U petak 6. oktobra u Narodnoj biblioteci „Sveti Sava“ u Aranđelovcu održana je promocija sabranih priča Ive Andrića pod naslovom „Priče“ u izdanju „Lagune“. Izdavača je najpre predstavila urednica književne tribine u biblioteci Vesna Proković i podsetila na izdanje sabranih romana u istoj ediciji, pod naslovom „Romani“, objavljeno 2014. godine.
Urednik u „Laguni“ Dejan Mihailović zatim je govorio o koncepciji izdavanja Andrićevih dela kod ovog izdavača i najavio u istoj opremi i istoj kolekciji i objavljivanje Andrićevih eseja, kao i posebnog izdanja Andrićevih dela iz zaostavštine našeg nobelovca. On je naveo da je u knjigu uvršteno 105 priča koje je Andrić objavio za života i naglasio da je za više od pola veka svog plodnog stvaralačkog rada Andrić napisao više od sto priča koje se mogu uvrstiti u svaku antologiju svetske priče. „Majstor kratke prozne forme, samo naizgled tradicionalan u naraciji i stilu pripovedanja, Andrić zapravo pripada onim velikanima savremene svetske priče koji se uvek čitaju sa novim uzbuđenjem, lako i u dahu“, rekao je Mihailović, „štaviše, kako vreme prolazi, Andrić je sve moderniji.“
Knjiga „Priče“ objavljena je sredinom jula ove godine i doživela je već dva izdanja. Bilo da pripoveda o bosanskim Muslimanima, Turcima ili Jevrejima, o ženama, gradovima ili fratrima, o neobičnim likovima koje je upoznao ili zamislio u Sarajevu, Višegradu ili Beogradu, Andrić sa neodoljivom ironijom, prepoznatljivim i jedinstvenim stilom uspeva u svojim pričama da čitaoca uvek iznova, kako je sam umeo da kaže, „iznenadi nečim poznatim“.
U govoru pod nazivom „O priči i pričanju“, koji je održao prilikom primanja Nobelove nagrade u Stokholmu 1961. godine, Andrić će sam sublimirati svoj pripovedački kredo: „Pripovedač možda priča sam sebi svoju priču, kao dete koje peva u mraku da bi zavaralo svoj strah? Ili je cilj toga pričanja da nam osvetli, bar malo, tamne puteve na koje nas često život baca, i da nam o tom životu, koji živimo ali koji ne vidimo i ne razumemo uvek, kaže nešto više nego što mi, u svojoj slabosti, možemo da saznamo i shvatimo.“
Promociju je zabeležila i TV Šumadija, a snimak možete pogledati ovde:
U govoru pod nazivom „O priči i pričanju“, koji je održao prilikom primanja Nobelove nagrade u Stokholmu 1961. godine, Andrić će sam sublimirati svoj pripovedački kredo: „Pripovedač možda priča sam sebi svoju priču, kao dete koje peva u mraku da bi zavaralo svoj strah? Ili je cilj toga pričanja da nam osvetli, bar malo, tamne puteve na koje nas često život baca, i da nam o tom životu, koji živimo ali koji ne vidimo i ne razumemo uvek, kaže nešto više nego što mi, u svojoj slabosti, možemo da saznamo i shvatimo.“
Promociju je zabeležila i TV Šumadija, a snimak možete pogledati ovde:
