Edicija „Bolero“ izdavačke kuće Laguna, u okviru koje su objavljena dela savremenih hispanoameričkih pisaca, nastala je na osnovu ideje prevodioca i pisca Branka Anđića, koji godinama živi u Argentini. Biblioteka koja je do sada objavila devet naslova, među kojima su i dela Marija Vargasa Ljose, Horhea Franka, Orasija Kasteljanosa Moje i Santjaga Ronkaljola, ima za cilj da nakon zatišja nastalog u godinama nakon buma hispanoameričke književnosti upozna publiku u Srbiji sa savremenim autorima koji stvaraju na prostoru Južne i Srednje Amerike.

Jedna od knjiga iz ove edicije je i „Jesenji pejzaž“ kubanskog pisca Leonarda Padure, koja je bila tema septembarskog izdanja Laguninog književnog kluba koji se održao u petak, 4. septembra u Delfi Caféu u SKC-u.

O knjizi Leonarda Padure i biblioteci „Bolero“ govorili su Silvija Monros Stojaković, hispanistkinja, i Mina Kebin, urednica u Laguni.

Leonardo Padura je rođen u Havani 1955. Poznat je pre svega po seriji romana o detektivu Mariju Kondeu, prvobitno zamišljenoj kao tetralogija „Četiri godišnja doba“ čiji je deo i roman „Jesenji pejzaž“. Njegove knjige prevedene su na mnoštvo jezika i dobitnik je značajnih domaćih i međunarodnih nagrada.

„Teme nasilja, socijalne nepravde, represivnog državnog sistema, političkog totalitarizma, povezuju dela koja su objavljena u okviru edicije ’Bolero’. Ali pre svega sve naslove povezuje kvalitet. Padura je kontroverzna ličnost koja je istovremeno podržavana i osporavana. On je autor koga istovremeno hvale zbog prikazivanja kubanske stvarnosti, ali i osporavaju kao lažnog kritičara“, istakla je Mina Kebin.

Naše znanje o hispanpameričkoj književnosti, prema rečima hispanistkinje Silvije Monros Stojaković, uvek je bilo bočno i mestimično budući da su do sada, nakon prevođenja dela prve generacije autora hispanoameričkog romana, dela pisaca iz Latinske Amerike retko objavljivana u Srbiji. Sam naziv nove edicije, koja će poboljšati trenutnu situaciju – „Bolero“, nosi „vatromet asocijacija“, pre svega, kako kaže, na Kubu, čiji je autor Leonardo Padura i bio tema razgovora prošlog petka.

„Bolero je njihanje koje prati samo more. Uvek se nadovezuje na naredni talas. Bolero je kada se pati. A bolero peva i okoreli islednik, glavni lik romana ’Jesenji pejzaž’ Mario Konde, koji na neki način predstavlja alter ego samog pisca. Kao što junak, koji želi da ostavi policijsku karijeru razočaran u ljudski rod, željno čeka da stigne uragan koji će očistiti svet i razmišlja o tome da napiše knjigu, tako je i Padura postao glas svoje generacije, one koja je rođena nakon revolucije i koja je uvidela da je priča o svetloj budućnosti potrošena“, objasnila je Silvija Monros Stojaković.

Iako roman ima klasičan trilerski zaplet, kako ona dodaje, detektiv je zgodan lik koji može da ispriča priču o svim lošim stvarima koje se događaju na Kubi.

„Detektiv se stalno bori sa pritiskom da li da napiše knjigu ili ne. Padura je to rešio. Iako na Kubi ima cenzure, zvanična Havana ima veću muku kako da se postavi u odnosu na pisce koji žive u izgnanstvu nego na one kod kuće“, naglašava hispanistkinja.

Detektiva Marija Kondea zanima zašto su ljudi postali gramzivi i zli, kako su se neki od njih pomirili sa trenutnom situacijom i zašto ne žele da se bore za bolju budućnost, napomenula je Mina Kebin.

„Padura kritikuje i savremenu Kubu, ali i onu pre Revolucije. Njega zanima kako se desilo da ta plemenita ideja posrne. Noar mu zato daje bogatstvo i specifičnu atmosferu, a glavni lik slobodu da izrazi svoje mišljenje bez obzira na društvo u kojem živi“, zaključuje Mina Kebin.