pjetrovu porodicu kao albatros mornara. Pjetrov otac, Đovani, preživeo je lavinu na Alpima, koja je ubila njegovog najboljeg prijatelja, Pjera. Kada su se on i Pjerova sestra venčali, njena porodica ih je prognala. Sada u Milanu, leto provode u malom alpskom selu Grani, gde se Đovani pretvara iz zanesenog usamljenika u energičnog planinara i njegov šestogodišnji sin Pjetro zahteva da ide sa njim.
Prvi deo, „Planina iz detinjstva“ opisuje Pjetrovo druženje, tokom letnjih raspusta, sa Brunom, dečakom koga je upoznao u seocu Grani. Dok lutaju planinama i šetaju sa Đovanijem, Bruno se zbližava sa Pjetrovom porodicom, sve dok ga njegov grubi otac ne pošalje da uči gradnju. Šesnaestogodišnji Pjetro će se sresti ponovo sa Brunom tek kada ode od kuće, rastrzan razmiricama između njegovih roditelja.
Drugi deo, „Kuća pomirenja“ počinje u trenutku kada Đovani iznenada umire. Bruno pomaže Pjetru da izgradi neočekivano nasledstvo, i podigne iz pepela izolovanu ruševinu visoko u planini. Pjetro će kuću nazvati „Barma“, i deliti je sa Brunom smatrajući da je to bila želja njegovog oca Đovanija.
U trećem delu, „Prijatelj zimi,“ Brunovo odbijanje da napusti planinu košta ga farme, ljubavi i deteta. Na poslednjem od nekoliko anksioznih putovanja od Nepala do Grane, Pjetro pronalazi Bruna samog u snegom okovanoj „Barmi“. Lavina ga uči o opasnostima alpskih zima, ali Bruno odbija sve njegove molbe da se spusti.
Veličanstvene, ali brutalne, ove planine su otelotvorenje vremena i nestalnosti uspešno prkoseći ljudskom trudu da ih pripitomi. Priroda će povratiti „Barmu“. I mnogi, baš kao Đovani, planinare kako bi se prisetili mladosti i razmišljali o životu.
Pjetro razume himalajsku poslovicu: poput njegovog oca, on je prešao osam planina, dok je Bruno živeo na vrhu jedne, i ta razlika je oblikovala njihove živote i poglede: „Dugo nakon što sam prestao da idem za njim planinskim stazama, od oca sam naučio da u nekim životima postoje planine na koje čovek ne može da se vrati. Da u životima poput mog i njegovog ne može da se vrati na planinu koja je u centru svih drugih i na početak sopstvene priče. I da onome ko je, poput nas dvojice, izgubio prijatelja na prvoj i najvišoj, ne preostaje ništa drugo nego da obilazi osam planina.“
Izvor: worldliteraturetoday.org
Prevod: Miloš Vulikić
