„Ništa nije smešno“ – Ljubenovićeva knjiga koja ima šanse da bude bestseler
Nisam čitala knjigu „Da je bolje, ne bi valjalo“, koja je preko noći postala prvorazredni bestseler u Srbiji, a kojom je izdavač Laguna na koricama novog dela Bojana Ljubenovića „Ništa nije smešno“ reklamirao ovu najnoviju zbirku njegovih priča za odrasle.
Ljubenović (1972) nije nepoznat domaćim čitaocima jer već dve decenije piše knjige za decu i odrasle, a za dvadesetak dela podobijao je pregršt književnih nagrada za žanr satire.
Član je Beogradskog aforističarskog kruga, ali i UKS i prevođen je na mađarski, makedonski, italijanski, slovenački, bugarski, češki i slovački.
Radno mesto mu je u dnevniku Večernje novosti, gde je urednik satirične i humoristične rubrike TRN (Tako Reći Nezvanično).
U novoj zbirci pedesetak priča za odrasle na kraju se nalazi pogovor pod naslovom Kada istina i laž zamene mesta iz pera prof. dr Ratka Božovića, vrsnog znalca dela iz oblasti satire.
Konstatujući da „Ljubenović ima specifičan oblik mišljenja kojim se stiže do stvarnosti u kojoj čovek ne može da se uspravi“, Božović zaključuje da je to „život bez smisla“.
„Naš satiričar ima izraziti dar posmatranja najbitnijih formi beznađa i tako stiže do nadmoćnog poentiranja svojih zapažanja“, nastavlja Božović i primećuje da pisac tako stiže do toga da „se istina doživljava kao laž koja je zamenila istinu“.
Nakon pitanja „Zbilja, gde je čovek?“, Božović je na to pitanje našao odgovor da je „u Ljubenovićevom nadahnutom satiričnom kazivanju“.
Veoma je bitno da je pisac ovo delo posvetio „Srbiji, zemlji koju volim“, a postarao se da skoro na kraju svake od 53 priče napiše neku poentu. Za prvu priču pod naslovom Pamet, posvećenu traganju za izgubljenom pameću, poslednja rečenica glasi: „Bez pameti se u Srbiji može i sasvim lepo živeti“.
U priči Karijera, nakon što se glavni junak trudio da nađe način da ostvari karijeru, njegov zaključak glasi: „Kažu mi da je u Srbiji najunosniji posao politika. A već sam ti rekao da se ja nijednog posla ne gadim.“
Junaci priče Izbavljenje su razne ljudske osobine koje upadaju u neku provaliju i dolaze spasioci koji izvlače Zavist, Laž, Sujetu... ali ne i Istinu jer nikome nije zatrebala.
Sve priče su istovremeno duhovite, sve je istovremeno i smešno i tužno, ali iza svake je ona „Istina koja nikome ne treba“ i prema oceni Ljubenovićevog kolege, poznatog aforističara Slobodana Simića, „autor je jedan od najboljih pisaca kratke satirične priče, koje su kratke, obavezno priče i zaista satirične“.
„One su“, ocenio je Simić, „zanimljive, dinamične, vedre, vesele a imaju onu propratnu satiričnu mučninu, onaj smeh kroz suze, tako karakterističan za pravu dobru satiru“.
Ovih dana ovo je delo koje se čita u jednom dahu i već mu prognoziram da će postati novi bestseler.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Fakti
Ljubenović (1972) nije nepoznat domaćim čitaocima jer već dve decenije piše knjige za decu i odrasle, a za dvadesetak dela podobijao je pregršt književnih nagrada za žanr satire.
Član je Beogradskog aforističarskog kruga, ali i UKS i prevođen je na mađarski, makedonski, italijanski, slovenački, bugarski, češki i slovački.
Radno mesto mu je u dnevniku Večernje novosti, gde je urednik satirične i humoristične rubrike TRN (Tako Reći Nezvanično).
U novoj zbirci pedesetak priča za odrasle na kraju se nalazi pogovor pod naslovom Kada istina i laž zamene mesta iz pera prof. dr Ratka Božovića, vrsnog znalca dela iz oblasti satire.
Konstatujući da „Ljubenović ima specifičan oblik mišljenja kojim se stiže do stvarnosti u kojoj čovek ne može da se uspravi“, Božović zaključuje da je to „život bez smisla“.
„Naš satiričar ima izraziti dar posmatranja najbitnijih formi beznađa i tako stiže do nadmoćnog poentiranja svojih zapažanja“, nastavlja Božović i primećuje da pisac tako stiže do toga da „se istina doživljava kao laž koja je zamenila istinu“.
Nakon pitanja „Zbilja, gde je čovek?“, Božović je na to pitanje našao odgovor da je „u Ljubenovićevom nadahnutom satiričnom kazivanju“.
Veoma je bitno da je pisac ovo delo posvetio „Srbiji, zemlji koju volim“, a postarao se da skoro na kraju svake od 53 priče napiše neku poentu. Za prvu priču pod naslovom Pamet, posvećenu traganju za izgubljenom pameću, poslednja rečenica glasi: „Bez pameti se u Srbiji može i sasvim lepo živeti“.
U priči Karijera, nakon što se glavni junak trudio da nađe način da ostvari karijeru, njegov zaključak glasi: „Kažu mi da je u Srbiji najunosniji posao politika. A već sam ti rekao da se ja nijednog posla ne gadim.“
Junaci priče Izbavljenje su razne ljudske osobine koje upadaju u neku provaliju i dolaze spasioci koji izvlače Zavist, Laž, Sujetu... ali ne i Istinu jer nikome nije zatrebala.
Sve priče su istovremeno duhovite, sve je istovremeno i smešno i tužno, ali iza svake je ona „Istina koja nikome ne treba“ i prema oceni Ljubenovićevog kolege, poznatog aforističara Slobodana Simića, „autor je jedan od najboljih pisaca kratke satirične priče, koje su kratke, obavezno priče i zaista satirične“.
„One su“, ocenio je Simić, „zanimljive, dinamične, vedre, vesele a imaju onu propratnu satiričnu mučninu, onaj smeh kroz suze, tako karakterističan za pravu dobru satiru“.
Ovih dana ovo je delo koje se čita u jednom dahu i već mu prognoziram da će postati novi bestseler.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Fakti
