O knjizi „Razumenka i Pletisanka“ Violete Jović: Tamo gde pitanja počinju

Postoje knjige koje te malo protresu, onako lepo, kao kad otkriješ nešto novo u nečemu što si mislio da već znaš. Upravo takva je nova knjiga Violete Jović „Razumenka i Pletisanka“. To je ona vrsta priče koja se rađa negde između razuma i sna, na onoj tankoj, magičnoj niti gde sve deluje moguće. Na prvi pogled lagano, razigrano, skoro kao igra. Ali već posle nekoliko stranica shvatiš da se tu krije nešto mnogo dublje. Kroz razgovor dve vile, priča nas vodi kroz pitanja odrastanja, nedoumice koje svako dete nosi u sebi i onu večitu potragu za balansom – da li više slušati glavu ili srce?

Razumenka i Pletisanka nisu samo junakinje. One su dva glasa koja svako dete (i svaki odrasli, ako ćemo iskreno) ima u sebi. Jedan želi da sve razume, objasni, stavi pod kontrolu. Drugi bi samo da se igra, da mašta i pusti misli da lutaju. Njihov dijalog nije običan i duhovit. On je slojevit, razigran i pomalo nestašan, ispunjen pitanjima koja se ne zadovoljavaju lakim odgovorima, već tiho otvaraju prostor za razmišljanje, sumnju i otkrivanje sveta iz više uglova. To je prosto unutrašnji razgovor koji svi vodimo, samo što ga retko čujemo ovako jasno.

Poseban šarm priči daje „Nit između jave i sna“, koja može da se čita i kao simbol detinjstva u kojem se stvarnost i mašta neprestano prepliću, ali i kao širi simbol života uopšte. Upravo na toj tankoj liniji nastaje najlepša čarolija. Dok Razumenka traga za dokazima, redom i objašnjenjima, Pletisanka se prepušta igri, slobodi i spontanosti. Zajedno, one grade priču koja vrlo uverljivo oslikava savremeno detinjstvo – pomalo ubrzano, ponekad preopterećeno, ali i dalje puno mogućnosti, otvorenih prostora i nevidljivih puteva koje tek treba otkriti.

Jezik knjige je priča za sebe – duhovit, živ i pun igre. Smešne i maštovite kombinacije poput „šerpa-plavi lonac“, razigrane scene i duhoviti dijalozi, kao i pitanja na koja niko nema spreman odgovor, nisu tu samo da nas nasmeju, već da nas uvedu u svet u kojem je u redu zastati i ne razumeti sve odmah. Naprotiv, upravo u tom trenutku nastaje nešto važno, budi se radoznalost, otvara se prostor za razmišljanje i počinje pravo istraživanje sveta kroz igru i maštu.

Posebno je zanimljivo kako u bajkoviti svet Razumenke i Pletisanke Violeta Jović veoma suptilno dopušta da se ušunjaju mobilni telefoni, internet i društvene mreže. Taj sudar fantastičnog i svakodnevnog deluje

sasvim prirodno, gotovo neprimetno, jer je to, u suštini, stvarnost današnje dece. Kroz takvo preplitanje otvaraju se važne i prepoznatljive teme: strah da ćemo nešto propustiti, potreba da stalno budemo „u toku“ i onaj osećaj da smo retko kada zaista odmorni, kao da je pauza postala luksuz.

Tu Pletisanka preuzima ulogu onoga ko donosi odgovor na svaku zapitanost. Ona je razdragani, ali i mudri podsetnik da nije sve u znanju, brzini i kontroli, već i u igri, mašti i sposobnosti da se na trenutak stane, udahne i dozvoli sebi da ne mora sve odmah da bude jasno. Tiho, ali uverljivo, ona podseća da je u redu ne znati sve, da je igra podjednako važna kao i učenje, i da mašta nikako nije gubljenje vremena. Njena poruka je jednostavna, ali snažna – znanje nije isto što i gomila informacija, a unutrašnji mir ne dolazi iz stalne kontrole, već iz ravnoteže između razmišljanja i prepuštanja, između onoga što znamo i onoga što osećamo.

I upravo tu leži najveća vrednost ove knjige. Ona ne drži lekcije, ne nameće odgovore. Ona postavlja pitanja, podstiče na razmišljanje i daje prostor detetu da samo pronađe svoj put. Da pogreši, da mašta, da stane, da nastavi...

Kao mala filozofska priča upakovana u igru, „Razumenka i Pletisanka“ nas tiho uči nečemu važnom – nije poenta da izaberemo između razuma i mašte, već da naučimo da ih držimo zajedno.

I možda najlepša poruka od svih jeste upravo ta:

Ne moraš sve odmah da razumeš. Ponekad je sasvim dovoljno da sanjaš

i da se zapitaš „šta ako“.

Autor: Dr Elizabeta Georgiev