„Novi putevi svile“ Pitera Frankopana: Svi putevi su nekad vodili u Rim - danas vode u Peking
Kada je knjiga „Putevi svile: nova istorija sveta“ objavljena 2015. godine uzrujala je mnoge. Knjiga je prodata u više od milion primeraka širom sveta, provela je osam meseci na listi 10 najčitanijih knjiga Sandej tajmsa i bila najprodavanija u Velikoj Britaniji, Persijskom zalivu, Indiji i Kini.
„Kao pisac sam se nadao da će ljudi čitati moje delo i u njemu uživati, no kao istoričar i profesor odavno sam utvrdio da ono čime želim da se bavim retko kada izaziva zanimanje drugih... Zbog toga me je uspeh 'Puteva svile' iznenadio.“
Ispostavilo se da mnogo ljudi zapravo želi da zna više o svetu, o drugim narodima, kulturama i oblastima s blistavom prošlošću. Pokazalo se da mnoge zanima istorija čija je žiža pomerena s poznate priče o prevlasti Evrope i Zapada nad Azijom i Istokom. Interesovanje je privukao pogled na ulogu veza koje su hiljadama godina povezivale kontinente i bile nazvane putevi svile.
U nastavku svog prvog hita, profesor svetske istorije na Oksfordu, Frankopan je odlučio da, nakon tri godine (2018), napiše nastavak, tačnije epilog, svog sagledavanja puteva svile i njihove neposredne budućnosti u knjizi „Novi putevi svile“, ponovo u izdanju Lagune.
„Putevi svile“, nastavio je Frankopan, „zapravo služe da označe povezanosti naroda i kontinenata, međusobne isprepletenosti kultura. Time se dobija bolji uvid u to kako su se religije i jezici širili u prošlosti, kako su putovale ideje, kako su se međusobno nadmetale, a narodi pozajmljivali jedni od drugih. Putevi svile pomažu da se razjasni važnost kontrole prirodnih bogatstava i trgovine na velike daljine, a samim tim objašnjavaju porive za slanje ekspedicija preko pustinja, okeana, koji su pomogli usponu carstava.
Putevi svile nam pokazuju kako su duž hiljada kilometara podsticani tehnološki izumi, kako su se širila iskustva vezana za hranu, modu i umetnost, dok su ih često pratili nasilje i bolesti. Tako je“, naglasio je Frankopan, „na novi način sagledana istorija čovečanstva kao sveobuhvatna globalna prošlost.“
Autor je zapazio da se za samo tri godine u svetu mnogo šta promenilo, a njega kao istoričara je zadivilo koliko je svet napredovao u shvatanju prošlosti, zahvaljujući novim tehnologijama.
„Protekle dve-tri godine jasno su pokazale da zemlje na putevima svile (centralne i jugoistočne Azije), bez obzira na to koliko traumatično i komično deluje politički život posle Bregzita i Trampa, jesu ono što je važno u 21. veku. Najvažnije odluke u današnjem svetu ne donose se u Parizu, Londonu Berlinu ili Rimu, kao pre 100 godina ili ranije, pa ni u Vašingtonu, već u Pekingu, Moskvi, Teheranu, Rijadu, Delhiju, Islamabadu, u Kabulu i delovima Avganistana...
„Prošlost sveta oblikovali su događaji na putevima svile, a oblikovaće i njegovu budućnost“, tvrdi Frankopan a njegova nova knjiga veoma jasno i precizno donosi puno detalja koji dokazuju ovu tvrdnju.
Svako koga zanima aktuelna globalna politika i neposredna budućnost čovečanstva trebalo bi da pročita ovo delo, veoma detaljan pregled aktuelnih zbivanja koja vode u često zabrinjavajuću budućnost.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik
„Kao pisac sam se nadao da će ljudi čitati moje delo i u njemu uživati, no kao istoričar i profesor odavno sam utvrdio da ono čime želim da se bavim retko kada izaziva zanimanje drugih... Zbog toga me je uspeh 'Puteva svile' iznenadio.“
Ispostavilo se da mnogo ljudi zapravo želi da zna više o svetu, o drugim narodima, kulturama i oblastima s blistavom prošlošću. Pokazalo se da mnoge zanima istorija čija je žiža pomerena s poznate priče o prevlasti Evrope i Zapada nad Azijom i Istokom. Interesovanje je privukao pogled na ulogu veza koje su hiljadama godina povezivale kontinente i bile nazvane putevi svile.
U nastavku svog prvog hita, profesor svetske istorije na Oksfordu, Frankopan je odlučio da, nakon tri godine (2018), napiše nastavak, tačnije epilog, svog sagledavanja puteva svile i njihove neposredne budućnosti u knjizi „Novi putevi svile“, ponovo u izdanju Lagune.
„Putevi svile“, nastavio je Frankopan, „zapravo služe da označe povezanosti naroda i kontinenata, međusobne isprepletenosti kultura. Time se dobija bolji uvid u to kako su se religije i jezici širili u prošlosti, kako su putovale ideje, kako su se međusobno nadmetale, a narodi pozajmljivali jedni od drugih. Putevi svile pomažu da se razjasni važnost kontrole prirodnih bogatstava i trgovine na velike daljine, a samim tim objašnjavaju porive za slanje ekspedicija preko pustinja, okeana, koji su pomogli usponu carstava.
Putevi svile nam pokazuju kako su duž hiljada kilometara podsticani tehnološki izumi, kako su se širila iskustva vezana za hranu, modu i umetnost, dok su ih često pratili nasilje i bolesti. Tako je“, naglasio je Frankopan, „na novi način sagledana istorija čovečanstva kao sveobuhvatna globalna prošlost.“
Autor je zapazio da se za samo tri godine u svetu mnogo šta promenilo, a njega kao istoričara je zadivilo koliko je svet napredovao u shvatanju prošlosti, zahvaljujući novim tehnologijama.
„Protekle dve-tri godine jasno su pokazale da zemlje na putevima svile (centralne i jugoistočne Azije), bez obzira na to koliko traumatično i komično deluje politički život posle Bregzita i Trampa, jesu ono što je važno u 21. veku. Najvažnije odluke u današnjem svetu ne donose se u Parizu, Londonu Berlinu ili Rimu, kao pre 100 godina ili ranije, pa ni u Vašingtonu, već u Pekingu, Moskvi, Teheranu, Rijadu, Delhiju, Islamabadu, u Kabulu i delovima Avganistana...
„Prošlost sveta oblikovali su događaji na putevima svile, a oblikovaće i njegovu budućnost“, tvrdi Frankopan a njegova nova knjiga veoma jasno i precizno donosi puno detalja koji dokazuju ovu tvrdnju.
Svako koga zanima aktuelna globalna politika i neposredna budućnost čovečanstva trebalo bi da pročita ovo delo, veoma detaljan pregled aktuelnih zbivanja koja vode u često zabrinjavajuću budućnost.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik
