Roman „Ringišpil“ Jelene Bačić Alimpić doživeće neverovatno četrdeset prvo izdanje. U ovoj knjizi se ispisuje intimna povest balerine Ane Balint, krhkog tela i džinovskog duha koji je ostavio pečat na svim slavnim baletskim scenama, gradeći istovremeno priču o malim-velikim ljudima, salašarima i umetnicima, pesnicima i njihovim muzama, senovitim bačkim salašima i gradićima, jutrima koja mirišu na slatko od dunja i nezaboravnim ruskim zimama...

U štampi je petnaesto izdanje knjige za decu „Agi i Ema“ Igora Kolarova, dirljiva priča o prijateljstvu usamljenog devetogodišnjeg dečaka Agija i luckaste starice Eme, i njihovom zajedničkom buntu protiv svirepog i otuđenog sveta. Roman je do sada preveden na engleski, ruski, francuski i italijanski jezik, a u Rusiji je za kratko vreme doživeo dva izdanja.

Na knjižarskim policama će se naći i treće izdanje romana „Ljudi bez grobova“ Enesa Halilovića, ovenčanog Vitalovom nagradom za 2020. godinu. Sve počinje od ljubavi: mladić je zavoleo devojku, ali prosci su već došli kod njenog oca. Devojka nije mogla da pogazi očevu reč, a zaljubljeni mladić nije podneo gubitak. Zaljubljen i povređen, puškom je delio pravdu-nepravdu. Odmetnuo se i potera za njim trajala je 47 dana. Pripovedač ove knjige je sin poznatog odmetnika koji istražuje poteru za ocem, a sve što će naći vodi ga prema literaturi i brojnim pitanjima: Šta je otac? Šta je mitski otac? Šta su žrtve? Ko su umetnici? U kakvom su odnosu sudbina i izvanredna književnost?

Treće izdanje doživeće i „Da je bolje, ne bi valjalo“ Bojana Ljubenovića. Kada neostvareni pisac Ivan Bogdan u svom bračnom krevetu zatekne voljenu suprugu sa drugim muškarcem, uveren je da je njegov život dotakao samo dno. Njegov ljubavni problem uskoro prelazi u drugi plan jer ga sustiže mnogo gori. Jedan bizarni trenutak nepažnje upliće Ivana u neuspešnu pljačku banke i uspešno ga uvodi u surovi svet beogradskog podzemlja. Naoružan samo urnebesnim smislom za humor, glavni junak započinje iscrpljujuću borbu za spas svih koje voli, ali i sebe samog.

Uskoro će se u prodaji naći treće izdanje romana o Diani Budisavljević, „Austrijanka“ Zorana Milekića. Kasno proleće 1942, gluvo doba noći. Na sporedni kolosek zagrebačke železničke stanice pristiže transport stočnih vagona krcat srpskim ženama. Odlaze na prisilni rad u Nemački Rajh. Danima i nedeljama sredovečnu Austrijanku Dianu Budisavljević muči isto pitanje: gde su deca? Posle mnogo traganja saznaje da su u Staroj Gradišci, ispostavi zloglasnog logora Jasenovac. Upornošću i nadljudskim naporom sa grupom svojih saradnica uspeva da prodre u tu fabriku smrti. Dece je mnogo, a vremena za njihovo izbavljenje malo.

Drugo izdanje doživeće proširena i dopunjena mapama knjiga „Alternativna istorija Srbije“ Čedomira Antića i Predraga J. Markovića. U njoj se nalazi i Alternativni istorijski atlas Srbije, u kome su predstavljeni zamišljeni pravci razvoja istorije srpske države i naroda. Pre Markovića i Antića nije bilo istoričara koji su se odvažili da se „poigraju“ najkontroverznijim pitanjima iz naše istorije: šta bi se desilo da je Srbija postala katolička zemlja, kako su Srbi mogli da spasu svet 1938, šta bi se desilo da nije bilo 27. marta, da je Tito poginuo na Sutjesci, da je osnovana Velika Srbija, kako bi se zemlja razvijala da je pobedio Draža ili da Đinđić nije ubijen...

U štampi je i drugo izdanje istorijskog romana „Strah i njegov sluga“ Mirjane Novaković, dobitnice nagrade „Isidora Sekulić“. Početak je osamnaestog veka i grof Fon Hauzburg dolazi u Beograd, zavodi princezu, špijunira njenog muža regenta i krišom se raspituje o vampirima koji su se pojavili u okolini varoši. Ali princeza nije baš naivna, regent ima šta da sakrije, vampiri zaista haraju po Srbiji, a Fon Hauzburg nije uopšte grof, već đavo lično. Lucifer će ispričati svoju priču, a mnogo godina kasnije princeza Marija Avgusta Turn i Taksis moraće tokom istrage da ispriča svoju, ali je očigledno da se njihove verzije razlikuju. Da li laže đavo ili laže princeza? Ili, što izgleda najverovatnije, lažu oboje?