Roman književnice, spisateljice, ali prvenstveno prave žene, Vesne Radusinović je najzad pred nama. Friško vreo, topao i mirisan, tek izašao ispod štamparske prese u izdanju „Lagune“, od danas vas očekuje u svim knjižarama. Usudite se da saznate ko je „Grešnica“!

Nakon višedecenijske degustacije, a shvativši da „Muškarci su kao čokolada“ još samo u literaturi, autorka se uputila na „Ostrvo muškaraca - obalu žena“, sa idejom da će na tako egzotičnom mestu, zajedno sa vernim čitateljkama, naleteti na „Rasprodaju sreće“. Tamo će svaka od njih sebi moći da kupi „Srce od silikona“ zarad lakšeg preživljavanja u zemlji u kojoj i „Crno je belo“ i u situacijama u kojima im se čini da i „Srbija ubija“. Posle decenijskih opisa silikonskih dolina i uvala, suza, ljubavi, sreće i patnje, autorka je rešila da postane poptuno „Druga žena“. Njene čitateljke i ona su se udružile i postale „Prijateljice“ koje pod imenom „Ona i ona“ nastupaju od jutra do sutra u lokalnom cirkusu „Grand Show Srbija“ i nadaju se da će ih jednog dana svetski proslaviti specijalna tačka programa zvana „Grešnica“...

Da onima, koji će se tek uputiti u kupovinu, olakšamo, evo šta je književnik Brana Šćepanović, autor romana „Usta puna zemlje“, imao da kaže, a i napiše za „Grešnicu“.

„Celog života sam u grešnicama pasionirano otkrivao prokažene i neshvaćene svetice, koje okolina nije razumela. To je s vremenom postala moja privatna opsesija, koje sam se najčešće plašio,umesto da sam nesputano uživao u grehu. Samo se jedna književnica, ekspert za opasne i zabranjene teme, usudila da konačno rehabililituje nepravedno žigosane grešnice i da ih uzdigne na pijedestal na kojem prestaju sve laži i obmane.

Roman ’Grešnica’ nije oda raspusnom životu u vrtlogu nekontrolisanih strasti, već osuda licemerja i lažnog morala, koji smo svi mi prihvatili kao obrazac za bezbolno preživljavanje.

Iz tog stava autorka vešto plete fresku našeg vremena, u kojem više ništa nije sveto. Radije se živi u skandaloznom teroru naslovnih strana tabloida. Svako svakoga, po pravilu boljeg i časnijeg od sebe, olako uspeva da oblati u neslućenim mogućnostima društvenih mreža, medija i modernih fabrika laži... Sve što je ljudsko zaslužuje samo podsmeh i prezrenje.

Kako se jedino za sramotu odavno ne zna, bukvalno je sve dozvoljeno, pa su i javne grešnice zapravo poslednje preostale svetice, koje nam daju nadu da ipak nije sve izgubljeno, bez obzira što će se ubuduće i naši predsednici birati u raspamećenim televizijskim rialitijima,  ili bar preko blogova i Fejsbuka.“

Izvor: www.svet.rs