U potpunosti se slažem sa devizom „živi i pusti druge da žive“, ali roman „Opaka“ se posebno potrudio da ne bude samo provokativan na gotovo svakoj stranici već i da glavna junakinja ne mari mnogo za drugi deo ove devize – „pusti druge da žive“. To je diplomatski način da kažem da je reč o serijskom ubici, ženi na koju nikada ne bih volela da naletim u životu. Moglo bi se reći da je „Opaka“ laka za čitanje ako se izuzme Alvino divlje ludilo, ali to bi bilo kao da kažemo da je „Majn Kampf“ pristojan politički traktat ako se izuzme činjenica da je Hitler želeo da pobije sve Jevreje.

Iako je reč o drugom delu trilogije, možete ga čitati i zasebno jer na početku postoji detaljna rekapitulacija seksa i ubistava koji su se odigrali u „Ludoj“. Svakom čitaocu je naravno jasno da je ovo nerealna priča koja je tu da nas zabavi dok glavna junakinja naokolo bode, gazi i spaljuje mnogo, uglavnom, nevinih ljudi.

Alvi je pravi ekstrem kada su u pitanju reakcije na njen lik jer je ili volite ili mrzite. Iznenađujuće je koliko ima onih koji spadaju u prvu kategoriju, a sama autorka smatra da je stvorila feminističku heroinu novog doba. Sa time se mnogi možda neće složiti jer je Alvi moralno posrnuli ubica megaloman, ali nam flešbekovi pružaju uvid u njeno odrastanje i život koji je vodila što donekle objašnjava njeno ponašanje.

Priznajem da mi je ludilo koje ovaj roman donosi bilo zabavno. Preporučila bih ovu trilogiju onima koji su uživali u trilogiji „Maestra“ L. S. Hilton.

Izvor: serendipitousreads.com   
Prevod: Dragan Matković