Zbog velikog interesovanja za Laguninu novu ediciju „Autsajderi“, u utorak 27. avgusta, u okviru Književnog kafea Gete instituta, održana je promocija druge knjige iz ove sezone – romana „Novi jadi mladoga V.“ istočnonemačkog pisca Ulriha Plencdorfa.
![Novi jadi su stari: Večni konflikt između mladog čoveka i društva [video] - slika 1](https://laguna.oozmi-cdn.com/images/4cd88d79-7f53-4335-b57c-39ef826a2806/IMG-5016-w960.webp)
Promociju je otvorio direktor Gete instituta gospodin Kristof Feldhus, koji je istakao značaj ovog dela za njega lično, ali i za nemačku književnost uopšte. „Ova knjiga je duboko uticala na mene, ali i na nemačku književnost u celini. Mnogi profesori u Nemačkoj i danas uključuju ovo delo u školsku literaturu kako bi podstakli učenike da se zainteresuju za Geteove 'Jade mladoga Vertera'. Međutim, važno je napomenuti da Plencdorfovo delo nije namenjeno samo pedagoškim svrhama. On ju je napisao kako bi provocirao društvo u kojem je živeo, a knjiga je zaista imala oslobađajuću ulogu“, rekao je Feldhus.
Urednica edicije „Autsajderi“ Janja Stjepanović objasnila je zašto je roman „Novi jadi mladoga V.“ ušao u ovu ediciju. „Junak romana Edgar Vibo, bežeći u Berlin, nosi sa sobom Selindžerovog 'Lovca u raži', Defoovog 'Robinzona Krusoa', i slučajno pronalazi Geteovog 'Vertera'. Ovi romani možda najbolje definišu koncepciju edicije: s jedne strane imamo klasičan evropski roman o mladiću, kojem se suprotstavlja Selindžerov moderan roman o mladiću. Ni jedan ni drugi nisu ’tinejdž’ ili omladinski romani, kao što to nije ni Plencdorfovo delo. Ali možda je ’Robinzon Kruso’ ovde najpresudniji za ime same edicije, jer u svim delima koja su ušla i koja će ući u ediciju – junaci ili junakinje su usamljenici, bilo da su izopšteni od vršnjaka ili društva, bilo da su se dobrovoljno osamili. Ta usamljenička pozicija, ma koliko bolna, jeste preduslov da se kritički sagleda društvo u kojem žive“, istakla je Stjepanović.
Urednica edicije „Autsajderi“ Janja Stjepanović objasnila je zašto je roman „Novi jadi mladoga V.“ ušao u ovu ediciju. „Junak romana Edgar Vibo, bežeći u Berlin, nosi sa sobom Selindžerovog 'Lovca u raži', Defoovog 'Robinzona Krusoa', i slučajno pronalazi Geteovog 'Vertera'. Ovi romani možda najbolje definišu koncepciju edicije: s jedne strane imamo klasičan evropski roman o mladiću, kojem se suprotstavlja Selindžerov moderan roman o mladiću. Ni jedan ni drugi nisu ’tinejdž’ ili omladinski romani, kao što to nije ni Plencdorfovo delo. Ali možda je ’Robinzon Kruso’ ovde najpresudniji za ime same edicije, jer u svim delima koja su ušla i koja će ući u ediciju – junaci ili junakinje su usamljenici, bilo da su izopšteni od vršnjaka ili društva, bilo da su se dobrovoljno osamili. Ta usamljenička pozicija, ma koliko bolna, jeste preduslov da se kritički sagleda društvo u kojem žive“, istakla je Stjepanović.
1/5
Prevoditeljka Jelena Kostić Tomović govorila je o specifičnostima prevođenja mladalačkog govora i približila publici samu radnju romana. „Edgar Vibo je mladić iz izmišljenog gradića Mitenberga koji beži od kuće u Berlin da bi živeo slobodnim životom, čitao knjige i spavao do podneva – ali to se ne završava najbolje jer gine od strujnog udara. Ipak, roman nije tragičan jer od samog početka znamo da je junak mrtav, ali je on – iako mrtav – pripovedač, obraća nam se u prvom licu jednine.“ Kostić Tomović je dodala da, iako je "scenografija" romana Istočna Nemačka, Plencdorf zapravo obrađuje univerzalan problem odrastanja i večnog konflikta između mlade osobe i društva, roditelja, nastavnika. Otuda ne samo da je knjiga bila popularna i u Istočnoj i u Zapadnoj Nemačkoj (a i šire), nego se ona i danas pokazuje aktuelnom.
Bojana Denić, koja je prevela Plencdorfovu dramu „Novi jadi mladoga V.“, osvrnula se na društveno-politički kontekst u kojem je delo nastalo. Određene tendencije liberalizacije, koje su se javile tokom i nakon VIII kongresa Jedinstvene socijalističke partije Nemačke 1971. godine, morale su se smatrati odlučujućim okvirnim uslovima da bi se razumelo pojavljivanje Plencdorfovog dela. „Sâm Honeker je izjavio da sa čvrstih pozicija u socijalizmu nema tabua u kulturi i umetnosti, a to se odnosi i na sadržaj i na stil. Posle socijalističkog realizma, gde je kolektiv glavni, sada je bilo moguće da se izdvoji pojedinac i taj pojedinac je uvek autsajder – jer je kritika društva moguća samo iz te pozicije. I otuda Plencdorfov junak, ali i njegov tragičan kraj, pošto onda reintegracija u društvo takođe nije moguća,“ istakla je Denić.
Prevoditeljka Jelena Kostić Tomović govorila je o specifičnostima prevođenja mladalačkog govora i približila publici samu radnju romana. „Edgar Vibo je mladić iz izmišljenog gradića Mitenberga koji beži od kuće u Berlin da bi živeo slobodnim životom, čitao knjige i spavao do podneva – ali to se ne završava najbolje jer gine od strujnog udara. Ipak, roman nije tragičan jer od samog početka znamo da je junak mrtav, ali je on – iako mrtav – pripovedač, obraća nam se u prvom licu jednine.“ Kostić Tomović je dodala da, iako je "scenografija" romana Istočna Nemačka, Plencdorf zapravo obrađuje univerzalan problem odrastanja i večnog konflikta između mlade osobe i društva, roditelja, nastavnika. Otuda ne samo da je knjiga bila popularna i u Istočnoj i u Zapadnoj Nemačkoj (a i šire), nego se ona i danas pokazuje aktuelnom.
Bojana Denić, koja je prevela Plencdorfovu dramu „Novi jadi mladoga V.“, osvrnula se na društveno-politički kontekst u kojem je delo nastalo. Određene tendencije liberalizacije, koje su se javile tokom i nakon VIII kongresa Jedinstvene socijalističke partije Nemačke 1971. godine, morale su se smatrati odlučujućim okvirnim uslovima da bi se razumelo pojavljivanje Plencdorfovog dela. „Sâm Honeker je izjavio da sa čvrstih pozicija u socijalizmu nema tabua u kulturi i umetnosti, a to se odnosi i na sadržaj i na stil. Posle socijalističkog realizma, gde je kolektiv glavni, sada je bilo moguće da se izdvoji pojedinac i taj pojedinac je uvek autsajder – jer je kritika društva moguća samo iz te pozicije. I otuda Plencdorfov junak, ali i njegov tragičan kraj, pošto onda reintegracija u društvo takođe nije moguća,“ istakla je Denić.
Zainteresovanost za ediciju „Autsajderi“ ne jenjava, a ljubitelji književnosti već iščekuju naredni događaj – promociju romana „Progovori“ Lori Hols Anderson, koja će se održati u utorak 3. septembra, u Galeriji „Artget“ u Kulturnom centru Beograda.
Foto: © Goethe-Institut/Selman Trtovac
Foto: © Goethe-Institut/Selman Trtovac
