Odmah po objavljivanju, roman „M. Sin veka“ Antonija Skuratija dospeo je na italijanske top-liste zbog privlačnosti teme kojom se bavi – usponom diktatora Benita Musolinija. Prava na adaptaciju su odmah prodata kompaniji Vajldsajd (koja je sa HBO-om producirala „Moju genijalnu prijateljicu Elene Ferante) i u toku je rad na televizijskoj seriji. Već na prvom velikom sajmu knjiga u Frankfurtu, „M“ je bio roman o kome se najviše pričalo i prava na prevod prodata su velikom broju zemalja.

„U italijanskoj svesti, Musolini ostaje neka vrsta totema – istorijska figura velike harizme, poput perverznog oca nacije kome smo se opirali“, rekao je u nedavnom intervjuu Skurati. „Ova knjiga ga je na neki način vratila iz represije.“

Neočekivana popularnost knjige „M. Sin veka“ podstakla je mnoge debate na temu Musolinijeve zaostavštine u Italiji. Oni koji podržavaju Skuratija navode da je ovo preko potreban podsetnik na zlo fašizma, posebno za mlade. Ali kritičari kažu da je oživljavanje i „prepakivanje“ Musolinija u 21. veku opasnost jer širom Evrope pobeđuju desničarske vlade, uključujući i Italiju. Džonatan Burnham, predsednik i izdavač na čelu Harper dela kompanije HarperKolins, rekao je za „M“ da je „očaravajuće štivo za sve koje zanima istorija 20. veka“ i nazvao knjigu „pravovremenim istraživanjem kako fašizam uspeva da pusti korenje u društvo“.

Knjiga je obimna, ima preko 800 strana, i često je opisuju kao roman iako se nalazi na pola puta između romana i istorijskog udžbenika. Sastoji se od kratkih, detaljima ispunjenih poglavlja koje presecaju isečci iz istorijskih telegrama, novinskih članaka, pisama i policijskih izveštaja. Iako ima više pripovedača, knjiga se fokusira na perspektive samog Musolinija i njegovih bliskih saradnika.

Svi direktni citati potiču iz istorijskih izvora, a Skurati navodi da je i veći deo romanesknog oblikovanja Musolinijevih misli potekao iz takvih izvora. Nekoliko godina je proveo čitajući o Musoliniju i pripremajući se da napiše „M“ koji opisuje kao roman u kome „ništa nije izmišljeno“.

Neki kritičari se brinu da bi neutralnost Skuratijevog narativa, zbog čega je ovo prvi roman o fašizmu „bez ijednog političkog i ideološkog filtera“, mogla iznova da prikaže Musolinija ne kao istorijskog monstruma već kao simpatičnog protagonistu. Rut Ben-Gijat koja predaje o fašizmu na njujorškom univerzitetu, opisuje ovo kao „simptom“ rehabilitacije Musolinija.

Skurati sebe opisuje kao antifašistu i znao je da će se zbog ove knjige naći na tankoj ideološkoj liniji jer je pokušao da dočara italijansku fasciniranost Musolinijem, ali smatra da se u romanu nalazi skrivena antifašistička lekcija. Na nama je da je pronađemo.

Autor: Ema Johaningsmajer
Izvor: nytimes.com
Prevod: Dragan Matković