„Moja omiljena supruga“ novi je roman popularnog britanskog pisca Tonija Parsonsa. To je priča o mladom bračnom paru, londonskom advokatu Bilu Holdenu i njegovoj ženi Beki, koji odlučuju da se s četvorogodišnjom kćerkicom presele u Šangaj, gde se Bilu nudi odlična prilika za napredovanje u karijeri. Ali, Šangaj je i grad iskušenja, gde se burno stvara bogatstvo i raspadaju brakovi. Porodica Holden živi u šangajskom Rajskom naselju raskošnom stambenom bloku punom drugih supruga, prelepih devojaka koje izdržavaju bogati tuđi muževi, kakva je i Ðinđin Li. Kao moto, na početku romana stoji kineska poslovica: Čovek s dve kuće izgubiće razum. Čovek s dve žene izgubiće dušu. Ovu Parsonsovu knjigu, kao i sve njegove dosadašnje romane (Čovek i dečak, Za moju malu, Čovek i žena, Prava porodica, Naše nezaboravljene priče) objavila je Laguna u prevodu Nenada ulića.

Toni Parsons je rođen u činovničkoj porodici u londonskom Ist Endu. Kada mu je bilo dvadeset godina zaposlio se u fabriku za proizvodnju džina. Potom je postao muzički novinar i pratio je eksploziju panka i novog talasa. Njegovi intervjui s grupama kao što su The Clash, Sex Pistols, Blondie, Talking Heads i Ramones načinili su ga kultnom figurom među mladima Engleske. Sada je kolumnista Dejli Mirora. Živi u Londonu odakle je i govorio za Vijesti.

Roman „Moja omiljena supruga“ opisali ste kao klasičnu ljubavnu priču 21. veka. Možete li to pojasniti?
- To je ljubavna priča koja se može desiti samo u naše doba. Moja omiljena supruga je priča o mladom britanskom advokatu koji se sa svojom suprugom i kćerkom seli u Šangaj, a potom se zaljubljuje u ljubavnicu bogatog Kineza. To se može samo sada desiti. Pre 21. veka, muškarac, kao moj junak nije se morao odseliti u Šangaj. To je priča u kojoj se reflektuje promena našeg sveta, a to se dešava sada.

U zapletu romana je ljubavna priča, ali ovo je takođe i socijalna priča koja pokazuje koliko se kinesko društvo menja, zar ne?
- Nadam se da Moja omiljena supruga daje istinitu i tačnu sliku šta je Kina zapravo. Ima više slobode nego ikada, bogatija je nego što je bila i više ljudi je ostavljeno u bedi. Ali postoje i užasni problemi zagađenost, korupcija i naravno tu je i jednopartijska država. Pokušao sam da prikažem i dobro i loše u njoj.

Opisali ste Šangaj kao grad buma, sa bogatim apartmanima, lepim mestima, ali sa druge strane, provincije u Kini su zapuštene i siromašne. Jaz je veliki. Kako Vi gledate na te razlike?
- Razlike između bogatih i siromašnih su neverovatne one skoro da ne mogu da se zamisle. 300 miliona ljudi živi udobnim životom, voze lepe automobile, piju kapućino i kupuju dizajnirane torbe, dok preko milijardu Kineza preživljava u pravom ruralnom siromaštvu sa manje od 10 dolara dnevno.

Jedan od fenomena moderne Kine su druge žene ili moderne ljubavnice. Da li one zaista žive u kavezima za ptice, apartmanima koje im poklanjaju bogati ljubavnici i na način kako ste opisali Ðinđin u romanu?
- Portret života koje vode u Šangaju Ðinđin i ostale druge žene je vrlo tačan. Ja sam tamo proveo određeno vreme, razgovarao sam sa devojkama i posmatrao sam njihove živote. Mislim da se takva situacija ponavlja u bilo kom velikom gradu - bogat, stariji muškarac ima mladu, siromašnu, prelepu devojku za ljubavnicu. To je susret ekonomije i seksa. I dešava se svugde. Ali u Kini, posebno u Šangaju to je široko rasprostranjeno i institucionalizovano. To je u suštini XXI-vekovna verzija njihovog starog sistema konkubina.

U centru svih Vaših romana su odnosi među ljudima. Najznačajnije pitanje u romanu „Moja omiljena supruga“ bilo bi, može li muškarac pošteno voleti dve žene? Vaš odgovor je?
- Možete voleti dve žene svim srcem, ali to ne možete izvesti u stvarnom životu. Prava ljubav zahteva da napravite izbor. Tako da su naša srca sposobna da vole više od jedne osobe, ali naši životi nisu.

Napisali ste u romanu da će kineska privreda biti jedna od najvećih u narednim dekadama. Kakva su Vaša lična predviđanja o Kini?
- Ne mislim da će Kina neophodno preteći svet. Čak iako njena privreda postane jedna od najvećih u svetu, oni će imati na stotine miliona siromašnih ljudi. I ja ne mislim da će ikada imati demokratiju, zemlja je toliko ogromna da bi takav sistem funkcionisao. Pa iako Kina nastavi da se razvija, ona nikada neće biti raj.

Ima li nagoveštaja da bi roman „Moja omiljena supruga“ mogao biti preveden na kineski jezik? Kakve bi bile reakcije Kineza na Vaš roman?
- Po planu „Moja omiljena supruga“ biće štampana u Kini i na kineskom jeziku u januaru 2009. Ali, ne znamo što će se desiti, jer sigurno je da će neke stvari biti izbačene iz knjige u Kini - svako pominjanje Tibeta, Tajvana ili pominjanje masakra na trgu Tijananmen, za početak. Tako da ćemo morati da pričekamo i da vidimo. Ali Kinezi koji su već pročitali knjigu kažu da ona prikazuje njihovu zemlju na istinit i moćan način. Ja mislim da će Kinezi voleti „Moju omiljenu suprugu“, ako budu imali šansu da pročitaju knjigu.

Vujica OGNJENOVIĆ