Glumac Lazar Ristovski je u utorak, 15. septembra u Delfi Caféu u SKC-u održao prvu beogradsku promociju svoje knjige „Jednostavne priče“ u izdanju Lagune.
O knjizi su na promociji govorili dramaturg i pisac Božo Koprivica, književnik Ljubivoje Ršumović i pisac, novinar i pank muzičar Branko Rosić.
Božo Koprivica je bez ustručavanja konstatovao da je Ristovski napisao priče kojih se ne bi postideo nijedan proslavljeni srpski prozaista. On je umesto klasične preporuke odabrao da pročita pesmu „Ode moja duša“, jer mu se učinilo da je to najbolji „koncentrat“ onoga što sadrže te priče. Koprivica je posebno izdvojio priču „Rođendan“ za koju je kazao da bi ona potpuno odvojena, sama za sebe, zaslužila „Andrićevu nagradu“ za priču godine.
Ljubivoje Ršumović je izrazio uverenje da je Ristovski sigurno čitao Antona Čehova, osim što je glumio u njegovim dramama, jer pokazuje isto majstorstvo dok piše na uzbudljiv i zanimljiv način o običnim, malim ljudima. Kako je zapazio Ršumović, Ristovski i nesvesno unosi u svoje priče male eseje na razne teme, a najviše ga je iznenadilo razmišljanje o mirisu, jer je uveren da o tome niko ranije nije napisao esej. Takođe, Ršumović je zapazio da je Ristovski tokom studija na Fakultetu dramskih umetnosti uspešno savladao sve elemente dobre dramaturgije jer su mu sve priče dramaturški savršene.
Branko Rosić je rekao da obično ima predrasude prema svestranim ljudima, ali je posle intervjua sa režiserom, producentom, glumcem i piscem Lazarom Ristovskim, koji je više nego svestrana osoba, morao da prizna da to sa njim nije slučaj. Posle čitanja prve dve priče, Rosić smatra da zbirka ulazi u furiozan ritam, veoma dobar jezik i iznad svega radnju kojima su opisani pošast privatizacije u malom vojvođanskom selu, ubica i silovatelj takođe iz malog mesta, obične komšije kao recidivi socijalističkog malog čoveka izgubljenog u sadašnjosti, a i novi junaci – bogataši, vlasnici fabrika za proizvodnju farmerki…
Primetivši da upravo izlazi treće izdanje knjige koja se pojavila pre manje od mesec dana voditeljka Vanja Gavrovski je pitala autora da li je očekivao takav uspeh. Ristovski je priznao da uopšte nije razmišljao o uspehu knjige, jer njega zanima samo proces stvaranja bez obzira kojom se granom umetnosti bavi, a pisao je priče kakve bi kao čitalac sam voleo da čita i namerava da tako i nastavi.
Ristovski, koji je objavio i dva kratka romana „Belo odelo“ i „Kako sam dobio Oskara“, svestranost kao glumac dokazao je igrajući u 4000 pozorišnih predstava, glumeći u 73 filma i TV serija, a igrao je i u holivudskim produkcijama. Producirao je i režirao 15 filmova osvajajući nagrade i na evropskim festivalima.
Božo Koprivica je bez ustručavanja konstatovao da je Ristovski napisao priče kojih se ne bi postideo nijedan proslavljeni srpski prozaista. On je umesto klasične preporuke odabrao da pročita pesmu „Ode moja duša“, jer mu se učinilo da je to najbolji „koncentrat“ onoga što sadrže te priče. Koprivica je posebno izdvojio priču „Rođendan“ za koju je kazao da bi ona potpuno odvojena, sama za sebe, zaslužila „Andrićevu nagradu“ za priču godine.
Ljubivoje Ršumović je izrazio uverenje da je Ristovski sigurno čitao Antona Čehova, osim što je glumio u njegovim dramama, jer pokazuje isto majstorstvo dok piše na uzbudljiv i zanimljiv način o običnim, malim ljudima. Kako je zapazio Ršumović, Ristovski i nesvesno unosi u svoje priče male eseje na razne teme, a najviše ga je iznenadilo razmišljanje o mirisu, jer je uveren da o tome niko ranije nije napisao esej. Takođe, Ršumović je zapazio da je Ristovski tokom studija na Fakultetu dramskih umetnosti uspešno savladao sve elemente dobre dramaturgije jer su mu sve priče dramaturški savršene.
Branko Rosić je rekao da obično ima predrasude prema svestranim ljudima, ali je posle intervjua sa režiserom, producentom, glumcem i piscem Lazarom Ristovskim, koji je više nego svestrana osoba, morao da prizna da to sa njim nije slučaj. Posle čitanja prve dve priče, Rosić smatra da zbirka ulazi u furiozan ritam, veoma dobar jezik i iznad svega radnju kojima su opisani pošast privatizacije u malom vojvođanskom selu, ubica i silovatelj takođe iz malog mesta, obične komšije kao recidivi socijalističkog malog čoveka izgubljenog u sadašnjosti, a i novi junaci – bogataši, vlasnici fabrika za proizvodnju farmerki…
Primetivši da upravo izlazi treće izdanje knjige koja se pojavila pre manje od mesec dana voditeljka Vanja Gavrovski je pitala autora da li je očekivao takav uspeh. Ristovski je priznao da uopšte nije razmišljao o uspehu knjige, jer njega zanima samo proces stvaranja bez obzira kojom se granom umetnosti bavi, a pisao je priče kakve bi kao čitalac sam voleo da čita i namerava da tako i nastavi.
Ristovski, koji je objavio i dva kratka romana „Belo odelo“ i „Kako sam dobio Oskara“, svestranost kao glumac dokazao je igrajući u 4000 pozorišnih predstava, glumeći u 73 filma i TV serija, a igrao je i u holivudskim produkcijama. Producirao je i režirao 15 filmova osvajajući nagrade i na evropskim festivalima.
1/17
