U kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi SKC 4. februara je održana promocija knjige „Manastir“ Milomira Đukanovića. O knjizi su, osim autora, govorili književnici Srba Ignjatović i Milisav Savić, kao i književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov.
Književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov rekao je da je ovo delo zanimljivo, uspelo i intrigantno i da se ne može čitati odjednom, već zahteva pažnju i analitičnost, što dokazuje da nije nastajalo jednostavno i u kratkom vremenu. „Ukrštajući vremenske planove, autor je želeo da progovori o prelomnom periodu naše novije istorije, kada su se stara društvena konstrukcija i duhovne i praktične navike doslovno posuvraćivale i razgrađivale. Tako se u jednoj posuvraćenoj optici, u kojoj se jasno vidi kako se aktiviraju ironija, humor i najviše groteska, dešavaju stvari baš kao iz one filmske sekvence iz ’Balkanskog špijuna’, gde Ilija Čvorović kaže da ništa nije onako kao što izgleda. Sledeći tu logiku, veoma je uverljivo svoje likove izgradio Milomir Đukanović. Ali on to nije želeo samo da bi oni nama bili zanimljivi i dobri. To je sumrak vrednosti, razgradnja države po onim šavovima o kojima običan čovek nikada ne misli.“
Književnik Srba Ignjatović govorio je o glavnom junaku „Manastira“ Anastasu Jovanoviću, čukununuku našeg prvog gravera, litografa, istorijske figure. „On je ono što se zove podeljena ličnost, pride je psihotična osoba. Dakle, on pati od nekog gotovo psihijatrijskog problema, mada autor nema potrebe da se time bavi niti da to tumači. On neprestano čuje glasove koji ga progone i taj preplet svesti je u vezi s nečim što bismo mogli da nazovemo prostorom junakove svesti. Često dolazi do preklapanja imaginarnog prostora sa realnim. To je jedno konstruktivno načelo, obrazac koji je Đukanović usavršio i plodno, ubedljivo i sa lirskim nabojem upotrebio u pretežnom delu romana. To mu je dalje omogućilo da činjenice realnosti i ceo taj naboj devedesetih godina blago stavi u podtekst. Druga partija se vraća na poznati postupak linearnog kazivanja, najbliža je pripoveci, a onda dolazi pomenik, koji daje povratno svetlo na priču, a malo je i dosoli, mistifikuje.“
Književnik Milisav Savić je rekao da knjizi zavodljivost daju delovi u kojima se ispoljava autorov dar aforističara i humoriste. „Cela ta priča koja se zbiva u kafani ima jaku dozu satiričnog i humorističnog i nije ovde badava pomenut Gogolj, jer to je u njegovoj tradiciji. Ali ima i Bulgakovljevih elemenata – ta đavolska atmosfera odlično je uklopljena u tim situacijama. Što se tiče formalnih osobina koje su nove u njegovom postupku izdvojio bih to što je roman pisan u polifonijskom tonu. Da bi se premestio sa jednog glasa na drugi, autor je osmislio da se u glavnom junaku pojavljuju razni glasovi, a da bi u tome još bolje uspeo, poslužio se trikom ’deus ex machina’, izumom koji dozvoljava naratoru da uđe u svest svakog junaka.“
Na samom kraju, autor je rekao da je ova knjiga drugačija od njegovih prethodnih, jer svakim novim izdanjem želi da čitaocima pruži nov doživljaj i osvrnuo se na neke komentare da ona možda i nije došla u pravo vreme. „Ima u ovoj knjizi mnogo likova koji podsećaju na likove iz naše bliske političke prošlosti, ali to me ne brine mnogo. Književnost nastoji da bude iznad politike.“
Knjigu „Manastir“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Književnik Srba Ignjatović govorio je o glavnom junaku „Manastira“ Anastasu Jovanoviću, čukununuku našeg prvog gravera, litografa, istorijske figure. „On je ono što se zove podeljena ličnost, pride je psihotična osoba. Dakle, on pati od nekog gotovo psihijatrijskog problema, mada autor nema potrebe da se time bavi niti da to tumači. On neprestano čuje glasove koji ga progone i taj preplet svesti je u vezi s nečim što bismo mogli da nazovemo prostorom junakove svesti. Često dolazi do preklapanja imaginarnog prostora sa realnim. To je jedno konstruktivno načelo, obrazac koji je Đukanović usavršio i plodno, ubedljivo i sa lirskim nabojem upotrebio u pretežnom delu romana. To mu je dalje omogućilo da činjenice realnosti i ceo taj naboj devedesetih godina blago stavi u podtekst. Druga partija se vraća na poznati postupak linearnog kazivanja, najbliža je pripoveci, a onda dolazi pomenik, koji daje povratno svetlo na priču, a malo je i dosoli, mistifikuje.“
Književnik Milisav Savić je rekao da knjizi zavodljivost daju delovi u kojima se ispoljava autorov dar aforističara i humoriste. „Cela ta priča koja se zbiva u kafani ima jaku dozu satiričnog i humorističnog i nije ovde badava pomenut Gogolj, jer to je u njegovoj tradiciji. Ali ima i Bulgakovljevih elemenata – ta đavolska atmosfera odlično je uklopljena u tim situacijama. Što se tiče formalnih osobina koje su nove u njegovom postupku izdvojio bih to što je roman pisan u polifonijskom tonu. Da bi se premestio sa jednog glasa na drugi, autor je osmislio da se u glavnom junaku pojavljuju razni glasovi, a da bi u tome još bolje uspeo, poslužio se trikom ’deus ex machina’, izumom koji dozvoljava naratoru da uđe u svest svakog junaka.“
Na samom kraju, autor je rekao da je ova knjiga drugačija od njegovih prethodnih, jer svakim novim izdanjem želi da čitaocima pruži nov doživljaj i osvrnuo se na neke komentare da ona možda i nije došla u pravo vreme. „Ima u ovoj knjizi mnogo likova koji podsećaju na likove iz naše bliske političke prošlosti, ali to me ne brine mnogo. Književnost nastoji da bude iznad politike.“
Knjigu „Manastir“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
