Promocija knjige „Kralj Milutin“ Luke Mičete održana je u utorak, 17. januara u Delfi Caféu u SKC-u. O biografiji svetog srpskog kralja govorli su istoričar Aleksandar Uzelac, direktorka Artis centra i istoričarka umetnosti Tamara Ognjević i autor. Glumac Lazar Ristovski pročitao je nekoliko odlomaka iz knjige i tako sve prisutne uveo u priču o kralju Milutinu.
Luka Mičeta knjigom „Kralj Milutin – biografija svetog srpskog kralja“ podseća na ovog izuzetnog vladara koji je na prestolu srpske srednjovekovne države proveo gotovo pune četiri decenije (1282–1321), duže od bilo kog Nemanjića. Oslikavajući presudne događaje, ličnosti i istorijske procese balkanske i mediteranske istorije toga vremena, autor podseća i da je u velikoj meri, upravo zahvaljujući Milutinovim državničkim sposobostima, Srbija tada izrasla u najmoćniju državu na Balkanu.
Govoreći o značaju objavljivanja ovakvih dela za srpsku istoriju i kulturu, i o samom kralju Milutinu, istoričarka umetnosti Tamara Ognjević je rekla: „Iako moj kolega Luka Mičeta smatra da je Milutin svoje brakove video kao državne projekte, ja nekako imam osećaj da je on mnogo voleo žene. Taj harizmatičan deo njegove ličnosti ne umanjuje činjenicu da je bio vrlo sposoban vladar. U svakom vremenu, a pogotovo u srednjem veku biti veliki osvajač je podrazumevalo da vam ruke moraju biti ponekad krvave… Popularizacija ovakve istorijske građe i baštine, odnosno ovo što radi Luka Mičeta je nešto što treba apsalutno pozdraviti, kao i činjenicu da izdavačka kuća Laguna, pored čitave lepeze izdanja koje publikuje, promišlja i o ovoj temi, jer nije jednostavno sa tolike vremenske distance pisati o ovako važnoj temi za srpsku kulturu.“
Na tragu svojih prethodnih naslova posvećenih Nemanjićima, Luka Mičeta u ovoj knjizi osvetljava složenu ličnost kralja Milutina, njegovu politiku, mnogobrojne brakove, ktitorsku delatnost, sudbinu njegovih moštiju, kao i spomene na ovog svetog kralja među savremenicima ali i kasnijim pokolenjima.
Govoreći na promociji, Luka Mičeta je istakao da je kralj Milutin zaista zaslužio da se o njemu govori na različite načine, jer je zadužio ne samo srpsku kulturu nego i svetsku kulturnu baštinu. Između ostalog, gradio je vanvremenske bogomolje, kao što je Grčanica i Manastir svetog Arhangela u Jerusalimu, za koji kažu da je bio najveća bogomolja svetog grada.
„Ova biografija namenjena je svima onima koji žele da se upoznaju sa jednom od najvažnijih ličnosti iz srpske istorije i davno prošlim uzbudljivim dobom u kojem je kralj Milutin živeo i stvarao“, smatra istoričar Aleksandar Uzelac, i dodaje da je zbog raznih istorijskih okolnosti možda najnezahvalnije bilo tražiti građu za ovu knjigu, ali je Luka Mičeta uspeo da to uradi tako da sve bude razumljivo široj čitalačkoj publici.
Luka Mičeta novinarstvom se bavi od 1980. godine. Bio je komentator i urednik lista Student; kolumnista podgoričke Pobjede; urednik prvog mesečnika na engleskom jeziku The Drum (B92); komentator i urednik Nina; generalni direktor Tanjuga. Osim knjiga o Nemanjićima u izdanju Lagune objavio je i knjige: „Povratak kralja“, „Sulejman, Hurem i Srbi“ i „Duh pobune“.
Knjigu „Kralj Milutin“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Govoreći o značaju objavljivanja ovakvih dela za srpsku istoriju i kulturu, i o samom kralju Milutinu, istoričarka umetnosti Tamara Ognjević je rekla: „Iako moj kolega Luka Mičeta smatra da je Milutin svoje brakove video kao državne projekte, ja nekako imam osećaj da je on mnogo voleo žene. Taj harizmatičan deo njegove ličnosti ne umanjuje činjenicu da je bio vrlo sposoban vladar. U svakom vremenu, a pogotovo u srednjem veku biti veliki osvajač je podrazumevalo da vam ruke moraju biti ponekad krvave… Popularizacija ovakve istorijske građe i baštine, odnosno ovo što radi Luka Mičeta je nešto što treba apsalutno pozdraviti, kao i činjenicu da izdavačka kuća Laguna, pored čitave lepeze izdanja koje publikuje, promišlja i o ovoj temi, jer nije jednostavno sa tolike vremenske distance pisati o ovako važnoj temi za srpsku kulturu.“
Na tragu svojih prethodnih naslova posvećenih Nemanjićima, Luka Mičeta u ovoj knjizi osvetljava složenu ličnost kralja Milutina, njegovu politiku, mnogobrojne brakove, ktitorsku delatnost, sudbinu njegovih moštiju, kao i spomene na ovog svetog kralja među savremenicima ali i kasnijim pokolenjima.
Govoreći na promociji, Luka Mičeta je istakao da je kralj Milutin zaista zaslužio da se o njemu govori na različite načine, jer je zadužio ne samo srpsku kulturu nego i svetsku kulturnu baštinu. Između ostalog, gradio je vanvremenske bogomolje, kao što je Grčanica i Manastir svetog Arhangela u Jerusalimu, za koji kažu da je bio najveća bogomolja svetog grada.
„Ova biografija namenjena je svima onima koji žele da se upoznaju sa jednom od najvažnijih ličnosti iz srpske istorije i davno prošlim uzbudljivim dobom u kojem je kralj Milutin živeo i stvarao“, smatra istoričar Aleksandar Uzelac, i dodaje da je zbog raznih istorijskih okolnosti možda najnezahvalnije bilo tražiti građu za ovu knjigu, ali je Luka Mičeta uspeo da to uradi tako da sve bude razumljivo široj čitalačkoj publici.
Luka Mičeta novinarstvom se bavi od 1980. godine. Bio je komentator i urednik lista Student; kolumnista podgoričke Pobjede; urednik prvog mesečnika na engleskom jeziku The Drum (B92); komentator i urednik Nina; generalni direktor Tanjuga. Osim knjiga o Nemanjićima u izdanju Lagune objavio je i knjige: „Povratak kralja“, „Sulejman, Hurem i Srbi“ i „Duh pobune“.
Knjigu „Kralj Milutin“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
1/14
