Oksfordski istoričar Piter Frankopan, autor bestselera „Putevi svile“ govori o „vremenu Azije“
Istoričari moraju da budu hrabri, „u suprotnom nema svrhe pisati istoriju“, kaže profesor istorije na Oksfordu Piter Frankopan.
U njegovoj knjizi „Putevi svile: Nova istorija sveta“, pokušao je da ispriča iznese sveta iz druge perspektive ̶ „zašto mi stalno govore o važnosti Sredozemlja kao kolevke civilizacije kad mi se činilo očiglednim da civilizacija zapravo nije nastala tamo“, piše u predgovoru.
„Pravo žarište, ’Sredozemlje’ u doslovnom značenju središte sveta, ne nalazi se uz more koje razdvaja Evropu i severnu Afriku, nego u samom srcu Azije.“
Na kraju knjige od 656 strana, Frankopan zaključuje: „Putevi svile sada se ponovo uzdižu – mada mnogi to ne vide ili prenebregavaju.“
Nakon što je elaborirao istorijski razvoj Puteva svile od njihovog nastanka pre više od 2000 godina i to iz različitih perspektiva, poput vere, trgovine, ratova i bolesti, Frankopan piše: „Lako je osetiti zbunjenost i nemir pred raseljavanjem i nasiljem u islamskom svetu, pred verskim fundamentalizmom, pred sukobima Rusije sa susedima ili borbom Kine protiv ekstremizma u zapadnim oblastima.“ I dodaje: „Ipak, ono čemu prisustvujemo jesu porođajni bolovi regiona koji je nekada vladao intelektualnom, kulturnom i ekonomskom sferom i koji se sada ponovo rađa.“
Brojni kritičari su mu zamerili da je u zaključku „preterano optimističan“. Frankopan na to kaže: „Nisam optimističan. Samo kažem da postoji deo sveta koji pokreće i na koji najviše utiču promene i oduvek je bio takav.“
Svet je u procesu promene i „mogu da pokušam da odgovorim, ali ključna stvar je da se promena ne dešava u periodu od jedne nedelje, meseca ili godine. Videćemo šta će se desiti“, kaže Frankopan.
Promenu pripisuje onome što se dešava u Iraku, Avganistanu, Pakistanu, Indiji, Kini, pa čak i poslednjoj fazi Sovjetskog saveza pre 25 godina. „To je bio početak promene. Živimo u vremenu Azije.“
U kontekstu Inicijative Pojasa i Puta, Frankopan kaže da je najveći izazov za Kinu potreba da se neprestano pravda ostatku sveta. „To je teško. U Kini već vlada snažno mišljenje, ne samo unutar vlasti, već i među narodom, da su kinezi vrlo posebni, kineska kultura je veoma bogata, a istorija snažna.“
„Nema potrebe da se ovako pravdaju“. Bolje da nađu što više prijatelja, kaže Frankopan.
Od kako je objavio „Puteve svile“ 2015. godine, prodao je preko milion primeraka u Engleskoj i brojnim drugim zemljama, poput Francuske, Koreje, Rusije, Španije i Švedske, što je od knjige napravilo svetski bestseler.
Kineski prevod objavljen je u septembru prošle godine i od tada je prodato više do 500.000 primeraka.
Izvor: telegraph.co.uk
Prevod: Miloš Vulikić
Foto: Jonathan Ring
U njegovoj knjizi „Putevi svile: Nova istorija sveta“, pokušao je da ispriča iznese sveta iz druge perspektive ̶ „zašto mi stalno govore o važnosti Sredozemlja kao kolevke civilizacije kad mi se činilo očiglednim da civilizacija zapravo nije nastala tamo“, piše u predgovoru.
„Pravo žarište, ’Sredozemlje’ u doslovnom značenju središte sveta, ne nalazi se uz more koje razdvaja Evropu i severnu Afriku, nego u samom srcu Azije.“
Na kraju knjige od 656 strana, Frankopan zaključuje: „Putevi svile sada se ponovo uzdižu – mada mnogi to ne vide ili prenebregavaju.“
Nakon što je elaborirao istorijski razvoj Puteva svile od njihovog nastanka pre više od 2000 godina i to iz različitih perspektiva, poput vere, trgovine, ratova i bolesti, Frankopan piše: „Lako je osetiti zbunjenost i nemir pred raseljavanjem i nasiljem u islamskom svetu, pred verskim fundamentalizmom, pred sukobima Rusije sa susedima ili borbom Kine protiv ekstremizma u zapadnim oblastima.“ I dodaje: „Ipak, ono čemu prisustvujemo jesu porođajni bolovi regiona koji je nekada vladao intelektualnom, kulturnom i ekonomskom sferom i koji se sada ponovo rađa.“
Brojni kritičari su mu zamerili da je u zaključku „preterano optimističan“. Frankopan na to kaže: „Nisam optimističan. Samo kažem da postoji deo sveta koji pokreće i na koji najviše utiču promene i oduvek je bio takav.“
Svet je u procesu promene i „mogu da pokušam da odgovorim, ali ključna stvar je da se promena ne dešava u periodu od jedne nedelje, meseca ili godine. Videćemo šta će se desiti“, kaže Frankopan.
Promenu pripisuje onome što se dešava u Iraku, Avganistanu, Pakistanu, Indiji, Kini, pa čak i poslednjoj fazi Sovjetskog saveza pre 25 godina. „To je bio početak promene. Živimo u vremenu Azije.“
U kontekstu Inicijative Pojasa i Puta, Frankopan kaže da je najveći izazov za Kinu potreba da se neprestano pravda ostatku sveta. „To je teško. U Kini već vlada snažno mišljenje, ne samo unutar vlasti, već i među narodom, da su kinezi vrlo posebni, kineska kultura je veoma bogata, a istorija snažna.“
„Nema potrebe da se ovako pravdaju“. Bolje da nađu što više prijatelja, kaže Frankopan.
Od kako je objavio „Puteve svile“ 2015. godine, prodao je preko milion primeraka u Engleskoj i brojnim drugim zemljama, poput Francuske, Koreje, Rusije, Španije i Švedske, što je od knjige napravilo svetski bestseler.
Kineski prevod objavljen je u septembru prošle godine i od tada je prodato više do 500.000 primeraka.
Izvor: telegraph.co.uk
Prevod: Miloš Vulikić
Foto: Jonathan Ring
