Tribina Laguninog književnog kluba prvog petka u julu bila je posvećena kultnom autoru postmodernističke američke proze Tomasu Pinčonu i njegovom novom romanu „Probna faza“ koji je objavljen u ediciji „Amerikana“.

Uz povremene izlete u darknet i na Long Ajland, Tomas Pinčon nam daje istorijsku romansu o Njujorku u ranim danima interneta ali predočava i američku paranoju pre i posle 11. septembra.

Godina je 2001. u Njujorku, Gugl još nije izašao na berzu, Majkrosoft je oličenje Carstva zla, Silicijumska aleja je grad duhova. Možda u igri nema toliko novca koliko je bilo na vrhuncu tehnološke groznice, ali svejedno ne manjka prevaranata koji žele da ugrabe deo onoga što je preostalo.

Maksina Tarnou drži malu agenciju za istraživanje prevara na Menhetnu. Sledi sopstvena pravila – u torbici nosi beretu, posluje sa ološem, hakuje tuđe račune u banci. Inače, ona je jedna prosečna zaposlena majka – ima dva sina u osnovnoj školi, mori je večito pitanje hoće li se pomiriti sa bivšim mužem, živi u pristojnom delu grada – sve dok ne počne da se bavi finansijama jedne velike firme za računarsku bezbednost.

O Pinčonu i romanu „Probna faza“ govorili su spisateljica Marija Pavlović i pisac i književni kritičar Srđan Srdić.

Za Srdića, Pinčon je „glas“: „Tako najlakše mogu da ga kvalifikujem. Imali smo dva takva slučaja u američkoj književnosti, jedan je ovaj koji još uvek traje, Pinčonov, a drugi je onaj radiklniji, Selindžerov, koji je odbijao kontakt s bilo kim, dok je Pinčon prosto počeo da se ponaša kao pojedini od njegovih junaka, on se ’samomistifikovao’.“

Srdić smatra da Pinčon nastavlja liniju koja dolazi ne samo iz anglosaksonske književnosti od Sterna nego i od Servantesa: „To su pisci koji se bave ’demoliranjem’ teksta, ono što je Stern počeo da radi u romanu ’Tristram Šendi’, Pinčon radi svih ovih decenija... Mislim da nema mnogo onih koji su seli i istinski pročitali Pinčona. Govorimo o jezički veoma zahtevnoj književnosti, prevodioci znaju.“

Za Mariju Pavlović Pinčon je izuzetno važan autor s kojim deli i sličan stil „demoliranja teksta“. Ona smatra da je „u ovom romanu više nego u njegovim drugim delima, Njujork kao lik važan aspekt, a zanimljive su i prva i poslednja scena sa decom protagonistkinje. Autor kao da želi da kontrastira tu brzo stečenu zrelost dece nakon 11. septembra. Čini mi se da je to veoma važno kao potencijalno žanrovsko obeležavanje. Ovo je pseudotriler sa jakim ženskim likom. Takođe, tema je i traganje za sagledavanjem stvarnosti na neki razumljiv način, sagledivom realnošću. Ostalo je otvoreno pitanje da li su neke stvari čista paranoja kolektivne svesti američkog naroda u jednom specifičnom istorijskom momentu i na koji način traganje funkcioniše u vreme interneta. Spuštanje u deep web je u romanu veoma važna tema i u tom smislu se ta potraga račva na potragu u fizičkoj realnosti i u internet realnosti, tako da se i motiv potrage i trilera polazi iz jedne žanrovske postavke a odlazi u neki potpuni apsurd ili paranoju“.

Ono oko čega su se učesnici tribine složili jeste da je Pinčon jedan od najvećih savremenih autora i u romanu „Probna faza“ je pokazao da je „nepopravljivo savremen i da njegove reference mogu biti bliske i tinejdžerima danas“.

Srdić smatra da „kod Pinčona imamo parodiju na parodiju na parodiju… i tu je ključ neshvatljivosti njegovih knjiga. Čovek mora da zna šta on ’gađa’, a prevodilac ima problem u gotovo svakoj rečenici. Ima mnogo aluzija, poluvidljivih stvari do nevidljivih. U ’Probnoj fazi’ Pinčon je sentimentalan. Ovde prvi put nema igre i tu me iznenadio. Zaista nema igre.“

Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za 3. avgust, a tema će biti roman „Sedam sestara“ Lusinde Rajli. Ovaj roman je na popustu 30% do 3. avgusta u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.