Lagunin književni klub polako stiče svoje zasluženo mesto na kulturnoj mapi Beograda. Delfi Café u SKC-u bio je ispunjen do poslednjeg mesta na tribini koja je održana prvog petka u novembru. Tema tribine bila je „Priča o ljubavi i tami“ Amosa Oza.

Posetioci se polako navikavaju da dolaze pripremljeni i da postavljaju pitanja što ovakvoj razmeni mišljenja daje dinamiku.

O „jednom od najduhovitijih, najtragičnijih i najdirljivijih romana“, kako je Gardijan preneo, govorili su prevodilac Žermen Filipović, književnik Filip David, i teoretičar, kritičar i publicista Miroljub Stojanović.

Žermen Filipović je istakla da je „Priča o ljubavi i tami“ Ozovo životno delo u kojem je nakon pola veka progovorio i o svojoj majci koja je podlegla depresiji i ubila se kada je imao dvanaest godina. Pisac zatim priča o svom odlasku od kuće sa petnaest godina i svom boravku u kibucu koji ga je formirao kao ličnost levičarskih opredeljenja, nasuprot ocu koji je bio konzerevativac, i čoveka koji će se celoga života zalagati za razumevanje drugoga, u slučaju Izreaela, za sporazum između Jevreja i Palestinaca.

Stavljajući Oza u širi kontekst, dobitnik Ninove nagrade Filip David je istakao da on pripada izraelskoj književnosti jer piše na hebrejskom, za razliku od „jevrejske književnosti“ u koju spadaju pisci iz srednje Evrope koji su bili po poreklu Jevreji ali su pisali na jezicima zemalja u kojima su živeli. Igrom slučaja oni su izvršili veliki uticaj na američku književnost prenoseći u taj deo sveta srednjoevropski duh.

„Kao jedan od najboljih izraelskih živih pisaca Oz je postao ugledni i cenjeni politički komentator i pobornik mira na Bliskom istoku“, istakao je David.

Preporučujući knjigu onima koji je do sada nisu čitali David je podvukao da je Ozov roman istovremeno porodična istorija i istorija stvaranja izraelske države u čemu je neposredno učestvovao kao član Intifade. Davida je duboko dirnula piščeva porodična priča ispunjena snažnim osećanjima, pre svega prema majci.

Miroljub Stojanović je rekao da Oz ne pripada samo velikim intelektualcima savremenog Izraela već da ga je Tajms svrstao među sto najvećih intelektualaca sveta. Prema njegovom mišljenju knjiga nije samo roman niti memoari već spada u evokativne romane. To znači da ovakvo delo danas nema premca u svetu, „njegovi flešbekovi na neke epizode iz prošlosti fascinantni su, što pokazuje književno majstorstvo prvoga reda.“ Govoreći o Ozovoj prozi Stojanović je ocenio: „Ljubav i tama su dve moće sile koje prožimaju izuzetnu i dirljivu priču.“

Žermen Filipović je, osvrćući se na stilističke kvalitete Ozovog dela koje je pisao šest godina, kazala da je ovaj roman „jedna literarna polifonija, i kako je sam pisac otkrio, najteže mu je bilo da sa ličnog plana prelazi na opšti i obrnuto, ali on insistira da to nije autobiografija jer u knjizi ima mnogo fikcije.“

Stojanović vidi snažan uticaj nekih velikana ruske književnosti (Čehov, Dostojevski, Tolstoj), ali Oz te uticaje veoma vešto inkorporira u sopstveni iskaz što je odlika postmodernista.

David smatra da je bitna karaktersitika Ozove proze to što da je pisana jednostavno, a pritom se bavi važnim temama, dok Stojanović smatra da je najveći kvalitet Ozove proze spontanost i „da je on pisac minimalističkog stila koji stvara iluziju da lako piše.“

Sledeća tribina Laguninog književnog kluba biće održana prvog petka u decembru (4. decembar) od 18 sati u Delfi Caféu u SKC-u a tema će biti novela Simon de Bovoar „Nesporazum u Moskvi“, koja je na popustu od 30 odsto u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.

Do novog susreta!